Rusija je saopštila u četvrtak, 13. januara da ne isključuje mogućnost slanja vojne opreme na Kubu i u Venecuelu u slučaja rasta tenzija sa SAD, čime je znatno podigla ulog u sporu sa Zapadom oko Ukrajine, prenosi AP.
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov, koji je predvodio rusku delegaciju na ovonedeljnim pregovorima sa SAD u Ženevi, rekao je da ne bi ni potvrdio ni isključio mogućnost da Rusija pošalje vojnu opremu na Kubu i u Venecuelu.
"Sve zavisi od poteza naših američkih kolega", rekao je Rjabkov i dodao da je predsednik Vladimir Putin upozorio da bi Rusija mogla da preduzme vojno-tehničke mere ako SAD budu provocirale Moskvu i ako povećaju vojni pritisak na nju.
Izražavajući zabrinutost da bi NATO mogao da iskoristi ukrajinsku teritoriju za raspoređivanje raketa koje bi stigle do Moskve za samo pet minuta, Putin je primetio da bi ruski ratni brodovi naoružani najnovijom hipersoničnom krstarećom raketom „Cirkon“ dali Rusiji sličnu sposobnost ako bi bili raspoređeni u neutralnim vodama.
“Cirkon”, za koji je Putin rekao da leti devet puta većom brzinom od zvuka u dometu od više od 1.000 kilometara (620 milja), teško je presresti i mogao bi da bude opremljen konvencionalnim ili nuklearnim bojevim glavama. Predviđeno je da će ga ruska mornarica naručiti kasnije ove godine i postaviti na svoje fregate i podmornice.
Izjava Rjabkova usledila je posle njegovih komentara prošlog meseca u kojima je uporedio trenutne tenzije oko Ukrajine sa kubanskom raketnom krizom 1962.
Ta kriza je izbila kada je Sovjetski Savez rasporedio rakete na Kubu, a SAD uvele pomorsku blokadu ostrva. Američki predsednik Džon F. Kenedi i sovjetski lider Nikita Hruščov složili su se da spuste tenzije postigavši dogovor da Moskva povuče svoje rakete u zamenu za obećanje Vašingtona da neće izvršiti invaziju na Kubu i uklanjanje američkih projektila iz Turske.
Rjabkov je rekao da odbijanje SAD i njihovih saveznika da razmotre ključni ruski zahtev za garancijama protiv proširenja alijanse na Ukrajinu i druge bivše sovjetske nacije otežava razgovor o pitanjima kao što su kontrola naoružanja i koraci za izgradnju poverenja za koje Vašington kaže da je spreman da pregovaraju.
„SAD žele da vode dijalog o nekim elementima bezbednosne situacije, kako bi ublažile tenzije, a zatim nastavile proces geopolitičkog i vojnog razvoja novih teritorija, približavajući se Moskvi“, rekao je Rjabkov. "Nemamo gde da se povučemo," dodao je.
To je prvi komentar zvaničnika u Moskvi u vreme tenzija oko Ukrajine o mogućnosti raspoređivanja ruskog oružja na zapadnoj hemisferi.
U decembru 2018, Rusija je nakratko poslala par svojih nuklearnih bombardera u Venecuelu u znak podrške venecuelanskom predsedniku Nikolasu Maduru usred pritiska Zapada.
Ubrzo nakon svojih prvih izbora 2000. godine, Putin je naredio zatvaranje ruskog objekta za elektronski nadzor na Kubi tokom perioda zbližavanja sa Zapadom, ali je Moskva intenzivirala kontakte sa Kubom poslednjih godina kako su tenzije sa SAD i njihovim saveznicima rasle.
Bez napretka u pregovorima
Na pregovorima u Ženevi u ponedeljak i na jučerašnjem sastanku Saveta NATO-Rusija u Beču nije smanjen jaz između dve strane oko bezbednosnih zahteva Moskve Zapadu, u vreme nagomilavanja ruskih vojnika blizu Ukrajine.
Moskva je tražila garancije Zapada da se NATO neće širiti na Ukrajinu i druge bivše sovjetske zemlje, što su SAD i njihovi saveznici odlučno odbacili.
Rjabkov je kazao da odbijanje SAD i njihovih saveznika da razmotre ključni ruski zahtev, davanje garancija o neširenju NATO-a na istok, dovodi u pitanje nastavak pregovora.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naveo je da je tokom pregovora bilo "nekih pozitivnih elemenata i nijansi", ali ih je opisao kao "neuspešne" zbog oštrih neslaganja oko ključnih zahteva Rusije.
"Pregovori su započeti radi dobijanja određenih odgovora na konkretna pitanja koja su postavljena, a ostala su neslaganja o tim principijelnim pitanjima, što je loše", rekao je Peskov novinarima.
On je upozorio na mogućnost potpunog prekida američko-ruskih odnosa ako SAD usvoje predložene sankcije Putinu i drugim visokim ruskim zvaničnicima.
Zapad procenjuje da je Rusija blizu granice sa Ukrajinom razmestila oko 100.000 vojnika spremnih za borbu, kao i tenkove i drugu vojnu opremu.
Rusko nagomilavanje vojske i oružja izazvalo je duboku zabrinutost u Kijevu i na Zapadu da se Moskva sprema za invaziju Ukrajine.
Rusija negira da planira invaziju i zauzvrat optužuje Zapad da ugrožava njenu bezbednost razmeštanjem vojnog osoblja i opreme u centralnoj i istočnoj Evropi.
