"Ja sam rusofil, nisam Rus", odgovorio je novinarima Tihomir Perić, kandidat koji je osvojio odlučujući mandat u gradskoj skupštini Niša, trećeg po veličini grada u Srbiji, na lokalnim izborima 2. juna.
Na izborima je, međutim, učestvovao kao kandidat manjinske Ruske stranke, a po objavi rezultata odlučio je da uđe u koaliciju sa Srpskom naprednom strankom (SNS).
I tako joj pomogne da ostane na vlasti u Nišu.
Naprednjaci su, kako je objavila niška izborna komisija, osvojili trideset mandata – isto koliko i četiri opozicione liste zajedno, pa je Perićeva podrška SNS-u "prelomila" rezultat.
Za to vreme, opozicioni kandidati u Nišu osporavaju rezultate i regularnost izbora, optužujući vlast za izbornu krađu.
Na neregularnosti ukazuju i u Beogradu i drugim gradovima.
Dok vlast te optužbe odbacuje, Ruska stranka je, sa tvrdnjom da je manjinska, osvajala odbornička mesta u lokalnim parlamentima.
Odbornike će imati u parlamentima Beograda i Niša, a učestvovaće u radu lokalnih skupština i u Rumi, Opovu, Vrbasu, Čačku, Valjevu.
Od 15 lokalnih samouprava gde su 2. juna učestvovali na izborima, bez odbornika su ostali u Novom Sadu, Svrljigu i Bačkoj Palanci.
"Zloupotreba zakona", tako učešće Ruske stranke kao manjinske za Radio Slobodna Evropa (RSE) opisuje pravnica Sofija Mandić.
Povlašćeni uslovi za manjinske stranke
Za manjinske stranke, prema zakonima Srbije, važe povlašćeni uslovi za kandidaturu i osvajanje mandata na izborima – kako bi nacionalne manjine mogle ravnopravno da učestvuju u političkom životu.
Treba im manje potpisa podrške za kandidaturu i za njih ne važi cenzus od tri odsto glasova kao za većinske partije, već prelaze "prirodni prag" - odnosno treba im znatno manje glasova da bi osvojili mandate.
Posebna pravila za manjinske liste, prema izbornom zakonu, uključuju i proveru kandidatura - što je zadatak izbornih komisija.
"Zakon kaže da se neće proglasiti ona lista koja se predstavlja kao manjinska, ukoliko iz svih okolnosti očigledno pokušava da zloupotrebi taj svoj status", dodaje Sofija Mandić.
Republička izborna komisija i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, institucije zadužene za izborni proces i registraciju stranaka, do objave teksta nisu odgovorile na pitanja RSE u vezi sa učešćem Ruske stranke kao manjinske na proteklim izborima.
Sofija Mandić Rusku stranku opisuje kao "satelita" vlasti.
"Ko glasa za Rusku stranku, teško je reći, moja je sumnja da su to glasovi Srpske napredne stranke, koja na taj način pokušava da napravi još jednog 'rezervnog igrača' za sebe", ocenjuje Sofija Mandić.
"Radi se o jednoj političkoj grupaciji koja u realnom političkom životu ne postoji, pojavljuje se samo kada dođu izbori", dodaje.
Sumnje na falsifikovanje potpisa
Ruska stranka je, sa tvrdnjom da zastupa interese ruske nacionalne manjine u Srbiji, registrovana kao manjinska pre više od decenije – 2013. godine u Šapcu, odakle je njen predsednik Slobodan Nikolić.
U nekim ranijim izbornim procesima, stranka nije uspevala da dokaže status manjinske pred Republičkom izbornom komisijom, i tako učestvuje u izborima pod povlašćenim statusom.
To se, međutim, promenilo na parlamentarnim i lokalnim izborima u decembru 2023. Tada je listi Ruske stranke odobren manjinski status.
Kako ističe Sofija Mandić – protivzakonito.
"Pokušali su i uspeli, nažalost, da se kandiduju na način koji nije dozvoljen – falsifikovanjem potpisa građana koji ih navodno podržavaju da izađu na izbore", dodaje.
Mandić ističe, da je kao članica izborne komisije u Beogradu, zajedno sa drugim kolegama pokušala da ospori listu Ruske stranke pred institucijama zbog sumnji na kršenje zakona, ali da do danas nema epiloga u tom slučaju.
"Grešku su napravile sve institucije, izborne komisije, a oni (Ruska stranka) su to shvatili kao poruku da mogu da nastave da krše zakon i sad vidimo u nekim opštinama da je njihova reč presudna", zaključuje Mandić.
Ko je lider Ruske stranke?
Lider Ruske stranke Slobodan Nikolić je, nakon osvojenih 11.369 glasova na parlamentarnim izborima u decembru, ušao u republički parlament.
Sada je u Skupštini Srbije u poslaničkom klubu sa koalicionim partnerima naprednjaka.
Pored ostalih, sa poslanicima Pokreta socijalista, partije koju predvodi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, koga su Sjedinjene Države stavile na 'crnu listu', pored ostalog, zbog veza sa Rusijom.
