Ruska rublja završila je septembar na najnižem nivou prema evru u skoro pet godina, s vrednošću od čak 93,3 rublje za jedan evro 29. septembra. Istog dana za američki dolar se moglo dobiti 79,8 rublji, što je najslabiji kurs od kraha cena nafte u martu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
"Činjenica da je rublja ove godine pala za 20 ili i više odsto je dve trećine posledica političke situacije", rekao je ruski ekonomista Jevgenij Gontmaher. "Čak je i pad cena nafte koji se dogodio u februaru podstaknut našom politikom".
Mnogo činilaca utiče na trend pada rublje, uključujući uticaj globalne pandemije izazvane korona virusom, nervozu širom sveta zbog predstojećih američkih predsedničkih izbora i naglo smanjenje prihoda Moskve od izvoza nafte i gasa.
Poslednjih dana pad je pogoršan izbijanjem borbi između Jermenije i Azerbejdžana zbog spornog azerbejdžanskog regiona Nagorno-Karabaha. "Iako sam sukob oko Nagorno-Karabaha možda neće imati duboke posledice po Rusiju, nekako je razotkrio rast strepnji zbog (1) drugog talasa mera ograničenja i (2) približavanja američkih izbora", navodi se u analizi Alfa banke objavljenoj 29. septembra.
Ali u samoj srži stvari je, kaže Gontmaher, politika vlade predsednika Vladimira Putina, koji je ranije ove godine progurao kontroverzni paket ustavnih amandmana koji su, između ostalog, otvorili mogućnost da ostane predsednik do 2036. godine.
"Svojom propagandom pokušavaju da krivicu za političku dimenziju svale s naših vlasti na Amerikance ili Evropljane ili američke izbore", rekao je Gontmaher. "Ali u stvarnosti glavni izvor tih problema je naša politika."
"Ne treba da se ponašamo tako da nam svakodnevno natovaruju nove sankcije", rekao je on, spominjući umešanost Moskve u borbe u Ukrajini, Siriji i Libiji. "Potrebna nam je makar druga spoljna politika. Što se tiče unutrašnje politike – to je sasvim druga priča."
Analiza Alfa banke imala je istu poentu: "Nedavna slabost rublje nije odgovor na pogoršanje (ekonomskih) osnova, već odraz rasta geopolitičkog rizika".
Neizvesnost zbog sankcija
Državna televizija tokom septembra je za stalni pad rublje krivila, između ostalog, neizvesnost izazvanu očekivanjem uvođenja novih međunarodnih sankcija Rusiji.
Voditelji, međutim, nikada nisu spomenuli da nova pretnja sankcijama potiče od trovanja opozicionog političara Alekseja Navaljnog 20. avgusta, za koje lekari koji su ga lečili u Nemačkoj veruju da je bilo izazvano nervnim agensom iz grupe novičok koji je razvijen u Sovjetskom Savezu.
Gontmaher je saglasan da je najnoviji pad vrednosti nacionalne valute izazvan pre svega takvim brigama.
"Veliki doprinos brzoj devalvaciji rublje imao je slučaj Navaljni", rekao je za on za ruski servis RSE-a. "Naravno, ruski biznis očekuje nove sankcije. A stvari zapravo tek počinju. Znamo da će se (Navaljni) vratiti u Rusiju i da će nastaviti svoje aktivnosti i da će se mere protiv njega nastaviti, i tako dalje."
S tim se slaže i ekonomista Igor Nikolajev, dodajući da su investitori i drugi posebno zabrinuti zbog mogućnosti sankcija usmerenih na gotovo završeni gasovod Severni tok 2 od Rusije do Nemačke.
"Ako dođe do jačanja sankcija Rusiji, uključujući neke koje se direktno tiču prihoda od izvoza, to će biti udarac za rublju", rekao je on.
Nikolajev kaže da je pritisak na rublju povećan kada je centralna banka u julu snizila ključnu kamatnu stopu na 4,25 odsto, zbog čega su investitori izbegavali obveznice u rubljama, što je dovelo do spuštanja vrednosti rublje.
"Ta kamata nikada ranije nije bila na tako niskom nivou", rekao je on. "Slabljenje rublje počele su same vlasti jer im je to odgovaralo zbog budžetskog deficita".
Zamenik ruskog ministra finansija Vladimir Količev rekao je u julu za Rojters da bi budžetski deficit u 2020. mogao da dostigne pet odsto BDP-a zbog potrošnje vlade za podršku ključnim privrednim sektorima tokom pandemije.
"Videli smo kako su se katastrofalno smanjili prihodi od izvoza ove godine, ali vlada i dalje mora da ispunjava svoje obaveze, pored svojih antikriznih mera", rekao je Nikolajev. "Dakle, iz sve manje naftnih dolara, vlada je želela da iscedi sve više rubalja".
Trovanje Navaljnog u avgustu je, međutim, nešto na šta "Banka Rusije nije računala" i pritisak na rublju se povećao, dodao je on.
"Rezultat je da je situacija izmakla kontroli i sada vlada mora da uradi nešto drugo", rekao je Nikolajev. "Tako da prodaje više deviznih rezervi".
Opozicioni političar Leonid Gozman probleme s rubljom vidi kao deo šire osude Putinove vladavine.
"Sve ide loše našim šefovima", rekao je on. "Ne samo rublja. Belorusija ide loše. Međunarodni poslovi generalno idu loše. I sve ove stvari imaju zajednički koren… One su posledica dubokog nedostatka poverenja u našu vladu."
"Dovoljno je da ministar finansija kaže da je rublja stabilna i ne treba brinuti, pa da pošalje građane koji otrče u banku da kupe dolare preostalim rubljama", dodao je Gozman. "Jer ako kaže da je rublja stabilna, to znači da propada. Ne može se funkcionisati s tako niskim nivoom poverenja."
"Čini mi se da su vlasti sve uradile vrlo uspešno, vrlo talentovano, da im više ništa ne verujemo", rekao je on.
Ekonomista Nikolajev vidi ozbiljne znake upozorenja u trenutnoj ekonomskoj nevolji Rusije.
"Realni novčani prihodi u drugom kvartalu ove godine pali su za osam odsto, što je katastrofalan pad", rekao je on. "Vlada je do 2030. odložila nacionalne ciljeve koje je postavila 2018. i za koje je očekivala da će ih ostvariti do 2024. Već sad je jasno da ciljevi neće biti ostvareni, pa je rok pomeren za šest godina."
"To jest, sve je veće unutrašnje nezadovoljstvo, blago rečeno, zbog ekonomije", zaključio je on. "Imam osećaj da će zbog toga vlasti biti sve nervoznije i rizik od pooštravanja domaćih mera postaje sve veći."