Retki momenti na srpskoj političkoj sceni Srbije, nakon poslednjih protesta protiv iskopavanja litijuma – kritike proruske desnice i ekstremnih desničara na račun zvanične Moskve.
Među njima su desničarska partija Dveri, ultradesničarska grupa "Narodna patrola", ali i Mladen Obradović, nekadašnji vođa zabranjene klerofašističke organizacije "Obraz".
Svi oni nekada su bili organizatori ili učestvovali na protestima podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu, koji su se prethodnih godina održavali u Srbiji.
U Moskvi vide saveznika na međunarodnoj sceni u osporavanju nezavisnosti Kosova i zalažu za savez sa Rusijom umesto puta ka članstvu u Evopskoj uniji.
Danas, kao jedni od učesnika demonstracija protiv iskopavanja litijuma koji se nedeljama održavaju širom Srbije, nisu sa odobravanjem dočekali stav Moskve koja smatra da su protesti "pokušaj da se politička situacija u Srbiji destabilizuje".
Zamerili su Rusiji da "staje na stranu vlasti" koju predvodi Srpska napredna stranka i da je to "u suprotnosti sa srpskim interesima".
Iz Dveri je tim povodom upućeno otvoreno pismo ruskom ministarstvu.
"Ta izjava Rusije nije naišla na podršku, nije pozitivno prihvaćena kod ljudi koji su na strani Rusije, vole Rusiju i smatraju da je ona prijateljski nastrojena zemlja prema Srbiji", kazao je Ivan Kostić, funkcioner vanparlamentarnog pokreta Dveri.
Rudnika neće biti, poručili učesnici protesta protiv iskopavanja litijuma u Beogradu
Protesti protiv otvaranja rudnika litijuma multinacionalne kompanije "Rio Tinto", u organizaciji ekoloških udruženja, okupili su širok spektar organizacija, političkih aktera i građana – od krajnje levice do ekstremne desnice.
Šta se iz Moskve čulo o protestima?
Zvaničnici Kremlja optužili su zapadne zemlje da podstiču demonstracije u Srbiji.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je 8. avgusta ocenila je da je "reč o ozloglašenoj šemi, koju su na Balkanu, ali i drugim regionima, više puta koristili zapadni ideolozi demokratije i njihove lokalne sluge".
"Analiza trenutne situacije u prijateljskoj Srbiji, ukazuje na ponovne pokušaje pojedinih zlonamernih sila da aktiviraju poznati destruktivni arsenal u cilju podrivanja unutrašnje političke situacije u ovoj zemlji", izjavila je Zaharova.
Dan uoči velikog protesta u Beogradu 10. avgusta, oglasio se predsednik Srbije Aleksandar Vučić navodeći da su "ruske službe bezbednosti upozorile da se u Srbiji pripremaju masovni neredi, čiji je krajnji cilj državni udar i svrgavanje rukovodstva zemlje".
Blizak Kremlju, potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, kasnije će otići u Moskvu, gde se ruskim bezbednosnim strukturama zahvalio za 'upozorenju na pokušaju državnog prevrata' u Srbiji.
Protest u Beogradu protekao je bez incidenata.
Zbog blokada saobraćajnica koje su potom usledile, uhapšena su trojica ekoloških aktivista i osuđeni na zatvor od mesec i više dana. Posle reakcija dela javnosti i stručnjaka za pravo, pušteni su da se brane sa slobode.
Ogranizatori protesta iz Saveza ekoloških organizacija Srbije demantovali su tvrdnje predsednika Srbije da im podršku pružaju strane službe i da je cilj demonstracija u Beograd u bio "svrgavanje vlasti".
Istakli su da je zabrana iskopavanja litijuma njihov jedini zahtev.
Šta desnica u Srbiji zamera Moskvi?
Desničari Moskvi zameraju da je zarad podrške aktuelnoj vlasti, zanemarila interese građana Srbije.
