Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da Moskva ima osnova da veruje da bi Sjedinjene Države i NATO mogli da počnu da jačaju snage u blizini Rusije u narednim mesecima, koristeći kao izgovor tenzije oko Ukrajine.
Izjava Lavrova dolazi u momentu kada Rusija gomila svoje trupe na granicama sa Ukrajinom, gde je oko 100.000 ruskih vojnika, a Kijev i njegovi zapadni saveznici optužuju Rusiju da planira vojnu invaziju.
Novo kretanje ruskih trupa
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je 14. januara da su trupe, stacionirane u istočnom Sibiru i regionu dalekog istoka, raspoređene za pokret širom države u okviru brzih vežbi. Cilj vežbi je, kako je saopšteno, da se proveri "spremnost trupa da izvrše svoje zadatke nakon preraspoređivanja na veliku udaljenost".
Ministarstvo je navelo da će "posebna pažnja biti posvećena proceni transportne infrastrukture, kako bi se obezbedilo kretanje trupa", dodajući da će trupe nakon preraspoređivanja izvesti vežbe ispaljivanja bojevom municijom.
Lavrov ponovio zahtev da se NATO ne širi na istok
Lavrov je 14. januara izjavio da Rusija želi da se bezbednosni spor u Evropi reši, uz uzajamno poštovanje i ravnotežu interesa. Ruski zvaničnik je ponovio zahtev Moskve da se NATO ne širi na istok, uprkos tome što je vojna alijansa taj zahtev odbila.
Zahteve Moskve da NATO neće širiti, niti raspoređivati snage u Ukrajinu i druge bivše sovjetske države, ruski šef diplomatije opisao je kao "ključne" za napredak diplomatskih napora, kako bi se smirile tenzije oko Ukrajine.
On je naveo da raspoređivanje NATO snaga i oružja u blizini ruskih granica predstavlja bezbednosni izazov koji se mora odmah rešiti.
"Ponestalo nam je strpljenja", rekao je Lavrov na konferenciji za novinare.
Lavrov je rekao da Rusija očekuje da Vašington i NATO sledeće nedelje daju pismeni odgovor na njene zahteve.
Moskva ima različite opcije da odgovori ako Zapad odbaci bezbednosne predloge Rusije, rekao je on.
Pregovori za sada bez uspeha
Razgovori predstavnika Rusije i SAD u Ženevi u ponedeljak, kao i Rusije i NATO-a u Briselu u sredu, nisu rezultirali jasnim napretkom.
Vašington i njegovi saveznici odlučno su odbacili zahtev Moskve za bezbednosnim garancijama koje sprečavaju širenje NATO-a, ali su se Rusija i Zapad složili da ostave otvorena vrata mogućim daljim razgovorima o kontroli naoružanja i merama izgradnje poverenja.
Pregovori su se odvijali dok je oko 100.000 ruskih vojnika sa tenkovima i drugim teškim naoružanjem okupljeno u blizini istočne granice Ukrajine.
Rusija, koja je anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. godine, negirala je da ima planove da napadne svog suseda, ali je upozorila Zapad da je širenje NATO-a na Ukrajinu i druge bivše sovjetske države "crvena linija" koja se ne sme preći.
SAD i njihovi saveznici pozvali su Rusiju na deeskalaciju povlačenjem trupa u njihove stalne baze, ali je Moskva odbila taj zahtev, rekavši da je slobodna da rasporedi snage na svojoj teritoriji gde god smatra da je potrebno.
Rusija je anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. godine, kada je podržala i separatističku pobunu u istočnoj Ukrajini. Više od 14.000 ljudi je ubijeno za skoro osam godina borbi između pobunjenika koje podržava Rusija i ukrajinskih snaga.
