Pišu: Severne realnosti RSE-a
Telegram kanali povezani s plaćeničkom grupom Vagner 25. septembra tvrdili su da ta organizacija nastavlja da radi u Africi i Belorusiji, uprkos pogibiji njenih osnivača Jevgenija Prigožina i Dmitrija Utkina u misterioznoj avionskoj nesreći u avgustu.
U Rusiji, Vagner i dalje vodi neke poslove i centre za obuku. Jedna od ovih škola, nazvana Oktagon (Octagon), obučava operatere FPV (first-person view) dronova kamikaza Sankt Peterburgu. Takvi borbeni dronovi obično nose jeftinu eksplozivnu bojevu glavu i kontrolišu se preko direktnog video prenosa do pilota koji nosi posebne naočare kao one koje se koriste za virtuelnu realnost.
Na kurs se prijavio novinar ruske redakcije Radija Slobodna Evropa, koji nije prijavio da je novinar. Tamo je saznao kako se sprovodi obuka i zašto Vagner ne preporučuje potpisivanje ugovora za služenje u ruskoj vojsci. Njegovo ime nije objavljeno iz bezbednosnih razloga.
Prijavio sam se na Vagnerov kurs za dronove, što može svako, i primljen sam bez dodatnih pitanja.
Kurs se održava u nekadašnjem Vagnerovom centru, koji je nedavno rebrendiran u Morskaja stolica (Morska prestonica). Zgrada deluje kao da je prazna.
Nemam gde da se sedne u ogromnom prostoru na ulazu i čekao sam instruktora kod stola za kojim rade mlada recepcionerka i čuvar. Rečeno nam je da dođemo u 11 sati, ali je poslednje dvoje od četvoro polaznika kursa kasnilo.
"Mislio sam da u vojsci mora da se stigne u 11 i ni sekundu kasnije", našalio sam se kako bih pokrenuo razgovor.
"Da, sada smo kadeti. Sve će biti kao u vojsci", smeje se Sanja, geodet koji je došao s Dalekog istoka Rusije da pohađa kurs. Njegovi pretpostavljeni su ga poslali u Sankt Peterburg da se obuči za korišćenje FPV dronova. Njegovo interesovanje je strogo profesionalno – želi da se usavršava i zaradi više kao geodet, a ne da ide u rat.
"Nema kursa za obuku na FPV dronovima u krugu od 5.000 kilometara od mesta gde živim, pa sam doleteo ovde. Sada kada sam ovde, bar ću otići da vidim Peterhof (čuvenu carsku palatu blizu Sankt Peterburga)", kaže Sanja.
Dok čekamo našeg instruktora, stanovnici Sankt Peterburga u grupi daju Sanji još saveta šta da vidi u gradu. Čini se da je najzainteresovaniji da vidi grob osnivača Vagnera Jevgenija Prigožina. To je trebalo da bude šala, ali je obećao da će otići tamo tokom vikenda.
Polaznik kursa Jan je neka vrsta vojnog pomoćnika koji ima zadatak da donosi zalihe municije, kompleta prve pomoći i druge opreme ruskim vojnicima na frontu koji učestvuju u invaziji na Ukrajinu. Među stvarima koje donosi na front su i dronovi. Ali to su obični kvadrokopteri, a ne visoko specijalizovani FPV dronovi. On je jedini u našoj grupi koji je odlučio da ide u rat.
"Zašto?", pitam.
"Da li je ikada pucano na vas?", odgovara Jan pitanjem.
Jan deluje neobično čudno ljut na ukrajinsku vojsku što jer pucala na njega dok je bio na frontu u Ukrajini. Ispostavilo se da je reč o nečemu drugom. Ukrajinski vojnici su pucali precizno i ubili Janovog prijatelja.
Jan kaže da je isprva želeo da bude medicinski instruktor, ali da je obuka na kojoj je bio ruska vojska nije smatrala dovoljnom, pa je odlučio da umesto toga postane operater dronova.
Poslednja od moje troje kolege polaznika je Julija. Ona radi u građevinarstvu i potrebne su joj veštine upravljanja dronom da bi nadgledala gradilišta. Drugog dana kursa se razbolela i odložila obuku na drugi termin.