"Mislim da je izjava Ministarstva spoljnih poslova Rusije preterana i da nije u skladu sa realnošću, sa pravim stanjem stvari na terenu", kazao je za RSE Ivan Kostić iz Dveri.
Kostić smatra da Rusija takav stav temelji na "netačnim informacijama" koje dobija od svojih predstavnika u Beogradu.
"Smatram da je te informacije Ministarstvo spoljnih poslova Rusije dobilo iz svoje ambasade u Beogradu koja je često po pitanju unutrašnje politike u Srbiji izrazito nastrojena prema vlastima i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. I kada treba, i kada ne treba", ocenio je Kostić.
Ističe da je reč o pogrešnim zaključcima i da nije bilo nikakvih planova "za rušenje sistema, uništavanje imovine" ili "bilo kakvo krvoproliće".
"Jednostavno narod je ustao da se usprotivi kopanju litijuma, da tako sačuva zdravu životnu sredinu i to je jedini razlog protesta", dodaje.
Vođa ultradesničarske "Narodne patrole" Damjan Knežević kaže za RSE da to neće promeniti njihov odnos prema Rusiji, ali da "ne mogu da podrže" Moskvu u ovom slučaju.
"Dolazimo u situaciju da je Marija Zaharova koja je prilično pozitivno shvaćena od patriotskog sveta u Srbiji, svojim izjavom na neki način staje u odbranu Aleksandra Vučića", rekao je.
"Mi to ne možemo da podržimo, koliko god podržavamo Moskvu, jer ne želimo da se kopa litijum u Srbiji".
"Narodna patrola" su neregistrovana ultradesničarska organizacija, poznata po antimigrantskim akcijama, širenju nacionalne, rasne i verske mržnje, ali i vezama sa ideološki bliskim grupama iz Ruske Federacije.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu u Beogradu organizovali su nekoliko protesta podrške Rusiji.
Sam Knežević je u tom periodu više puta odlazio u Rusiju gde se sastajao sa pripadnicima ruskih grupa sa krajnje desnice.
"Koliko god da se nadamo bližim odnosima Rusije i Srbije u budućnosti, naš odgovor njima je bio jasan: 'Molimo vas, ako ne možete u datom trenutku da pomognete, iz ovog ili onog razloga, nemojte ni odmagati", rekao je Damnjan Knežević.
Većina desničara koja je proteklih dana javno kritikovala Moskvu, takođe je navela da je stav Rusije prema protestima zasnovan na "netačnim informacijama" koje dobija od svoje ambasade u Srbiji.
Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da desničari u Srbiji pokušavaju da nađu opravdanje za odnos stav Moskve prema protestima ocenama da je on zasnovan na "netačnim informacijama".
"Stav da 'vlastodršci nisu dobro informisani, a oni oko njih ih manipulišu i lažu' je oproban način opravdavanja takve situacije", kaže Petrović.
Da li Rusija gubi podršku desničara u Srbiji?
Prema mišljenju Predraga Petrovića još se ne može reći da se u potpunosti menja odnos ekstremne desnice prema Rusiji.
"Zato što su ekstremni desničari i ranije kritikovali Rusiju, posebno njen odnos prema vlasti u Srbiji. Pa se tako moglo čuti da oni ne vide da je Aleksandar Vučić zapravo 'vikend Rus' i da ta njegova rusofilija nije iskrena", dodaje.
Jedan od razloga zbog kojih, kaže, ne veruje u drastičan zaokret u odnosu desnice prema Rusiji je njihova "glavna ideja vodilja", a ona je - protivljenje Zapadu.
"Ipak, videćemo u narednom periodu da li će se ta njihova kritika Rusije održati i dalje, pre svega zato što ne podržavaju proteste u kojima i oni učestvuju", kazao je Petrović za RSE.
Ivan Kostić iz pokreta Dveri napominje da stav prema protestima nije usko vezan za odnos Rusije prema Srbiji na međunarodnom planu.
Desničarska opoziciona stranka Dveri protiv je evrointegracija i zalaže se za okretanje Rusiji kao glavnom spoljnopolitičkom partneru.
