Požari koji se šire Rusijom iznova su razotkrili sve manjkavosti u funkcionisanju državnih institucija. I dok vatrena stihija uzima danak, ponovo se aktuelizuju spekulacije ko ima stvarnu vlast u Rusiji, ko će biti novi predsednik nakon izbora 2012. godine – Putin, Medvedev ili neka treća osoba. Ovaj dvojac neće otkriti svoje karte do poslednjeg časa kako bi držao rusku elitu i ostale u neizvesnosti. U svakom slučaju, koji god scenario da se ostvari, to će zavisiti najviše od Putinove volje, ocenjuje svetska štampa.
Mediji pišu da je uprkos požaru koji je paralisao prestonicu Moskvu, uzimajući i ljudske žrtve, gradonačelnik Jurij Lužkov bio na odmoru. Vatrena stihija je uništila 190 hiljada hektara šume.
Politički analitičar iz Moskve Jevgenij Kiseljov piše u „Moskou tajmsu“ (Moscow Times) da „šta god mislili o teroru, nestašicama hrane i ekonomskoj stagnaciji za vreme sovjetskih lidera Staljina, Brežnjeva i Andropova, ako ništa drugo očekivalo se da direktori fabrika budu na radnom mestu kada se desi neki incident“.
Kiseljov navodi da mu je nekadašnji savetnik Andropova svojevremeno rekao da je zbog nesreće na jednom gradilištu tadašnji sovjetski lider naredio da zamenik premijera, u čijoj nadležnosti je bio taj projekat, ne samo bude smenjen sa funkcije već i da izbačen iz Komunističke partije – što je verovatno bila najgora moguća kazna u to vreme. Za razliku od tog iskustva, aktuelni ruski premijer Vladimir Putin je pohvalio Lužkova zato što je skratio odmor, ističe Kiseljov.
Britanski „Gardijan“ (Guardian) prenosi stavove stručnjaka da su vlasti nemarno usvojile zakon 2007. godine kojim je smanjen broj šumskih čuvara za čak 90 odsto. Zakon, koji je predložila Vlada, usvojen je u Dumi bez rasprave. „Gardijan“ podseća da je uoči glasanja predsednik Dume izjavio da ona nije mesto za rasprave! Sada Rusija plaća cenu.
Ostaci podmornice Kursk, fotografija iz 2009Iako su građani nezadovoljni postupkom gradonačelnika Moskve, pa i reagovanjem najvišeg državnog rukovodstva, oni svakako sa simpatijama gledaju na poteze premijera Vladimira Putina koji ne samo da je stalno na terenu već je i kao kopilot na jednom protivpožarnom avionu lično gasio vatru u dva slučaja.
Metju Rojenski (Matthew Rojansky), zamenik direktora programa za Rusiju i Evroaziju pri Karnegijevoj fondaciji, piše u britanskom „Indipendentu“ (Independent) da je Putin očito morao da „zasuče rukave“ kao i pre deset godina kada je potonula podmornica „Kursk“. Tom prilikom poginulo je 118 mornara. Ruski lider je tada na početku negirao da postoji problem, onda je odbijao pomoć SAD i Velike Britanije sve dok je postalo prekasno da se spasu mornari. Oni koji su kritikovali tadašnje ponašanje Putina, uključujući i članove porodica stradalih – ućuktani su, ističe Rojenski.
No, Putina Rusi doživljavaju pre svega kao jakog vođu, „čoveka na konju“ u tradiciji Staljina i Petra Velikog. Putinov prvi mandat kao predsednika započet je sa drugim ratom u Čečeniji. Njegova popularnost je uvek rasla i bila u skladu sa imidžom snažnog lidera koji može da povuče odlučne poteze – čak i prljave – kada situacija to iziskuje, smatra Rojenski. Sada je Putin ponovo u elementu i njegova popularnost će svakako rasti, barem kratkoročno, ocenjuje Rojenski.
