Dok je predsednik Srbije u Berlinu razgovarao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel o budućem pravno obavezujućem sporazumu sa Kosovom i zatražio njenu podršku putu Srbije ka Evropskoj uniji, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić sreo se sa čelnikom departmana ruskog Ministarstva inostranih poslova. Uprkos bržim koracima Evropske unije da primi države Zapadnog Balkana u svoje redove, Srbija u spoljnoj politici nastavlja politiku kupovine vremena i ekvidistance prema Briselu i Moskvi, ocenjuju sagovornici Radio Slobodne Evrope.
Umesto preduzimanja bar početnih koraka na planu usaglašavanja sa spoljnopolitičkom orijentacijom Evropske unije, čiji član Srbija treba da postane kroz sedam godina, šef srpske diplomatije Ivica Dačić nastupa kao da Srbija treba da harmonizuje svoju spoljnu politiku sa Rusijom. O tome svedoči i njegov susret sa Andrejom Kelinom, široj javnosti u Srbiji nepoznatim, direktorom departmana za opšteevropske poslove u ruskom Ministarstvu inostranih poslova. Dačić je tokom tog susreta pozitivno ocenio uspostavljanje mehanizma redovnih konsultacija dva ministarstva jer će to, kako je rekao, „doprineti boljem razumevanju i saradnji“.
Od Ministarstva spoljnih poslova Srbije Radio Slobodna Evropa do sada nije dobila odgovor na pitanja kada je uspostavljen pomenuti mehanizam redovnih konsultacija sa ruskim Ministarstvom spoljnih poslova i da li Srbija još sa nekom državom ima takav ili sličan mehanizam.
Ovakvi i slični potezi Ivice Dačića u potpunom su saglasju sa interesima Moskve. Posle prezentacije strategije proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan, u kojoj se traži što hitnije sklapanje pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom i brža harmonizacija spoljne politike sa Evropskom unijom, u Kremlju shvataju da približavanje rešenja kosovskog problema znači istiskivanje moćne poluge uticaja Rusije na Srbiju preko kosovskog pitanja, pa stoga pojačavaju pritisak na drugim stranama, ocenjuje za RSE spoljnopolitički komentator Boško Jakšić.
„I sada su u toku ti neki kompenzacioni radovi kojima Rusija hoće da kombinacijom spoljne politike zadrži tu bliskost, kako, po principu spojenih sudova ne bi bila istisnuta kako Srbija brže bude išla Evropskoj uniji, o čemu govori Vučić u Berlinu. A onda Dačić, u dobroj tradiciji sopstvene rusofilnosti, prima tako neke poluopskurne tipove iz Moskve i sa njima dogovara neke stvari. Čini mi se da kako vreme bude proticalo da će Vučić doći u situaciju da se zahvali na uslugama i svom šefu diplomatije i raznim drugim rusofilima koji su ovde sve glasniji, da bi mogao hrabro da uvede Srbiju u Evropsku uniju“, kaže Jakšić.
Ministra Ivicu Dačića, kao i Nenada Popovića i Aleksandra Vulina, Moskva vidi kao sebi lojalne političare, kaže za RSE Genadij Sisojev, dopisnik sa Balkana liberalnog ruskog dnevnika Komersant.
„Niko neće da ih otvoreno nazove ruskim ljudima, ali možemo da ih nazovemo proruskim političarima, ministrima, to da: Dačića, (Nenada) Popovića, (Aleksandra) Vulina.“
Sisojev podseća da je ruski predsednik Vladimir Putin 2017. godine, šest dana pre predsedničkih izbora u Srbiji, Aleksandru Vučiću u Kremlju otvoreno stavio do znanja koga Rusija preferira kao predsednika. A uoči formiranja vlade Srbije, pre dve godine, Putin je u susretu sa Vučićem u Moskvi pred kamerama rekao da Moskva očekuje u budućem srpskom kabinetu ministre orijentisane na saradnju sa Rusijom.
Aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kaže Sisojev, Moskva ne smatra proruskim čovekom.
„Njemu ne veruju do kraja, što se može zaključiti iz više izjava i procena eksperata i političara bliskih Kremlju. Oni smatraju da on nije apsolutno orijentisan prema saradnji sa Rusijom. Objašnjavaju da Vučić kada daje proruske izjave to čini samo zato što je veliki deo biračkog tela u Srbiji usmeren ka saradnji sa Rusijom. Dakle, njemu u Rusji sigurno ne veruju do kraja, međutim ti političari i ministri koje smo pomenuli – sva trojica – prema ocenama Moskve služe kao ravnoteža, kako bi kompletno rukovodstvo Srbije sprovodilo politiku koja odgovara Rusiji“, kaže Genadij Sisojev.
Jasno je da Vučić nije čovek iza koga stoji Moskva, ocenjuje i Boško Jakšić:
„Po onome što je moglo da se prati po ruskim medijima, činjenica je da oni često vrlo oštro kritikuju Vučića. Jasno je da on nije čovek od poverenja Moskve, za razliku od Ivice Dačića ili Nenada Popovića koji imaju njeno apsolutno poverenje. I u toj klackalici Rusija pokušava da održi što bolje odnose i sa Vučićem, ali od svojih simpatizera sve otvorenije traži da ispune neka očekivanja kako se Moskva ne bi odavde udaljila“, kaže Jakšić.
Da li bi se u takvom odnosu Moskve prema aktuelnoj srpskoj vladi i njenim pojedinim ministrima šef srpske države Aleksandar Vučić u nekom budućem trenutku uopšte smeo zahvaliti na uslugama i pozdraviti sa šefom diplomatije Ivicom Dačićem? Genadij Sisojev je skeptičan.
„To je apsolutno malo verovatno, zato što je Dačić ne samo šef srpske diplomatije nego i zato što su kadrovi iz njegove stranke glavni partner Rusije u Naftnoj industriji Srbije (NIS), u kojoj ruski Gazprom ima većinski paket akcija. To je suviše ozbiljan uticaj Rusije u Srbiji – znači, tih struktura i ljudi oko Dačića -da bi se Vučić usudio da ga se otarasi tako lako. Iako to zvanično ne bi bilo otvoreno rečeno, Rusija bi se tome protivila jer smatra da Dačić sprovodi politiku koja odgovara Rusiji“, kaže Sisojev.
O prioritetima spoljne politike šef srpske diplomatije Ivica Dačić govorio je i počasnim konzulima Srbije. Naveo je da je srpska diplomatija "aktivno angažovana na zaštiti nacionalnih interesa, nastavku pregovora o članstvu u EU, ostvarivanju dobre saradnje sa ključnim partnerima na medjunarodnoj sceni i ... tradicionalnim prijateljima širom sveta“. Istakao je, međutim, i to da je Srbija nastavila da ulaže "sveobuhvatne napore u različitim multilateralnim forumima da se svim raspoloživim diplomatskim sredstvima zaštiti teritorijalni integritet i suverenitet" Srbije, kao i da se "osujete pokušaji ostvarivanja članstva Kosova u različitim međunarodnim organizacijama".
Facebook Forum