"Za ono što Rusija čini dobro prema Srbiji mi dajemo pohvalu, za ono što smatramo da je u suprotnosti sa interesima srpskog naroda mi kritikujemo. Ko god bude branio interese i srpskog naroda, mi ćemo to podržati, nemamo nikakav problem sa bilo koje strane da stiže ta podrška – sa Zapada ili sa Istoka", kaže Kostić.
Beograd ima podršku Moskve u odbijanju da prizna Kosovo koje je proglasilo nezavisnost 2008. godine.
Takođe, Rusija je glasala protiv Rezolucije Ujedinjenih nacije o genocidu u Srebrenici koja je usvojena u maju, a kojoj se zvanični Beograd protivio.
Sa kim Kremlj održava odnose u Srbiji?
Ivan Kostić iz Dveri kaže za RSE da oni sa pojedinim političarima iz Rusije održavaju kontakte poslednjih 15 godina.
"Mi smo minorna stranka u odnosu na sveukupne zvanične rusko-srpske odnose. Mi imamo redovnu komunikaciju sa mladim političarima iz Ruske Federacije i nastavljamo da održavamo te odnose", kaže Kostić.
Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku objašnjava da je komunikacija Rusije i desnice u Srbiji uvek išla manje zvaničnim kanalima.
Istovremeno, ističe on, komunikacija sa ekstremno desničarskim pokretima dešava se uglavnom indirektno, nezvaničnim putevima.
"To je moglo da se vidi na primeru organizacije 'Narodna patrola' i njihovim posetama Rusiji. Oni su se sastajali sa ekstremno desničarskim pokretima i Vagnerom, koji su takođe povezani sa Moskvom, ali ta linija kontakta nije direktna", objašnjava Petrović.
Lider ultradesničarske organizacije "Narodna patrola" je u novembru 2022. posetio tada tek otvoreni centar paravojne grupe Vagner u Sankt Peterburgu.
Vagner je plaćenička vojska koja se nalazi pod sankcijama Evropske unije zbog kršenja ljudskih prava u oružanim sukobima širom sveta.
Petrović objašnjava da Moskva u Srbiji ima kontrolu nad jednim delom ekstremnih desničara.
"To su pre svega one grupacije koje kritikuju otvoreno vlast Aleksandra Vučića i za koje ne možemo da kažemo da su pod njegovom direktnom kontrolom", objašnjava.
'Ekstremni desničari u Srbiji važan akter za Rusiju'
Prema mišljenju Predraga Petrovića, za ruske vlasti ekstremni desničari u Srbiji su značajni jer ih "koriste kao jedan od instrumenta i kanala za uticaj i slanje poruka".
"Rusiji ekstremna desnica služi da poruči vlastima u Srbiji da ih 'drži na oku', ali i za slanje poruka Zapadu da je njeno prisustvo relativno jako, da kontroliše ekstremnu desnicu i da preko nje može da destabilizuje situaciju u Srbiji i na Balkanu", ocenio je Petrović.
I pored toga, napominje on, Moskvi su ipak značajniji odnosi koje ima sa zvaničnim Beogradom.
"Vlast je svakako potrebnija Rusiji", ističe Petrović i dodaje da Moskva "voli da održava i neguje zvanične kontakte".
"To se odnosi na međudržavne odnose, ali i na kontakte između vladajućih partija. I od toga Moskva ne odstupa", ističe Petrović.
Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja i čiji zvaničnici održavaju bilske veze sa Moskvom i ni nakon tri godine od invazije na Ukrajinu nije se pridružila zapadnim sankcijama Rusiji.
Na to je, kao državu kandidatkinju za članstvo u Evropskoj uniji, redovno pozivaju zapadni partneri.
Odbijanje pravda prijateljskim vezama sa Rusijom, ali i podrškom koju od nje dobija na međunarodnom planu.
Saradnja na tekstu: Dušan Komarčević
Facebook Forum