Razgovarao: Reid Standish
Profesor ratnih studija na londonskom Kings koledžu Lorens Fridman (Lawrence Freedman) ocenjuje da je u ovom trenutku veoma teško proceniti šta je to što ruski predsednik Vladimir Putin i ruska vojska žele postići u Ukrajini.
"Za mene je uvek bilo pitanje šta Rusija zapravo misli da će učiniti s ovom teritorijom? Razbijali su je, uništavali, ubijali su civile na tim područjima. Kakve god pretpostavke da su imali o tome da se radi o rusofilskom delu Ukrajine, to više ne stoji", kaže Fridman u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).
"Donjeck i Lugansk u svojim klasičnim granicama? Da, pretpostavljam da bi to moglo biti to. Nešto što se proteže od Harkiva do Odese? Pa, možda bi im se to dopalo, ali mislim da bi to sada bilo izuzetno teško postići", kaže Fridman.
Postoji, smatra Fridman, veliki rizik s prekidima vatre koji zapravo ne stabilizuju situaciju. Ako Rusi proglase neku vrstu primirja, Ukrajinci ga mogu prihvatiti na neko vreme, ali ne moraju da prekidaju svoje vojne pripreme, kaže Fridman.
Sagovornik RSE govorio je i o ruskoj preorjentaciji na jug i istok Ukrajine i odgovarao na pitanja šta bi nova faza rata mogla da donese, kao i kakvi su izgledi da pojačano dopremanje oružja sa Zapada doprinesu promeni odnosa snaga u korist Ukrajine.
Propaganda i stvarni Putinov cilj
RSE: Kako rat nastavlja da se odvija – evo sad smo u aprilu – da li mislite da postoji jasna slika kako bi kraj mogao da izgleda? Pogotovo ako govorimo o tome šta bi to bili stvarni ciljevi Kremlja? Američki obaveštajni podaci govore da Rusi žele nešto opipljivu za paradu povodom Dana pobede 9. maja?
Fridman: Ako ne budu imali ništa do 9. maja, mislim da bi za Putina to bilo ponižavajuće. Ne ne verujem, međutim, da će to biti odlučujuće u ovom ratu.
Postoje neke sugestije da ono što Putin sada pokušava da uradi jeste da ukloni što je moguće više infrastrukture i civilnog društva, da on jednostavno ima stav da ako on ne može da ima Ukrajinu, onda ni Ukrajinci ne mogu da je imaju. To je jedino objašnjenje, jer je inače način na koji se ovaj rat vodi u grotesknoj suprotnosti s onim što Kremlj zvanično navodi kao svoje ciljeve.
To je izvan svake parodije, kada slušate ruske propagandiste i tvrdnje koje oni iznose o dolasku u miru i želji da oslobode Ukrajince od njihove nacističke vlade.
U to se može verovati u delovima Rusije, ali se u Ukrajini sigurno ne veruje. Tako da je veoma teško videti gde tačno Moskva povlači crtu i da li mogu da se izvuku. Ali opet, vraćate se na ovo pitanje o tome da li su one zabluda o kojim slušate od ruskih propagandista samosvesne i oni zapravo znaju da je stvarnost sasvim drugačija, ili su i oni sami uvučeni u sve ovo. U tom slučaju, nastaviće da doživljavaju grube šokove koje su imali i do sada.
Rusi u ofanzivi
RSE: U poslednje vreme vidimo da se ruska vojska sve više koncentriše na istok, da se orijentiše na taj deo Ukrajine. Da li bi trebalo očekivati da vidimo iste probleme u logistici i snabdevanju trupa koje smo gledali u drugim delovima zemlje? Šta mislite na koji bi način ova nova faza rata mogla biti drugačija od prethodne?
Rusi su ti koji su trenutno u ofanzivi, jer pokušavaju da obezbede teritoriju koju očigledno žele pre nego što mogu da pređu u defanzivu.
Fridman: Rusija ne bi trebalo da ima iste vrste problema kao u ostatku Ukrajine, jer su u stanju da se snabdevaju iz Rusije, preko separatističkih područja, ili preko Krima. Rastojanja očigledno nisu tako velika.
Rusi su ti koji su trenutno u ofanzivi, jer pokušavaju da obezbede teritoriju koju očigledno žele pre nego što mogu da pređu u defanzivu. Postoji pretpostavka da oni žele da opkole veliki broj ukrajinskih trupa u oblasti Donbasa, ali dok su u ofanzivi, mislim da će imati slične vrste problema ranjivosti zbog neke vrste taktike visokotehnološke gerila, koju su Ukrajinci usvojili i koja u osnovi podrazumeva ciljanje tenkova i linija snabdevanja protivtenkovskim oružjem i bespilotnim letelicama.