Nikolić je u februaru, nakon konsultacija o formiranju Vlade sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, izjavio da njegovu stranku "ne interesuju visoke funkcije, državni sekretari, ni ministarstva", već da će se angažovati u saradnji sa Rusijom.
Nikolić je odbio da za RSE prokomentariše kritike o verodostojnosti manjinskog statusa i kandidature Ruske stranke na izborima, poručivši u mejlu da "za Radio Slobodna Evropa važi cenovnik za intervju i zadata pitanja".
Iz informativne službe Srpske napredne stranke nije odgovoreno na pitanja da prokomentarišu navode da je Ruska stranka "satelit" SNS-a, te da su predstavnici vlasti omogućili kandidaturu Ruske stranke kao manjinske.
Ko su 'ruski kandidati' u Nišu, Novom Sadu i Beogradu?
Na sajtu Ruske stranke objavljena je izjava Slobodana Nikolića u vezi sa rezultatima izbora u Nišu – da je stav stranke da u tom gradu podrže naprednjake i zajedno sa njima formiraju većinu, te da sa opozicijom "uopšte neće razgovarati".
Tihomir Perić, sada funkcioner Ruske stranke u Nišu, bio je dugogodišnji radikal.
Ultradesničarsku Srpsku radikalnu stranku (SRS), koju predvodi osuđenik za ratne zločine Vojislav Šešelj, Perić je napustio 2020. godine, posle tri decenije u toj partiji.
A onda je u martu 2023. izabran za poverenika Ruske stranke u Nišu.
Ruska stranka u Nišu imala je osam kandidata.
Rusko ime i prezime ima samo kandidatkinja Marina Solomonidina, kojoj i na Fejsbuk profilu stoji da je poreklom iz Moskve.
Prema podacima sa poslednjeg popisa 2022. godine, u Nišu živi 121 građanin koji se deklarisao kao Rus/Ruskinja. U državi ih živi preko 10.400, od toga skoro polovina na teritoriji grada Beograda.
Od 2016. godine Rusi u Srbiji imaju Nacionalni savet – telo zaduženo za ostvarivanje prava ruske nacionalne manjine. Predsednik Ruske stranke, Slobodan Nikolić, član je ovog saveta.
Kandidat za gradonačelnika Beograda ispred Ruske stranke na izborima 2. juna bio je Željko Pantić, po zanimanju master prava. Druge informacije o njemu nisu poznate Radiju Slobodna Evropa.
Na beogradskoj listi je bilo još 14 kandidata.
Listu u Novom Sadu, koja posle izbora 2. juna nije ušla u novi saziv gradske skupštine, predvodila je Ivana Macak.
Macak je, kao predsednica Studentskog parlamenta Filozofskog fakulteta, učestvovala u blokadi tog fakulteta, nakon što je ta grupacija uputila ultimatum da se profesoru Dinku Gruhonjiću uruči otkaz.
Gruhonjić je od marta izložen napadima desničarskih grupa i predstavnika vlasti, zbog navodnog "govora mržnje", a povod je montirani video-snimak u kom on navodno podržava ustaškog zločinca iz Drugog svetskog rata Dinka Šakića.
Dve ruske liste u Valjevu
U Valjevu, gradu na zapadu Srbije, gde je pravo glasa imalo oko 75 hiljada građana, učestvovale su dve liste koje su se predstavile kao ruske manjinske.
I osvojile po jedno odborničko mesto u lokalnom parlamentu.
A prema popisu iz 2022, u tom gradu je živelo oko 30 Rusa.
Manjinska je, pored liste Ruske stranke, "Rusija i Valjevo u srcu – Milija Nestorović" bila i lista "Ekologija, zeleno Valjevo – stil života".
Druga je status manjinske dobila preko Evropske zelene partije iz Šapca, koja je registrovana kao stranka ruske nacionalne manjine.
Na pitanje da li je Rus, kandidat liste "Ekologija, zeleno Valjevo – stil života" Zoran Mišković odgovara:
"Nisam, ja sam Srbin, ali smo pravoslavci i jedni i drugi".
"Imamo dosta prijatelja iz srpsko-ruskog prijateljstva", dodaje.
Odbacuje optužbe da se radi o zloupotrebi izbornog procesa.
"Imamo tog jednog odbornika, ima dosta stvari da se uradi u Valjevu, probaćemo na sve moguće načine", rekao je Mišković.
Na pitanje koja je razlika između njih i druge manjinske ruske liste, odgovara da njihove kandidate ne poznaje.
"Različiti su nam prioriteti rada u našem gradu. Mi se bavimo ekologijom, što se vidi i u programu naše partije", zaključuje Zoran Mišković.
Kako do kandidature manjinskih lista?
Odluka da li manjinske liste zaista predstavljaju nacionalne manjine je na izbornim komisijama.
Pravnica Sofija Mandić ističe da postoje načini kako da se to tačno proceni.
