Ruski regulator za medije (Roskomnadzor) stavio je veb-stranice na ruskom jeziku tri centralnoazijska servisa Radija Slobodna Evropa (RSE) na svoju brzo rastuću listu zabranjenih sajtova, pošto se gušenje ruskih medija i informacija pojačava usred višemesečnog rata u Ukrajini.
Restrikcije koje je predvodio Kremlj ciljale su i domaće i međunarodne medije koji izveštavaju o invaziji.
Nezavisna ruska medijska kuća Mediazona navela je da je Rozkomnadzor stavio na listu zabranjenih sajtova kazahstanski servis RSE (Radio Azatik), tadžikistanski servis (Radio Ozodi) i turkmenski servis (Radio Azatlik).
I sama Medijazona je ranije ovog meseca bila blokirana u Rusiji i naloženo joj je da se zatvori, kao i brojni mediji koji su prethodno izdržali decenije konsolidacije i ograničenja pod Putinovom vlašću.
Više drugih veb-sajtova RSE, Bi-Bi-Sija i drugih medija blokirano je zbog, kako ruski regulatori kažu, pogrešnog izveštavanja, što znači da nisu sledili vladinu liniju, što uključuje zabranu da se akcije Moskve u Ukrajini nazivaju invazijom ili ratom.
Ruski predsednik Vladimir Putin je invaziju pokušao da opravda lažnim tvrdnjama da je to kampanja za „demilitarizaciju“ i „denacifikaciju“ postsovjetskog suseda.
Novi ruski zakoni i druge mere koje su donete i usvojene od početka invazije 24. februara inkriminisale su distribuciju navodno „lažnih informacija“ o vojsci, diplomatskim misijama i državnim organima, kao i ograničeno pokrivanje informacija iz zvaničnog izvora o onome što Kremlj zvanično naziva „specijalnom vojnom operacijom“.
Roskomnadzor je takođe blokirao neke platforme društvenih medija. Moskovski sud je 21. marta presudio da je matična kompanija Fejsbuka i Instagrama Meta Platforms „ekstremistička organizacija“.