Za to vreme, ruski predsednik Dmitrij Medvedev je po strani, odnosno u senci svog mentora, piše britanski „Tajms“ (Times). Ovaj dnevnik ističe da je najpogubnija kritika po nekadašnjeg britanskog premijera Džona Mejdžora (John Mayor), naslednika Margaret Tačer – da je bio na funkciji ali ne i na vlasti. Isto se može reći i za Medvedeva.
Ruske političke institucije nisu duboko ukorenjene. Stvarane su u poslednje dve decenije otkako je nestao Sovjetski Savez, ali tako da budu u funkciji jakog lidera. Zbog toga nije iznenađenje što je Putin odlučio 2008. godine da ga nasledi Medvedev, a ne neko drugi. U mnogim vicevima, u Moskvi i Vašingtonu, Medvedev se tretira samo kao lutka. No, to nije u potpunosti korektna ocena, piše „Tajms“, navodeći da je njegova politička retorika liberalna, zatim da je stvorio politički prostor u kome je moguće zalaganje za modernizaciju i diversifikaciju ekonomije koja se oslanja samo na naftu i gas.
Međutim, činjenica je da ne kontroliše u potpunosti sve poluge moći i, stoga, nije u stanju da sprovede istinske reforme. Nedavno je izjavio da se neće kandidovati za predsedničke izbore 2012. godine, ako na njima bude učestvovao Vladimir Putin. Prošle nedelje je, pak, kazao da se može desiti da na izborima ne učestvuju ni on, niti Putin već treći kandidat vladajuće partije.
Medvedev u predsedničkoj palati, avgust 2010Politički analitičar Jevgenij Kiseljov smatra da ova pomalo neočekivana izjava Medvedeva ima za cilj da zapravo stvori konfuziju, ali da je najverovatniji scenario da će Putin ponovo biti predsednik, a da će Medvedev otići u Sankt Petersburg kao predsednik novog Vrhovnog suda, koji će biti formiran po ugledu na Vrhovni sud SAD, objedinjujući sadašnji Ustavni sud, Vrhovni sud i Vrhovni arbitražni sud.
Međutim, kakav god scenario da se ostvari – najviše će zavisiti od Putina i njegovog eventualnog dogovora sa Medvedevom. Međutim, ma koliko da je on najvažnija poluga moći, ne treba isključiti ni ostale faktore. Bez obzira na servilnost političke i poslovne elite, ona će se ćutke ali očajnički suprostaviti bilo kakvim promenama na najvišim nivoima, kojima bi ona bila pogođena. Treba imati na umu da se kao rezultati personalnih promena stvara nepoznati politički pejzaž koji menja pravila igre – na koji se elita tek navikla, ocenjuje Kiseljov, dodajući da sadašnji tandem, mada nije perfektan, u najmanju ruku je funkcionalan i niko, uključujući i Putina, ne želi da previše „prodrma“ sadašnje stanje plašeći sa da bi se ono time samo pogoršalo.
Stvarna moć je u Putinovim rukama, a Medvedev, koji nema plan kako da uputi izazov svom mentoru, više je sklon produženju sadašnjeg modela vladavine. Kiseljov procenjuje da će Putin i Medvedev držati vladajuću elitu u neizvesnosti do poslednjeg časa. U protivnom, stabilnost „dvojca“ ili „dumvirata“ može biti uzdrmana.
Ako bi se sada obelodanilo da se Putin neće kandidovati za predsednika, neizbežno bi izgubio deo sadašanje harizme koju ima kao, kako se doživljava, svemoćni premijer i budući predsednik. U slučaju da se, pak, saopšti da Medvedev neće učestvovati na izborima za predsednika, do kraja sadašnjeg mandata ne bi uopšte bio ozbiljno tretiran.
