Piše: Robert Coalson
"Kakva opasnost za Rusku Federaciju može predstavljati osoba koja voli da izvodi muziku u šumi?", pitala je studentkinja, koja nije želela da bude identifikovana, misleći na svoju prijateljicu, umetnicu iz Sankt Peterburga Aleksandru Skočilenko.
Skočilenko preti kazna do deset godina zatvora zbog optužbi da je "diskreditovala oružane snage" time što je cene u prodavnicama zamenjivala informacijama o ruskom bombardovanju pozorišta u Ukrajini, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Ona je priznala da je menjala oznake s cenama, ali je negirala optužbe, tvrdeći da su informacije koje je podelila tačne.
Još jedan prijatelj Aleksandre Skočilenko, koji je tražio da ga identifikuju samo po imenu Kiril, dao je odgovor na pitanje studentkinje: "U njenom pacifizmu i njenoj dobroti postoji prava snaga koja sada zaista može da bude oružje protiv ovog ludila".
Ubrzo nakon ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, Moskva je usvojila nove zakone s ciljem da uguši drugačija mišljenja o ratu i spreči širenje svih informacija koje ne dolaze iz vlade. Istovremeno, mediji koji podržavaju Kremlj i druge organizacije demonstriraju podršku ratu. U središtu takve podrške jeste proratni simbol, latinično slovo Z.
Kako se rat odvijao, veliki transparenti sa simbolom Z našli su se na pozorištima, muzejima i drugim kulturnim institucijama širom zemlje, pošto je vlada podstakla kulturne zajednice da javno izraze podršku ratu, vojsci i predsedniku Vladimiru Putinu.
Ministarstvo kulture Rusije 2. aprila je objavilo nacionalni "dobrotvorni" program pod nazivom Otvorena zavesa, u okviru kojeg će "institucije širom zemlje održavati događaje za pozorišne gledaoce, uključujući članove omladinskih, volonterskih i veteranskih organizacija, za velike porodice i za stanovnike LNR (Luganske Narodne Republike) i DNR (Donjecke Narodne Republike)", navodi se u saopštenju. U njemu se koriste skraćenice koje su usvojile separatističke formacije koje podržava Rusija u delu istočne Ukrajine poznatom kao Donbas.
"Za nas je danas veoma važno da podržimo sve one kojima je to potrebno", rekla je ruska ministarka kulture Olga Ljubimova, "naročito one koji brane našu zemlju".
'Sada je to samo zgrada'
U martu su, prema izveštajima, uprave pozorišta počele da pritiskaju glumce i druge kulturne radnike da na društvenim mrežama ostavljaju komentare u kojima se iskazuje podrška ratu i Putinu.
"Sve je počelo sa zahtevima za takvim objavama", rekao je Sergej Levicki, bivši umetnički direktor Ruskog dramskog pozorišta u Ulan-Udeu, glavnom gradu regiona Burjatija.
Levicki je zbog protivljenja ratu dobio otkaz 22. marta. "Ja lično nisam dobijao takve zahteve, ali jeste naša direktorka. I ona je pokušavala da natera naše zaposlene da to urade. I mi smo se oko toga svađali. Dok sam radio u pozorištu, rekao sam da naši ljudi to neće raditi. I nisu."
Istaknuta burjatijska glumica Svetlana Poljanskaja rekla je za RSE da je otpuštanjem Levickog pozorište izgubilo svoju "lokomotivu".
"Pozorište je bilo dinamično i teralo je druge na razmišljanje", rekla je ona. "Podsticalo je empatiju i razgovare o nekim veoma važnim i potrebnim temama. Privuklo je mladu generaciju posetilaca pozorišta. Bilo je živo, a sada je mrtvo."
"Sada je to samo zgrada", zaključila je ona.
Levicki nije jedina značajna kulturna ličnost koja je donela sličnu odluku. Moskovski dirigent Pavel Kogan, koji nije održao koncert od 24. februara, podneo je ostavku na funkciju umetničkog direktora Moskovskog državnog akademskog simfonijskog orkestra, koju je obavljao od 1989, objavljeno je 25. aprila.
Sledećeg dana, pozorišni reditelj Denis Azarov podneo je ostavku na mesto umetničkog direktora moskovskog pozorišta Roman Viktjuk.
Ranije je smenjen umetnički direktor Centra Mejerholjd u Moskvi Dmitrij Volkostrelov. Direktorka dva bioskopa u lancu Moskino, Jekaterina Dolinina, otpuštena je u februaru zbog svojih antiratnih izjava.
"Sve ono što smo dugo gradili uništeno je za jedan sat", rekla je ona 1. marta u intervjuu za RTVI povodom rata i sankcija Rusiji. "Nova izdanja filmova su otkazana. Oprema koja je zastarela ne može se zameniti."
'Pucanje mehura'
Na sastanku s ličnostima iz oblasti kulture 25. marta, pred televizijskim kamerama, Putin je ustvrdio da Zapad "poništava" rusku kulturu i pokušao da povuče paralelu sa spaljivanjem "nepoželjene literature" u nacističkoj Nemačkoj.
Međutim, umetnici u Rusiji kažu da je upravo ruska vlada ta koja uništava kulturu zemlje, kako ućutkivanjem nezavisnih umetnika, tako i vođenjem rata koji onemogućava razgovar o drugim temama. Oni sve češće podsećaju na rusku izreku da "kad topovi zagrme, muze zaćute".