Instruktor sa vojnim imenom Glaz (Oko) se na kraju pojavljuje 15 minuta nakon zakazanog vremena sastanka. Vodi nas do 17. sprata zgrade. Ranije su, kaže Glaz, bili na četvrtom spratu, ali se sada širi objekat za obuku Oktagona.
Kursevi imaju dve opcije: jedna nedelja s pet časova za 35.000 rubalja (330 evra) ili dve nedelje s 10 časova za 70.000 rubalja (660 evra). Kraći kurs je nazvan "Juriš", a dvonedeljni je "Pro".
Tokom "Pro" kursa, polaznici uče kako da sastave i rukovode kamikaze dronove Hortenzija koji se masovno proizvode u Rusiji. Pored toga, oni idu na poligon gde, uprkos regionalnoj zabrani letova dronovima, polaznici upravljaju njima na otvorenom.
"Ako bude problema, ako neko dođe – policija ili bilo ko – ja preuzimam punu odgovornost", rekao je kasnije Glaz. "Vi nemate nikakve veze s tim. Stajali ste u blizini, bili u prolazu, šta god."
Instruktori su uglavnom bivši vojnici ili vojni dobrovoljci. Ranije su radili s Vagnerovim borcima na frontu u Ukrajini i tamo ih učili kako da koriste FPV dronove. Oni ranije nisu podučavali civile. Instruktori su dobili sredstva od sada pokojnog šefa Vagnera Prigožina.
Danas je jedini podsetnik da je zgrada Morske prestonice povezana s Vagnerom improvizovani memorijal s Vagnerovim i carskim zastavama, ruskim transparentima i cvećem.
Pored cveća su fotografije poginulih u avgustovskoj avionskoj nesreći u Tverskoj oblasti: osnivača Vagnera Prigožina zajedno s komandantima plaćeničke grupe.
Tamo je odata počast i drugim "patriotama" koji su dale živote za režim Vladimira Putina i ideju "ruskog sveta", uključujući Dariju Duginu, ćerku ruskog nacionaliste Aleksandra Dugina povezanog s Kremljom.
Sam Prigožin je jednom ušao u objekat za obuku.
"Šetao je okolo, pozdravio sve i bio je zainteresovan da vidi stvari i čuje kako rade", kaže mladi instruktor sa vojnim imenom Berlin.
"Da li je obučavan da upravlja dronom", pitam ja.
"Ne, imao je mnogo drugih stvari da uradi", odgovorio je instruktor.
Berlin govori o Prigožinu s poštovanjem i tugom, ali veruje da je njegova sudbina bila neizbežna.
"Posle 'marša pravde'", kaže on, govoreći o kratkotrajnoj pobuni Vagnerovih snaga u junu 2023. godine, "nije mogao da se izvuće. Ali ipak je šteta. Bio je veliki čovek."
Unutar sobe za obuku, dekor izgleda skoro kao muzej. Izložena je zastavica s grbom ukrajinskog grada Bahmut, zajedno sa zastavom koja prikazuje Hrista. Postoji čak i zastava sa pokojnim "vojnim izveštačem" Maksimom Fominom s dronom u rukama.
Pod ovim zastavama odvija se teorijski deo obuke.
Ali prvo dolaze upoznavanja. Naši instruktori nas obaveštavaju da smo svi prošli neku vrstu provere.
"Ovo je neophodno da ne bi došao neko sa sumnjivim ciljevima", kaže nam Berlin. "Imali smo jednog momka koji je završio školu letenja u Ukrajini 2018. Ne optužujemo ga ni za šta, ali mu je odbijena obuka, za svaki slučaj."
Posle predstavljanja, Berlin iznosi zapanjujuću izjavu. Ako se ikada nađemo u ratu i pomislimo da je operater dronova najbezbednije zanimanje, kaže on, uskoro ćemo završiti mrtvi.
"Najveći mit je da je bezbedno biti operater dronom. Da biste imali dobru vezu sa svojim dronom, morate se prilično približiti oblasti gde će leteti. Ako neprijatelj može da identifikuje odakle je dron poleteo, ciljaće to mesto", rečeno nam je.