„Na kraju, Putin možda razmišlja da bi mogao da se vrati u Kremlj 2018. Tada bi imao 66 godina, što nije premnogo za političara koji brine toliko o svom zdravlju kao što on to čini. Da li to zvuči nategnuto? Nažalost, istorija pokazuje da autoritarni režimi – naročito u zemljama bogatim sirovinama bez snažne demokratske tradicije – mogu decenijama da ostanu na vlasti. Nikakvi požari ili druge priordne ili društvene katastrofe ne mogu da preokrenu taj trend. Ukoliko Putin ostane na političkoj sceni, možete da zaboravite na modernizaciju Rusije. A ako se čak to i ne desi, nemojte mi, molim vas, reći da ste sva ova obećanja uzeli za ozbiljno“, zaključuje politički analitičar Jevgenij Kiseljov u „Moskou tajmsu“.
****
Mogao bi vas interesovati i tekst Moskva u dimu, Rusijom se šire novi požari
Mediji pišu da je uprkos požaru koji je paralisao prestonicu Moskvu, uzimajući i ljudske žrtve, gradonačelnik Jurij Lužkov bio na odmoru. Vatrena stihija je uništila 190 hiljada hektara šume.
Politički analitičar iz Moskve Jevgenij Kiseljov piše u „Moskou tajmsu“ (Moscow Times) da „šta god mislili o teroru, nestašicama hrane i ekonomskoj stagnaciji za vreme sovjetskih lidera Staljina, Brežnjeva i Andropova, ako ništa drugo očekivalo se da direktori fabrika budu na radnom mestu kada se desi neki incident“.
Kiseljov navodi da mu je nekadašnji savetnik Andropova svojevremeno rekao da je zbog nesreće na jednom gradilištu tadašnji sovjetski lider naredio da zamenik premijera, u čijoj nadležnosti je bio taj projekat, ne samo bude smenjen sa funkcije već i da izbačen iz Komunističke partije – što je verovatno bila najgora moguća kazna u to vreme. Za razliku od tog iskustva, aktuelni ruski premijer Vladimir Putin je pohvalio Lužkova zato što je skratio odmor, ističe Kiseljov.
Britanski „Gardijan“ (Guardian) prenosi stavove stručnjaka da su vlasti nemarno usvojile zakon 2007. godine kojim je smanjen broj šumskih čuvara za čak 90 odsto. Zakon, koji je predložila Vlada, usvojen je u Dumi bez rasprave. „Gardijan“ podseća da je uoči glasanja predsednik Dume izjavio da ona nije mesto za rasprave! Sada Rusija plaća cenu.
Metju Rojenski (Matthew Rojansky), zamenik direktora programa za Rusiju i Evroaziju pri Karnegijevoj fondaciji, piše u britanskom „Indipendentu“ (Independent) da je Putin očito morao da „zasuče rukave“ kao i pre deset godina kada je potonula podmornica „Kursk“. Tom prilikom poginulo je 118 mornara. Ruski lider je tada na početku negirao da postoji problem, onda je odbijao pomoć SAD i Velike Britanije sve dok je postalo prekasno da se spasu mornari. Oni koji su kritikovali tadašnje ponašanje Putina, uključujući i članove porodica stradalih – ućuktani su, ističe Rojenski.
No, Putina Rusi doživljavaju pre svega kao jakog vođu, „čoveka na konju“ u tradiciji Staljina i Petra Velikog. Putinov prvi mandat kao predsednika započet je sa drugim ratom u Čečeniji. Njegova popularnost je uvek rasla i bila u skladu sa imidžom snažnog lidera koji može da povuče odlučne poteze – čak i prljave – kada situacija to iziskuje, smatra Rojenski. Sada je Putin ponovo u elementu i njegova popularnost će svakako rasti, barem kratkoročno, ocenjuje Rojenski.
Za to vreme, ruski predsednik Dmitrij Medvedev je po strani, odnosno u senci svog mentora, piše britanski „Tajms“ (Times). Ovaj dnevnik ističe da je najpogubnija kritika po nekadašnjeg britanskog premijera Džona Mejdžora (John Mayor), naslednika Margaret Tačer – da je bio na funkciji ali ne i na vlasti. Isto se može reći i za Medvedeva.
