Ruski filmski reditelj Askold Kurov dobio je 2011. godine poruku preko društvene mreže Fejsbuk koja je glasila – "Hej, Askolde, moje ime je Oleg i ja sam isto reditelj". Tri godine kasnije, autor ove poruke Oleg Sencov, ukrajinski reditelj, uhapšen je pod optužbom za terorizam na Krimu i sproveden na suđenje u Moskvu. Sledeće 2015. godine osuđen je za planiranje terorističkih napada i ilegalnu trgovinu oružjem na dvadeset godina zatvora.
Poruke podrške Olegu Sencovu pružili su svetski reditelji na međunarodnim festivalima, Evropski parlament dodelio mu je nagradu Saharov za ljudska prava 2018. godine, tokom 2019. godine održani su protesti podrške Sencovu širom Evrope. Ipak, pažnja svetske javnosti nije dovela do njegovog oslobađanja, pa u ovom trenutku služi petu godinu dvodecenijske robije.
Priču o suđenju Olegu Sencovu Kurov je odlučio da ispriča u formi dokumentarnog filma pod nazivom "Proces – Država Rusija protiv Olega Sencova", koji je prikazan ove nedelje na Međunarodnom filmskom festivalu Beldocs u Beogradu.
'Kako funkcioniše rusko pravosuđe'
Kurov za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da je bio šokiran kada je čuo vest o hapšenju Sencova i da je otišao na prvo ročište tog suđenja "kao Olegov prijatelj".
"To je gotovo prvi put bio da sam shvatio kako pravosudni sistem u Rusiji funkcioniše. Osećao sam da je situacija apsolutno beznadežna. To je bio očigledno montiran proces, tako apsurdan i kafkijanski. Niko Olegu nije mogao da pomogne. Bilo mi je teško. Kada sam to podelio sa prijateljem, on mi je rekao – Zašto ne napraviš dokumentarac o tome? Onda sam pomislio – Da, to je možda jedina stvar koju mogu da uradim u ovoj situaciji – da ispričam tu priču", kaže Kurov za RSE.
Prema njegovim rečima, sudski proces koji se vodio protiv Sencova bio je politički motivisan. Naime, njegovo hapšenje usledilo je nakon ruske aneksije Krima 2014. godine, a Sencov je, kako navodi Kurov, bio zapažen građanski aktivista na Krimu i pomagao je ukrajinskoj vojsci tokom aneksije. Ipak, dodaje, njegovo delovanje bilo je isključivo humanitarnog karaktera.
Sencov je, između ostalog, bio optužen za planiranje miniranja spomenika vođe Oktobarske revolucije (1917. godine) Vladimira Iljiča Lenjina u mestu Simferopolj na Krimskom poluostrvu u Ukrajini.
Kurov navodi da tokom suđenja Sencovu nije bilo "pravih dokaza", već samo sumnjivih iskaza da je Oleg Sencov "vođa terorističke grupe".
"Štaviše, tokom suđenja u Rusiji, u Rostov na Donu, jedan od onih koji su tvrdili da je Oleg organizator terorista priznao je da je bio mučen tokom istrage i bio nateran da potpiše sve papire protiv Sencova. Ali, nije bilo nikakve istrage u vezi sa ovim navodima o mučenju, provera činjenica, sud je samo prešao preko toga i osudio ga (Olega Sencova) na dvadeset godina", navodi on.
'Ni reči o mučenju u zatvoru'
U filmu Askolda Kurova prikazani su izveštaji ruskih medija o suđenju Sencovu. Kurov navodi da su glavni mediji u Rusiji i sve televizijske stanice pod kontrolom države Rusije, te su njihovi izveštaji, kako tvrdi, bili jasni primeri propagande.
"Oni (državni mediji) su samo ponavljali iste tvrdnje od početka da je Oleg Sencov terorista, da postoje činjenice i dokazi, kao i svedoci koji su to potvrdili. Nisu izveštavali o navodima o mučenju. U Rusiji ima medija koji su nezavisni, ali to nisu glavni mediji i TV kanali, to su, pre svega, mali internet mediji i jedne novine. Oni su pokušavali da istražuju i prate (suđenje) onako kako se dogodilo."
Kurov kaže da je od početka snimanja filma postavljao sebi pitanje – zašto je država Rusija odabrala Olega Sencova i optužila ga za terorizam?
"Inicijalno, mislio sam da je to greška jer je to bilo haotično doba, vreme aneksije (Krima), sve što je bilo ukrajinsko postalo je rusko, Ukrajinska tajna služba postala je Ruska tajna služba, došli su novi ljudi u tajnu službu", navodi Kurov.
"Ali", nastavlja, "sistem funkcioniše tako da kada napravite grešku, ne priznajete je i samo idete dalje".
"Ta mašina ide samo u jednom smeru, ne vraća se nazad - to je bila moja inicijalna teza. Kasnije sam se složio sa ekspertom, političkim analitičarom Kirilom Rogovim koji je govorio u mom filmu. On je rekao da represivni sistem tako funkcioniše. Predstavnici sistema odaberu nekoga da bi pokazali svima kako će se postupiti prema onima koji se ne slažu i koji pružaju otpor. Bolje je izabrati nekoga ko je poznat, primećen, da bi pokazali da niko nije zaštićen", kaže Kurov.
Kurov navodi da je trenutak kada je Sencov osuđen bio "iznenađujuće najteži trenutak" za njega. Iznenađujuće – zato što je, kako kaže, za ljude koji su pratili suđenje to bilo očekivano.
Oleg Sencov se 2018. godine odlučio za krajnji korak - štrajkovao je glađu tražeći od Rusije da oslobodi sve "političke zatvorenike", ali kasnije prekinuo kako ne bi bio na silu hranjen.
"Ruski oligarh Mihail Hodorovski pušten je iz zatvora pred Olimpijske igre u Sočiju 2013. godine, kao i članice grupe Pussy Riot. Putin je iskoristio taj trenutak da promeni imidž Rusije. Zato smo se nadali da će Sencov biti pušten na slobodu pred Fudbalsko prvenstvo u Rusiji (2018. godine), ali ništa se nije dogodilo", kaže Kurov.
I Ukrajinci su bili 'ruska braća'
Kurov navodi da nije siguran kako će njegov film biti prihvaćen u Srbiji, imajući u vidu uticaj Kremlja na prilike u Srbiji.
"Ponekad u Rusiji čujem one fraze o bratstvu sa Srbijom, ali nekada smo bili braća i sa Ukrajinom, pa više nismo. Na Dan pobede šetao sam Beogradom i video skup na trgu i tamo je bilo sve iz Rusije, kao neka franšiza, doveli su pevače, i druge izvođače, svi su iz Rusije. Izgledalo je pomalo čudno, neko je došao u Srbiju da objasni kako bi Srbi trebalo da se osećaju povodom Dana pobede", kaže on.
Ovaj dokumentarac, kako kaže Kurov, ne može promeniti stvarnost, ali ga ljudi mogu shvatiti kao upozorenje.
"Ja pre verujem da dokumentarac može da promeni osobu i možda ti ljudi koje dokumentarac promeni mogu da promene svet", zaključuje.
Facebook Forum