"Postoji zlatno pravilo u modernom ratovanju: najefikasniji način da se zaustavi neprijateljski dron je da se ubije njegov operater", kaže on.
Berlin ne preporučuje odlazak u rat. Čak i posle završetka kursa "Juriš", ili čak "Pro" obuke, polaznik neće biti spreman za realnost borbe.
"Ako ste odlučni (da se borite), onda vam ne savetujem da sklapate ugovor s Ministarstvom odbrane", upozoravaju nas. "Prvo, ugovor će biti automatski obnovljen. Jednostavno nećete otići odatle."
On umesto toga preporučuje sklapanje ugovora sa privatnim vojnim kompanijama.
U odeljku s često postavljanim pitanjima za Vagnerov kurs za upravljanje dronovima, istaknuto je to nije povezano s ruskom vojskom.
"Mi smo privatna, civilna škola. Kao i druge privatne škole ili kursevi za dronove, samo učimo ljude kako da upravljaju dronovima i ne dajemo lične podatke trećim organizacijama, uključujući Ministarstvo odbrane", navodi se.
Zatim sledi brifing posvećen bezbednosti. Dron nikada ne bi trebalo da poleti blizu operatera. Artiljerija može da gađa mesto poletanja, a pilot drona koji nosi naočare ne može lako da reaguje na ono što se dešava oko njega – bilo da je reč o tome da se neprijateljski vojnici približavaju ili da doleće projektil.
Berlin nam priča o svom prvom iskustvu s dronovima. Bio je među prvim ruskim snagama koje su pokrenule invaziju na Ukrajinu u februaru 2022.
"Ukrajinci su drsko nadletali dronovima tačno iznad naših glava, lebdeći i posmatrajući, a mi nismo mogli da ih oborimo", priseća se on. "Zamislite situaciju u kojoj nemate pojma ni kako da upravljate dronom, a oni već znaju kako da bacaju granate iz njega. Morali smo da naučimo sve u hodu kada smo shvatili da je ovo efikasno novo oružje."
Berlin naširoko priča o tome šta je video u Ukrajini. Njegovi napori u osvajanju te zemlje ništa nisu doneli, kaže on. Njegova jedinica se borila u Harkivskoj oblasti.
"Prvih dana naši hrabri padobranci su poraženi, ceo vod je zarobljen, a drugi su poginuli", priseća se on.
"Svi su imali različite uniforme. Profesionalni vojnici i oni koji su se dobrovoljno prijavili da se pridruže 'specijalnoj vojnoj operaciji' nosili su modernu kamuflažnu odeću. Ali mobilisani vojnici su stigli u starim smeđim i zelenim ruskim uniformama", kaže Berlin. "Ovi stariji momci su pretpostavili da ako vaša uniforma nije ista kao njihova, onda ste vi neprijatelj, pa su pucali bez pitanja."
"Imali smo sreću što smo se borili protiv ukrajinskog puka Kraken koji je imao tamne uniforme", kaže Berlin. "Bilo je mnogo problema sa mobilisanim vojnicima. Stigli su sa sovjetskim šlemovima i borili se puškama Mosin iz carskog doba".
Prvi dan je završen simulatorima letenja. Nije mi išlo dobro, ali su ostali polaznici dobro radili. Čak su i instruktori bili iznenađeni njihovim nivoom veštine.
"Ne brini. Sutra će biti bolje. Razvićete mišićnu memoriju. Sutra ćeš leteti", uveravao me je Glaz.
S tim optimističnim ispraćajem otišli smo iz zgrade koja se ranije zvala Vagnerov centar. Okrenuvši se da pogleda, Jan je ukazao na nešto što je bilo nemoguće nevideti.
"Momci, zgrada je kul unutra, ali iz ovog ugla sam zbunjen. Zar ne mislite da liči na toalet", rekao je on.
Jan se prekrstio kod spomen ploče Vagnerovim komandantima i ušao u svoj mat crni Mercedes. Sanja je pozvao taksi.
Drugi dan obuke takođe je počeo teorijom. Naučili smo kako da prilagodimo artiljerijsku vatru pomoću mapa i naučili smo simbole na vojnoj mapi – oznake za tenk, pešadijsko vozilo, rov, itd.
