Šef ruske Komunističke partije, koja se ovih dana smatra nečim što bi bilo najpribližnije opoziciji u Rusiji, iskreno je progovorio o "izuzetno teškim i zabrinjavajućim okolnostima" s kojima se suočavaju poslanici posle iznenadnih uspeha Ukrajine na bojnom polju, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
"Koliko se ja sećam, nikada nije bila ovakva situacija", rekao je Genadij Zjuganov donjem domu ruskog parlamenta 13. septembra. "Specijalna vojna operacija... u Ukrajini se pretvorila u kompletni rat."
"Rat i specijalna operacija se razlikuju po svojoj suštini", nastavio je on.
"Rat se ne može okončati, čak i ako želite: vodite ga do samog kraja, bilo pobedom ili porazom. Pitanje pobede u Donbasu je pitanje naših istorijskih potreba i svako u ovoj sali treba realno da proceni situaciju."
Njegovi komentari su se neznatno, mada značajno, razlikovali od pripremljenog saopštenja koje je objavila njegova stranka: "Sada je potrebna maksimalna mobilizacija snaga i resursa".
Time je Zjuganov otvorio priličnu pukotinu u diskursu oko skoro sedmomesečne invazije, pošto su ukrajinske snage izvele zapanjujuću pobedu u regionu Harkiva i ponovo preuzele kontrolu nad regionom na severoistoku zemlje.
Samo reći da je operacija u Ukrajini "rat" – umesto da se koristi eufemizam Kremlja "specijalna vojna operacija" – samo po sebi je problematično prema zakonima koji su u martu na brzinu progurani kroz parlament. Kritičari koji su pričali o "ratu" ili "invaziji" suočili su se s krivičnim gonjenjem po optužbama za diskreditaciju oružanih snaga ili širenje lažnih vesti o njima.
Iako je Zjuganovljev uticaj ograničen u zemlji čijom bezbednosnom politikom dominira mali krug vojnih i obaveštajnih zvaničnika oko predsednika Vladimira Putina, njegovi komentari su izazvali podozrenje i podstakli debatu o tome da li će Rusija biti prinuđena da objavi rat i pokrene mobilizaciju trupa kako bi obezbedila ostvarivanje svojih ciljeva u Ukrajini.
On nije jedini koji je pozvao na takve korake.
"Bez potpune mobilizacije, prelaska na ratno stanje, uključujući i u ekonomiji, nećemo postići odgovarajuće rezultate", rekao je u radio intervjuu Mihail Šeremet, poslanik vladajuće partije Jedinstvena Rusija koji je član parlamentarnog Odbora za bezbednost. "Govorim o tome da danas društvo treba što više konsolidovati u cilju pobede."
Jurij Fedorov, nezavisni ruski vojni analitičar koji sada živi u inostranstvu, rekao je za Karent tajm (Current Time) da osećaj neizbežnog poraza izaziva paniku među nekima u "najvišim krugovima ruske nomenklature".
"I u ovoj panici, oni počinju da se vraćaju starim idejama, o mobilizaciji, o tome da se mora objaviti rat, o tome kako je Zapad objavio rat – iako nije Zapad objavio rat Rusiji, već Rusija je pokušala da objavi rat Zapadu prošlog decembra", rekao je Fedorov za medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA).
Rat je pakao
Od invazije u februaru, učinak ruske vojske bio je pod lupom, posebno posle njenog početnog neuspeha da zauzme ukrajinsku prestonicu, koji je osujećen brzom reakcijom ukrajinskih trupa.
Ljudstvo je, prema mnogim analitičarima, jedan od najvećih problema Kremlja. Sve više zapadnih procena kaže da je Rusija možda izgubila oko 25.000 vojnika od februara, a neke procene govore o ukupno 80.000 mrtvih i ranjenih.
Kremlj, međutim, odbija da objavi rata i pokrene masovnu mobilizaciju, verovatno zbog rizika od ozbiljnih domaćih političkih posledica. Javno mnjenje bi se, kažu analitičari, moglo brzo okrenuti protiv rata ako bi muškarci iz urbanih sredina ili srednje klase bili poslati u borbu. Umesto toga, Rusija se oslanjala na vojnike po ugovoru koji su uglavnom regrutovani iz udaljenih i siromašnih područja.
Vlasti se međutim muče da popune borbene redove i sprovode agresivnu kampanju skrivene mobilizacije koja se u velikoj meri oslanja na privatne plaćeničke kompanije, primoravanje regruta da ostanu duže u službi posle isteka vojnog roka i druge metode.
Jevgenij Prigožin, šef jedne od najozloglašenijih ruskih privatnih vojnih kompanija, nedavno se pojavio na video snimku iz zatvora, gde se čuje kako regrutuje zatvorenike da se pridruže njegovoj kompaniji i bore u Ukrajini.
Čak i pre kontraofanzive u Harkivu, neki od glasnijih nacionalističkih ili vojnih komentatora na društvenoj mrežo Telegramu optužili su Kremlj da nije iskren povodom Ukrajine.
Igor Girkin, ozloglašeni bivši obaveštajac koji je imao ključnu ulogu kada je prvi put izbio rat u Donbasu 2014. godine i koji sada otvoreno kritikuje rusku vojsku, rekao je da je mobilizacija "poslednja šansa" za pobedu.