"Nešto od toga zakon eksplicitno i navodi - da li je neko od predstavnika bio član ili funkcioner neke druge stranke, ili ukoliko nemaju aktivnosti koje doprinose unapređenju položaja nacionalne manjine. Ruska stranka pada upravo na tom testu", zaključuje.
"Oni ne postoje između izbornih ciklusa, nemaju kontinuirane aktivnosti, vidljivo članstvo, evo i u Nišu čujemo da su to ljudi koji nisu učili ruski, čak ni u školi", dodaje.
Gradske izborne komisije, pored ostalih mesta, u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, došle su međutim, do drugačijeg zaključka kada su prihvatile kandidaturu Ruske stranke na lokalnim izborima 2 .juna:
"Ne postoje osnovi sumnje u to da je izborna lista sačinjena u cilju izigravanja zakonom definisanog prava nacionalnih manjina na kandidovanje i učestvovanje na izborima pod privilegovanim uslovima".
To se navodi u javno dostupnim rešenjima o prihvatanju lista Ruske stranke u ovim gradovima, koje je analizirao RSE.
Dodaju i da te liste ispunjavaju uslove za kandidaturu i zbog toga što na teritorijama tih gradova živi ruska nacionalna manjina, a Ruska stranka ima status manjinske.
"Kada kažu da 'ne postoje osnovi sumnje da se izigrava zakon', oni to prepisuju iz zakona, ali taj zaključak nisu doneli kroz preispitivanje, nije bilo preispitivanja. Oni u to nisu želeli da ulaze", ističe Sofija Mandić.
Mandić govori o članovima članovima izbornih komisija koji se imenuju na predlog političkih partija.
"Svaka ta fantomska lista dobija glas u izbornoj komisiji i preglasava ljude koji su realni politički akteri", dodaje Mandić.
Za šta se zalaže Ruska stranka?
Rusofilstvo, socijalni konzervativizam, evroskepticizam, antiglobalizam, srpski nacionalizam – tako je na sajtu Ruske stranke opisana ideologija ove partije.
"Politika Ruske stranke jeste da prati politiku Vladimira Putina, da se zalaže za širenje ruskog uticaja na čitav naš region, da se još više osnaže bratske veze naša dva naroda i da budemo uvek na strani pobednika", navode.
Dok je Rusija od februara 2022. pod sankcijama Evropske unije i Sjedinjenih Država zbog agresije na susednu Ukrajinu, Ruska stranka se zalaže za ulazak Srbije u Evroazijsku ekonomsku uniju i za punopravno članstvo u vojnoj Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB).
Okosnicu obe organizacije čini Rusija.
Finansije Ruske stranke
Ruskoj stranci je od 2015. godine do danas iz budžeta Srbije dodeljeno 18 miliona dinara, odnosno oko 160 hiljada evra, pokazuju godišnji izveštaji o finansiranju ove partije dostupni na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije.
Registar Agencije za sprečavanje korupcije pokazuje i da je Ruska stranka zadužena kod privatne Expobanke, sa kreditom od oko 15 hiljada evra (oko 1,8 miliona dinara).
Kredit, sa dvogodišnjim periodom otplate, podignut je 2022. za "finansiranje redovnog rada stranke".
Rad se finansira se i iz donacija članova. To su uglavnom uplate Slobodana Nikolića, kako pokazuje registar.
Tako je tokom 2023. godine Nikolić imao dva priloga u ukupnom iznosu od preko 4.000 evra.
Firme i udruženja Slobodana Nikolića
Predsednik Ruske stranke Slobodan Nikolić angažovan je u dva udruženja, a bio je povezan i sa dve ugašene firme, pokazuju javno dostupne pretrage Agencije za privredne registre (APR), koje je analizirao RSE.
Firme i udruženja registrovana su na istoj adresi u Šapcu, na kojoj je registrovana i Ruska stranka.
Nikolić je, tako, predsednik Društva srpsko-ruskog prijateljstva "Vladimir Putin", osnovanog 2011. godine sa ciljem "saradnje između srpskog i ruskog naroda".
Na čelu je i udruženja Seoski prag, osnovanog 2001. godine, koje za cilj ima "revitalizaciju sela". Prema ranijim izjavama samog Nikolića, udruženje posreduje u upoznavanju neoženjenih muškaraca iz seoskih područja u Srbiji sa neudatim ženama, uglavnom iz Ukrajine i Rusije.
U jednoj firmi, AGRO-SET doo, za trgovinu hemijskim proizvodima Nikolić je bio većinski vlasnik, a dve ruske državljanke imale su manjinsko vlasništvo i direktorsku funkciju.
Firma je obrisana iz registra APR-a, kako se navodi u Agenciji zato što finansijski izveštaji nisu dostavljeni u zakonskim rokovima.
Na Nikolićevoj adresi u Šapcu bila je registrovana i firma za trgovinu voćem i povrćem na veliko RAS-SIJA, u kojoj je većinski vlasnik bio ruski državljanin Vadim Kvasnin.
Kao i u prethodnom slučaju, firma je obrisana tokom 2019. godine zato što nije podnela finansijske izveštaje.
*Saradnja na tekstu: Milena Kuzmanović
Facebook Forum