Piše: Aleksandar Pugačov
Nakon što je nedavno podvrgnuta operaciji srca, Jeleni Dmitrijevoj su prepisana četiri različita leka. Svi su uvozni i sve ih je teško naći u njenom gradu na jugu Rusije, Rostovu na Donu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
"Nema redova, ali jedan lek koji mi treba tražila sam po svim apotekama, moj sin je obišao mnoge apoteke… samo je nestao, nestao", rekla je ona za Karent tajm (Current Time), medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA). Lek za štitnu žlezdu koji joj treba? "U Rostovu ga nigde nema."
Nailja Musina, koja živi oko 1.700 kilometara severno u gradu Menzelinsku na Volgi, ima isti problem dok pokušava da pronađe lek koji pomaže u prevenciji raka jajnika. Srećom, njena ćerka koja živi u Turskoj uspela je da pronađe sličan lek i pošalje ga poštom u Rusiju.
"Bila sam veoma zabrinuta. Ponestajalo mi je daha. Imam sreću što imam ćerku koja živi u inostranstvu – ali nemaju svi ljudi tu mogućnost", rekla je ona za RSE. "Žao mi je svih ljudi koji imaju epilepsiju – šta će biti sa njima?"
Rusija prolazi kroz šok kakav nije viđen od ranih 90-ih posle raspada Sovjetskog Saveza i početnih napora da se privreda zemlje prebaci u tržišni sistem. Ovog puta, šok dolazi od sankcija koje je Zapad uveo Rusiji kao odgovor na invaziju na Ukrajinu, koja se sada bliži svojoj petoj nedelji. Strane kompanije takođe obustavljaju poslovanje ili se potpuno povlače iz Rusije.
Prema nekim procenama, ruska privreda bi u 2022. godini mogla da ima pad od čak 15 odsto, pošto strane kompanije suspenduju poslovanje, izvoznici prekidaju trgovinu, a rublja naglo pada.
Već su se pojavili izveštaji o nestašici robe široke potrošnje.
A počinje da vlada i oskudica lekova.
Trenutno nije poznato koliko je to zbog obustave uvoza a koliko zbog toga što ljudi kupuju u panici i prave zalihe lekova očekujući moguće nestašice.
Bez obzira na uzrok, to je razlog za zabrinutost budući da je ruska farmaceutska industrija relativno mala, a mnogi od najnaprednijih lekova koji se prepisuju u Rusiji proizvode strani proizvođači.
Među multinacionalnim farmaceutskim gigantima koji su ili smanjili izvoz ili proizvodnju su nemački Bajer (Bayer) i američke kompanije Fajzer (Pfizer) i Eli Lili (Eli Lilly).
Apoteke u Moskvi su prijavile nestašicu lekova za snižavanje temperature – paracetamola ili ibuprofena – kao i analgetika za decu, navodi poslovni list RBC.
Anketa lekara
Izveštaji i žalbe o nestašicama stižu ne samo od pacijenata, već i od lekara. U anketi sa 3.317 lekara koju je od 14. do 21. marta sprovela stručna organizacija LekariRF, većina ispitanika prijavila je nestašice više od 80 lekova. Rezultate istraživanja objavio je poslovni list Vedomosti 21. marta.
Lekari su prijavili nestašicu svega, od antiinflamatornih i antiepileptičkih ili antikonvulsivnih lekova, do stvari kao što su antidepresivi, oralna kontraceptivna sredstva, neke vrste insulina i lekovi koji se koriste za lečenje nekih vrsta dijabetesa.
Stručnjaci kažu da je moguće da će se rusko uvozno tržište i domaća proizvodnja prilagoditi nakon što prođe šok od sankcija i odlaska kompanija, koji su bili brži i ozbiljniji nego što su mnogi zapadni i ruski analitičari očekivali. Na primer, Indija ima ogromnu industriju za proizvodnju generičkih lekova, a nije se pridružila sankcijama koje je Zapad uveo Rusiji.