Od 10. septembra takvi pozivi su još glasniji.
"Ako me pitate za mišljenje kao Ramzana Kadirova, proglasio bih vanredno stanje, proglasio bih mobilizaciju", rekao je čečenski lider koji kontroliše poveću miliciju koja se borila u nekoliko bitaka u Ukrajini.
"Počeo bih da pripremam ljude za vanredno stanje. Ne znamo šta će biti sutra", rekao je on na snimku objavljenom u Telegramu 14. septembra. "Ne smemo čekati da rukovodstvo države objavi mobilizaciju. Moramo svi da se mobilišemo, svaki region mora da obezbedi snage i sredstva koje ima i da ponudi šta može da podrži našu vojsku."
"Svi diskutuju, raspravljaju o ovom pitanju mobilizacije. Da li nam je potrebna? Naravno, potreba nam je. Hajde da stavimo tačku na to jednom za svagda", rekao je Maksim Fomin, ruski veteran koji je učestvovao u borbama u Donbasu u godinama posle početka pobune koju je podržao Kremlj 2014. i koji ima popularan blog na Telegramu.
"Naravno, potrebna nam je, ali da li je Rusija sposobna da to uradi", rekao je u videu. "Mobilizacija je, u krajnjem slučaju, podela starog oružja svima koji mogu da nose oružje i da se brane. Ali to su i ekonomija, transport i premeštanje celokupne infrastrukture na vojno stanje. To je drugačiji sistem odnosa između društva i države".
Čak i političari poznati po liberalnim stremljenjima tvrde da Kremlj okoliše po pitanju sukoba i da, budući da Ukrajina možda ima prednost, Moskva treba ili da proglasi mobilizaciju ili da prizna poraz.
"Mi pozivamo ili na mobilizaciju i da idemo u opšti rat, ili da izađemo iz toga", rekao je bivši poslanik Dume Boris Nadeždin u debati na NTV-u tokom vikenda.
Hoće li je biti?
Dok su ukrajinski zvaničnici likovali zbog svojih munjevitih uspeha i uživali u pohvalama zapadnih zvaničnika, Kremlj je nastavio da se opire pozivima za mobilizaciju.
Ipak, rusko Ministarstvo odbrane je priznalo poraz u Harkivu, nazvavši povlačenje "pregrupisanjem" na druge teritorije pod ruskom okupacijom.
Upitan o pozivima za mobilizaciju, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je 13. septembra rekao da se o tome trenutno ne razgovara, ali nije odgovorio na pitanje da li bi to moglo da se promeni.
"U ovom trenutku, ne, nema govora o tome", rekao je on.
Razlog za oklevanje Kremlja je, kažu analitičari, to što je rat u Ukrajini nešto daleko za mnoge Ruse. Ankete pokazuju da mnogi ljudi čak i ne obraćaju pažnju na njega.
Mobilizacija stanovništva bi izazvala reakciju, ako ne i gnev, širih slojeva ruskog društva i potencijalno podrila podršku Putinu.
Neki posmatrači tvrde da bi Putin mogao da naredi delimičnu mobilizaciju kojom bi se pozvale vojne rezerve – procenjuje se da je oko dva miliona ljudi služilo u oružanim snagama u poslednjih pet godina.
Ipak, to bi predstavljalo značajnu eskalaciju i priznanje da "specijalna vojna operacija" ide loše, nasuprot ružičastoj slici koju prikazuju ruske vlasti.
Takođe bi bili potrebni meseci pre nego što bi mobilisane snage mogle da budu raspoređene u efikasnom broju, dok postoje pitanja i o nedostatku srednjih ili nižih oficira koji bi bili odgovorni za komandovanje tim jedinicama na terenu.
Ako se mobilizacija objavi, rekao je Fedorov, "onda će oni pametniji pokušati da izbegnu mobilizaciju svim mogućim sredstvima, da se odsele u druge gradove, na primer. Oni gluplji će otići u vojsku, istovremeno psujući i biće krajnje nesrećni."
Proslave ovog vikenda u Moskvi povodom obeležavanja 875. rođendana grada ilustrovale su odvojenost poraza ruske vojske u Harkivu i opšteg odnosa ruskog društva prema sukobu.
Moskovljani su plesali na ulicama, uživali u uličnim vašarima i gledali vatromete, dok je Putin učestvovao u ceremoniji otvaranja novog panoramskog točka.
"Moskva se s pravom smatra jednom od najlepših i najmirnijih metropola na svetu, koja svake godine potvrđuje svoju globalnu konkurentsku prednost, uključujući privlačenje talentovanih i energičnih ljudi i ubrzanje stope ekonomskih, infrastrukturnih i društvenih promena", rekao je Putin u govoru 10. septembra.
Ta odvojenost je dodatno istaknuta u razgovorima koje je RSE vodio poslednjih dana s Rusima u nekoliko gradova.
"Pukla je linija fronta. Ali pukotina je sasvim lokalna, u oblasti Harkiva", rekao je jedan čovek, koji je odbio da kaže svoje ime. "Sasvim je verovatno da će uskoro biti još jedna negde drugde. Ali to nije prekretnica u ratu. Rat u skoroj budućnost nikud ne ide."
Facebook Forum