"Čini mi se da su sada svi izolovani", rekao je Levicki. "Svako mora sam da izabere kako će postupati u skladu sa svojom savešću - u skladu sa svojim uverenjima, svojim principima, svojim vrednostima. Jer svi moramo da odgovaramo sami sebi."
Kulturni kritičar Andrej Arhangelski, u nedavnom eseju za Ruski servis RSE, pisao je o toksičnom uticaju rata na rusku kulturu.
"Cela 30-godišnja postsovjetska ruska kultura je, u najmanju ruku, obezvređena 24. februara", napisao je on. "Tog dana umrle su sve dotadašnje reči. Slušamo da ljudima iz kulture zameraju: 'Zašto ćutite?' Ali moramo razumeti da to nije tišina servilnosti ili konformizma, već i tišina bespomoćnosti".
"Ono što se dogodilo je toliko sumanuto iz perspektive svakog razumnog čoveka da ga lišava dara govora", napisao je Arhangelski. "U sadašnjoj situaciji i ćutanje kulture jeste iskazivanje stava."
Istaknuti dramski pisac Mihail Durnenkov napisao je 19. aprila na Fejsbuku da se nada da će Rusija biti poražena u svojim naporima da obezbedi kontrolu nad istočnim i južnim delovima Ukrajine.
"Verujem da što poraz bude teži, to će se moji sunarodnici brže probuditi iz ovog sramnog sna", napisao je on.
Durnenkovovi nalozi na društvenim mrežama u trenutku su preplavljeni pretnjama. Aleksandar Kaljagin, direktor Ruskog sindikata pozorišnih radnika, tražio je isključenje Durnenkova. Glumac i poslanik Državne dume Nikolaj Burljajev pozvao je da se protiv Durnenkov pokrene proces, iako se on već nedeljama nalazi u Finskoj.
U intervjuu za RSE, Durnenkov se prisetio šetnje centrom Moskve nekoliko dana nakon invazije i kako je bio šokiran kada je video kako se običan život odvija, kao da se ništa nije dogodilo.
"Pogledao sam ka jednom kafiću. I tamo su sedeli prelepi parovi i iz pili belo penušavo vino", priseća se on. "Smejali su se i izgledali kao reklama za evropski stil života. I ovaj prizor je napravio neku vrstu mehura u mojoj glavi."
Odmah iza ugla, kako kaže, video je petnaestak policijskih vozila koja su čekala "kao beli kovčezi na točkovima".
Durnenkov je rekao i da nije iznenađen što se više vodećih ličnosti iz umetnosti nije izjasnilo protiv rata.
"Poznajem mnogo dobrih pozorišnih reditelja koji jednostavno ne mogu sebi da dozvole da daju antiratne izjave", rekao je on. "Oni shvataju da bi sledeće sekunde njihova kompanija bila reorganizovana, svi bi se rasuli."
Međutim, dodaje Durnenkov, pozorišna institucija koja opstane po takvoj ceni pravi truli kompromis.
"Ako mislite samo da bi trebalo da malo sačekate, onda ima smisla", rekao je on. "Ali ako se to odugovlači, godinama, onda se radi o pogrešnoj strategiji. Neće dovesti do brze smrti, već do dugog gušenja, baš kao u sovjetsko vreme – ponižavajuće i neizbežno."
Ruski dramaturg i reditelj Ivan Viripajev, koji živi u Poljskoj, objavio je 8. marta otvoreno pismo ruskim pozorištima. U njemu je najavio da će sav prihod od izvođenja njegovih komada biti doniran za pomoć izbeglicama iz Ukrajine. U roku od nekoliko dana, skoro 40 državnih dramskih pozorišta širom Rusije povuklo je njegove predstave sa svojih repertoara.
Viripajev je za RSE rekao da je upravo to reakcija kojoj se nadao.
"Vidite, ne mogu da zahtevam da prestanu da izvode moje predstave, jer ipak postoje ugovori", rekao je on i dodao da ne želi da proputinovski glumci izgovaraju njegove reči.
"Mislim da jedino što ljudi sada mogu da urade jeste da se izbore s tragedijom koja se dešava", rekao je on. "Za mene je to katastrofa. Ne razumem kako neko može da radi bilo šta drugo. Ako misli da može da jednostavno izvodi ove predstave i prihvata cveće, ja kažem - ne."
"Posledice onoga što se dešava veoma su ozbiljne“, dodao je on. "Rusija je prestala da postoji kao kulturni fenomen."
Ruski vizuelni umetnik Jevgenij Antufijev zatražio je od moskovskog Muzeja moderne umetnosti GES-2 - čijem je otvaranju u decembru prisustvovao predsednik Putin - da ukloni njegova dela odmah nakon invazije na Ukrajinu.
"Nije vreme za savremenu umetnost kada ljudi umiru i krv se proliva", rekao je on za britanski Gardijan (The Guardian) ranije ovog meseca. "Ne možemo se pretvarati da je život normalan."
Dramski pisac Durnenkov složio se, rekavši da "u ovoj situaciji ne možemo pisati ni o čemu drugom".
"Zadatak umetnika jeste da se bori protiv dehumanizacije", rekao je on za RSE. "Danas je lako pronaći neprijatelja ili žrtvu. Mnogo je teže pogledati neprijatelju u lice i razumeti zašto se tako ponaša. Koji strah ga motiviše? Kako da se borimo protiv tog straha? Niko sem umetnika ne može obaviti taj posao".
"Do kraja naših života moraćemo da radimo na tome", dodao je Durnenkov. "Kopaćemo ovu jamu punu leševa u nadi da ćemo pronaći jednu živu osobu".
Facebook Forum