Ipak, ruske vlasti brinu zbog mogućih nemira. Mada je bilo nekih protesta protiv rata, analitičari kažu da nezadovoljstvo inflacijom, rastom cena hrane ili nestašicom osnovnih namirnica ili lekova imaju veći potencijal da dovedu do širih demonstracija.
Očigledno želeći da ublaži zabrinutost i spreči bilo kakve nemire, ministar zdravlja Mihail Muraško rekao je 19. marta na državnoj televiziji da "nije bilo nikakvih skokova, nikakvih problema" u cenama ključnih lekova koji spasavaju život.
Donji dom parlamenta usvojio je 22. marta niz novih propisa koji imaju za cilj jačanje tržišta i proizvodnju lekova na recept i medicinske opreme u Rusiji. Među novim pravilima su: proizvođačima trajne medicinske opreme i uređaja biće zabranjeno da suspenduju ili ugase svoje aktivnosti u Rusiji bez najave šest meseci unapred.
U Ufi, glavnom gradu centralnog regiona Baškortostan, kupci su se žalili na nagli rast cena lekova poslednjih nedelja. U jednoj apoteci na zidu je okačena poruka da neće biti nestašice ni domaćih ni stranih uvoznih lekova.
"Ovde, na primer, koristim (antimikrobnu) mast“, rekla je Olga Ivanova za Karent tajms. "I šta bude na kraju? Ranije je koštala 450 rubalja (četiri evra), a sada je dobijam nedelju dana ili 10 dana kasnije, i to je 562 (pet evra).
"Kupovala sam lekove koji su mi bili potrebni, uvozne lekove", rekla je druga žena, Olga Čižik. "Poskupeli su bukvalno za 300 rubalja, na 400 rubalja".
Aleksandar Kurmiškin, bivši predstavnik nekoliko američkih farmaceutskih kompanija, rekao je da su problemi u snabdevanju uvoznim lekovima verovatno privremeni.
"Iz iskustva prethodnih ovakvih kriza znam da strani dobavljači, po pravilu, cene rusko tržište, razumeju da država u pogledu naših pacijenata radi svoj posao", rekao je on.
On je rekao da će vlada možda morati da se umeša, na primer, u restrukturiranje dugova uvoznika i dobavljača.
"Ali dok idu ovi pregovori, sigurno će u naredna tri-četiri meseca biti neke vrste deficita", rekao je on.
'Možda ćemo znati nešto za mesec dana'
U Sankt Peterburgu, drugom po veličini gradu u Rusiji i jednom od bogatijih urbanih centara u zemlji, takođe je prijavljena nestašica nekih lekova.
Veronika Kušljanskaja, koja ima autoimuni poremećaj Kronovu bolest, rekla je da su lekovi koji su joj potrebni već nestali iz apoteka; poslednji put je mogla da ih kupi početkom marta.
"Takođe pričam s drugima koji imaju isti problem. Svi traže lekove, paniče, pitaju: 'Gde mogu da ih nađem? Ko ih još ima?'", rekla je ona. "Tako da razumem da ovo nije problem samo u Peterburgu, već i u regionima."
"Mislim da ima smisla za sve pacijente s mojom dijagnozom i generalno da prave dodatne zalihe lekova za narednih nekoliko meseci, jer će ili nestati ili će poskupiti", rekla je ona.
Isto važi i za najbogatiji grad u Rusiji – Moskvu, gde je nestašica lekova posebno bolna za nevladine dobrotvorne organizacije poput Kuće sa svetionikom, ustanove za smeštaj dece s terminalnim bolestima.
Neki lekovi su "potpuno nestali. Odemo da ih kupimo, ali nema zaliha", rekla je Lida Moniava, direktorka razvoja organizacije. Apoteke i veletrgovci "stalno govore 'ne znam, možda ćemo za mesec dana nešto znati' za sve vrste lekova".
Facebook Forum