Čim počnete da prelazite na neku vrstu teške ofanzive, onda to postaje sasvim druga vrsta rata. Očekujem da bude uključeno mnogo više artiljerije, zbog čega mislim da se Kijev nada da će je dobiti više od NATO-a. Ovo bi moglo učiniti rat možda i još iscrpljivijim. To je očigledno već bilo iscrpljujuće za ukrajinski narod i vojsku, ali zapravo, ne treba potcenjivati ukrajinske gubitke. Mi zapravo ne znamo nužno toliko o njima koliko znamo o ruskim gubicima, ovo bi moglo postati još brutalnija vrsta rata.
Tako da mislim da je najbolja pretpostavka da smo u fazi u kojoj Rusija pokušava da konsoliduje svoju poziciju. Ako to ne uspe, onda će Ukrajinci preći u ofanzivu pre nego što je planirano. U svakom slučaju, u nekom trenutku moraće da pređu u ofanzivu i onda će biti sve teže i teže.
RSE: Imajući to na umu, koje su ključne strateške odluke koje, kako ruska, tako i ukrajinska vrhovna komanda u ovom trenutku razmatraju, posebno po pitanju južnog i istočnog dela zemlje?
Fridman: Rusi moraju da isplaniraju koliko linija napada oni i dalje žele. Jer tako je sve pošlo po zlu, odmah na početku invazije, napadali su na previše mesta i njihove snage bile su raštrkane.
Mislim da što više Rusi pokušavaju da se kreću u različitim oblastima odjednom, to će imati više problema. Ukrajinci, koji su do sada strateški bili mnogo oštroumniji i oprezniji, takođe će morati da odrede prioritete.
Prvi prioritet je da se nastavi s otupljivanjem ruske ofanzive, što mislim da oni uveliko rade. Međutim, sigurno je da će morati da gledaju onu koja se dešava u blizini Harkiva. Takođe, postoje mogućnosti koje se otvaraju za opkoljavanje nekih ruskih snaga i to će biti primamljivo, a u nekim slučajevima ta iskušenja dobro je slediti.
Značaj artiljerije i harpuna
RSE: Vidite li u tom slučaju rizik upravo od toga da ukrajinske snage počnu da prate različite smernice, one koje bi ih navele u zabludu? Postoji li stvaran rizik da budu privučeni da reaguju u pogrešnim područjima?
Fridman: U tom smislu, da, postoje rizici, ali mislim da je najveći problem koji će imati – a to je nešto što možete videti u većini ratova, u situaciji u kojoj je jedna strana izgubila u određenoj bici – da uvek držite artiljeriju na oku. Određene stvari vi možete da uradite s dronovima i protivtenkovskim oružjem i one mogu biti dovoljno impresivne, ali u nekom trenutku će vam trebati teže oružje, a Rusi ih imaju.
RSE: Čini se, dakle, da količina ruskog naoružanja nadmašuje ukrajinsku. Da li bi pojačano dopremanje oružja sa Zapada moglo da promeni nešto u korist Ukrajine?
Fridman: Sasvim ispravno, zemlje NATO-a ne govore previše o tome koje oružje isporučuju, kada i gde, ali jesu rekle da razumeju potrebu za težim naoružanjem.
Britanci obezbeđuju protivbrodske rakete harpun, koje bi zapravo mogle da budu velika stvar ako ih Ukrajinci iskoriste i počnu da potapaju velike ruske brodove. Tako da mislim – u zavisnosti od brojeva i trenutka u kojem će stići, kao i od toga da ne bude ruskih presretanja – da bi ovo moglo napraviti razliku.
Ali ovo je jedan veoma pohlepan rat u pogledu opreme i materijala. Mislim da će obema stranama biti potrebne zalihe koje će stalno dolaziti i nisam siguran kakva je situacija na ruskoj strani. Imali smo tendenciju da više pričamo o njihovim logističkim problemima, u smislu stvarnog dovođenja opreme na front, ali jasno je da postoje nestašice.
Govori se o tome da im ponestaju pametne bombe – precizno vođeno oružje – za svoje letelice, što je jedan od razloga što njihovo vazduhoplovstvo nije bilo toliko efikasno kao što se očekivalo u podršci njihovoj kopnenoj vojsci. Dakle, nestašice imaju efekta i zbog toga obe strane moraju da se u određenoj meri pridržavaju.
Facebook Forum