Glaz je zatim opisao razno oružje koje se koristi protiv dronova i druge uređaje za ometanje.
Glaz je ranije bio ruski vojnik. Bio je u Nagorno-Karabahu tokom tamošnjeg sukoba 2020. Tada je Glaz prvi put video da se dronovi koriste u borbi.
"Azerbejdžanska vojska je imala turske 'bajraktare'. To je bila neverovatna stvar za nas", priseća se on.
Nakon što je njegov ugovor istekao, Rusija je napala Ukrajinu. Glaz je želeo da se prijavi kao dobrovoljac, ali tvrdi da je birokratija sprečila njegove ambicije da učestvuje u invaziji.
"Spremao sam se. Došao sam u vojnu kancelariju da potpišem ugovor, ali su mi naveli toliko uslova koje treba da ispunim i dokumenata koje sam morao da priložim da sam jednostavno odustao", kaže on.
U drugom delu časa, Glaz je govorio o vojnim postupcima šta se radi ako čujete, vidite ili vam je rečeno o mogućem dronu. Sve je prilično banalno. Pre svega: izvesti komandanta.
Takođe su nas učili da vršimo izviđanje i pratimo društvene mreže koje mogu da daju informacije o koncentraciji neprijateljskih trupa. Jedan primer je sadržao snimak ekrana stanovnice grada Dnjepra na istoku Ukrajine koja je želela da pomogne ukrajinskoj vojsci. Ona je objavila da u dve bolnice ima mnogo ranjenih i pozvala da se tamo odveze humanitarna pomoć. Takve informacije se mogu koristiti za "uništavanje žive sile", učili su nas.
Drugi oblik prikupljanja informacija je ono što je instruktor nazvao "izviđanjem terena", kao što je da se ljudi u kafani pitaju kakva je situacija u tom području.
Zatim su nam pokazali kako se bombe vezuju za dronove koji bacaju eksploziv. Najčešće se pune fragmentacionim granatama od 40 mm, ali se koriste i ručne bombe.
FPV dronovi za učimo da lete uglavnom se ne koriste da bace bombe i da se vrate. Umesto toga, oni su napravljeni da lete u metu i uništavaju se kada njihov teret eksplodira. Ili kako je to rekao jedan instruktor: "Dođete do cilja i prestanete da postojite".
Kamikaze dronovi se sastavljaju na prvim linijama fronta i njihova eksplozivna nosivost se može improvizovati. Jedan primer o kome saznajemo je ručna bomba u čaši. Pre leta, igla se izvlači, a zatim se granata zaglavljuje u čašu, koja drži "kašiku" granate sve dok se staklo ne razbije pri udaru.
Metoda čaše nije baš pouzdana, kaže Berlin. Jedan od njegovih komandanata je poginuo pokušavajući da upravlja takvim improvizovanim oružjem.
Prepuni svežih informacija, vraćamo se još jednom na simulator drona. Moje kolege polaznici su već savladali složeni program koji je uključivao različite scenarije u kojima je računar simulirao da dron ostaje bez baterije, leti sa oštećenjima i pada. Sada su želeli više.
"Zar ne postoji simulator borbe", pita Jan.
Sanja je takođe želeo da gađa virtuelne tenkove i diže stvari u vazduh, ali ih je Berlin razočarao vešću da ne postoji takav simulator.
Poslednjeg dana smo konačno uspeli da se dočepamo pravih dronova. Mali, skoro neuništivi, Mobula FPV kvadrokopteri.
Upravljali smo njima dok su leteli i jurili da menjamo baterije (jedna Mobula baterija je dovoljna za samo 10 do 15 minuta leta) dok instruktori šetaju prostorijom, povremeno ometajući dronove kako bi podigli ulog.
Na kraju poslednjeg časa, pica. Tada sa, dobio sertifikat. Odlazim posle zajedničkog fotografisanja. Sanja i Jan će nastaviti intenzivni Pro kurs.
Sanja je želeo da produži obuku jer je smatrao da će mu to koristiti, dok je Jan želeo da bude efikasniji na bojnom polju. Već je u kontaktu sa vojnim komandantom. Čekaju ga na prvim linijama fronta.