Ruske političke institucije nisu duboko ukorenjene. Stvarane su u poslednje dve decenije otkako je nestao Sovjetski Savez, ali tako da budu u funkciji jakog lidera. Zbog toga nije iznenađenje što je Putin odlučio 2008. godine da ga nasledi Medvedev, a ne neko drugi. U mnogim vicevima, u Moskvi i Vašingtonu, Medvedev se tretira samo kao lutka. No, to nije u potpunosti korektna ocena, piše „Tajms“, navodeći da je njegova politička retorika liberalna, zatim da je stvorio politički prostor u kome je moguće zalaganje za modernizaciju i diversifikaciju ekonomije koja se oslanja samo na naftu i gas.
Međutim, činjenica je da ne kontroliše u potpunosti sve poluge moći i, stoga, nije u stanju da sprovede istinske reforme. Nedavno je izjavio da se neće kandidovati za predsedničke izbore 2012. godine, ako na njima bude učestvovao Vladimir Putin. Prošle nedelje je, pak, kazao da se može desiti da na izborima ne učestvuju ni on, niti Putin već treći kandidat vladajuće partije.
Međutim, kakav god scenario da se ostvari – najviše će zavisiti od Putina i njegovog eventualnog dogovora sa Medvedevom. Međutim, ma koliko da je on najvažnija poluga moći, ne treba isključiti ni ostale faktore. Bez obzira na servilnost političke i poslovne elite, ona će se ćutke ali očajnički suprostaviti bilo kakvim promenama na najvišim nivoima, kojima bi ona bila pogođena. Treba imati na umu da se kao rezultati personalnih promena stvara nepoznati politički pejzaž koji menja pravila igre – na koji se elita tek navikla, ocenjuje Kiseljov, dodajući da sadašnji tandem, mada nije perfektan, u najmanju ruku je funkcionalan i niko, uključujući i Putina, ne želi da previše „prodrma“ sadašnje stanje plašeći sa da bi se ono time samo pogoršalo.
Stvarna moć je u Putinovim rukama, a Medvedev, koji nema plan kako da uputi izazov svom mentoru, više je sklon produženju sadašnjeg modela vladavine. Kiseljov procenjuje da će Putin i Medvedev držati vladajuću elitu u neizvesnosti do poslednjeg časa. U protivnom, stabilnost „dvojca“ ili „dumvirata“ može biti uzdrmana.
Ako bi se sada obelodanilo da se Putin neće kandidovati za predsednika, neizbežno bi izgubio deo sadašanje harizme koju ima kao, kako se doživljava, svemoćni premijer i budući predsednik. U slučaju da se, pak, saopšti da Medvedev neće učestvovati na izborima za predsednika, do kraja sadašnjeg mandata ne bi uopšte bio ozbiljno tretiran.
„Na kraju, Putin možda razmišlja da bi mogao da se vrati u Kremlj 2018. Tada bi imao 66 godina, što nije premnogo za političara koji brine toliko o svom zdravlju kao što on to čini. Da li to zvuči nategnuto? Nažalost, istorija pokazuje da autoritarni režimi – naročito u zemljama bogatim sirovinama bez snažne demokratske tradicije – mogu decenijama da ostanu na vlasti. Nikakvi požari ili druge priordne ili društvene katastrofe ne mogu da preokrenu taj trend. Ukoliko Putin ostane na političkoj sceni, možete da zaboravite na modernizaciju Rusije. A ako se čak to i ne desi, nemojte mi, molim vas, reći da ste sva ova obećanja uzeli za ozbiljno“, zaključuje politički analitičar Jevgenij Kiseljov u „Moskou tajmsu“.
****
Mogao bi vas interesovati i tekst Moskva u dimu, Rusijom se šire novi požari
