Najavom Rusije da povlači svoje diplomate iz misije u NATO-u i zatvara kancelariju Alijanse u Moskvi, prekinuti su diplomatski odnosi između dve strane dok njihovi odnosi tonu na najniže nivoe od Hladnog rata, ali i završen višedecenijski eksperiment u pokušaju izgradnje poverenja između hladnoratovskih rivala, pišu svetski mediji.
Ruski odgovor na optužbe o špijunima
Rusija je saopštila da zamrzava veze s NATO-om pošto su njihovi odnosi pali na najniži nivo zbog spora oko špijuna, ističe Tajms (The Times).
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da Rusija obustavlja rad svoje misije pri NATO-u i da zatvara vojne kancelarije za vezu Alijanse u Moskvi.
On je rekao da je to odgovor na odluku NATO-a da protera osam članova ruske misije u sedištu Alijanse u Briselu, gde savez ima sedište. NATO je tada naveo da je reč o "neprijavljenim obaveštajnim oficirima", što je Rusija negirala.
"NATO nije zainteresovan za ravnopravan dijalog i zajednički rad", rekao je Lavrov i dodao da će odluka Moskve stupiti na snagu do 1. novembra.
NATO je, kako navodi Tajms, 2014. godine prekinuo praktičnu saradnju s Moskvom posle ruske aneksije Krima, ali je zadržao otvorene kanale za razgovore na visokom nivou, kao i vojnu saradnju. Savet NATO-Rusija, koji predstavlja forum za diskusije, međutim, nije se sastajao od 2019.
Istovremeno, dodaje londonski list, američki ministar odbrane Lojd Ostin (Lloyd Austin) je u poseti Gruziji i Ukrajini s ciljem da "uveri saveznike i partnere u privrženost Amerike njihovom suverenitetu suočenom s ruskom agresijom".
Kremlj je upozorio da će smatrati članstvo Ukrajine u NATO-u pretnjom po nacionalnu bezbednost i optužio Alijansu da pogoršava tenzije gomilanjem svojih snaga na zapadnim granicama Rusije. Moskva, kako navodi Tajms, takođe optužuje NATO da preuveličava pretnju iz Rusije kako bi opravdao svoje postojanje i skrenuo pažnju s povlačenja SAD iz Avganistana.
Ograničeni razgovori
Potez Moskve dolazi manje od dve nedelje pošto je NATO proterao osam članova ruske delegacije, optužujući ih da rade kao tajni špijuni, čime je prepolovljen maksimalni broj članova ruske misije u Alijansi.
NATO je tada ruskim diplomatama dao rok do kraja oktobra da napuste Brisel. Ove nedelje, NATO je domaćin ranije zakazanog sastanka na visokom nivou ministara odbrane članica, na kojem će tenzije s Rusijom verovatno biti glavna tema razgovora, ukazuje Vašington post (The Washington Post).
Zvanični razgovori između NATO-a i Moskve bili su ograničeni poslednjih godina, navodi list, ističući da će ta komunikacija sada biti dodatno smanjena.
"Ako NATO ima hitne poslove, mogu se obratiti našem ambasadoru u Belgiji po tim pitanjima", rekao je Lavrov u ponedeljak, 18. oktobra, dok je rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da NATO može imenovati ambasadora iz jedne od svojih članica da održava kontakte s ruskim zvaničnicima u ime saveza.
Ruska delegacija u NATO-u i NATO-ova vojna kancelarija za vezu u Rusiji osnovane su 1998. godine radi olakšavanja razmene informacija između Brisela i Moskve, ali je, kako piše Vašington post, formalna saradnja prekinuta 2014. godine, posle ruske invazije na Krim.
Posle pogoršavanja odnosa zapadnog vojnog bloka i Moskve zbog aneksije Krima, tenzije su porasle ovog proleća kada je Rusija povećala svoje vojno prisustvo duž ukrajinske granice s obrazloženjem Kremlja da je reč o planiranim vojnim vežbama.
Zatvaranje poslednjih kanala komunikacije
Odlukom Rusije o zatvaranju kancelarije NATO-a u Moskvi i opozivom diplomata akreditovanih u Alijansi prekinute su diplomatske veze dok njihovi odnosi nastavljaju da tonu, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).
Odnosi između Kremlja i Zapada su na najnižoj tački od kraja Hladnog rata, posle ruske invazije i aneksije Krima 2014. godine, navoda o mešanju Rusije u izbore u zapadnim zemljama i pokušaja ubistva kritičara Kremlja Alekseja Navaljnog.
Invazija na Krim dovela je do obustave praktične vojne saradnje Rusije i NATO-a, dok je posle pokušaja ubistva dvostrukog agenta Sergeja Skripalja u Velikoj Britaniji 2018. godine, NATO smanjio maksimalan broj članova ruske delegacije u sedištu Alijanse sa 30 na 20 diplomata.
NATO je ipak ranije naveo da kanali komunikacije ostaju otvoreni radi "razmene informacija o pitanjima od zajedničkog interesa i zabrinutosti, smanjenja nesporazuma i povećanja predvidljivosti".
Odluka Moskve da suspenduje svoju misiju NATO -a i zaustavi rad osoblja NATO-a u Moskvi zvanično zatvara te poslednje kanale, ističe Fajnenšl tajms.
Kraj eksperimenta
Odluka Moskve će okončati posthladnoratovski eksperiment, koji, kako piše Njujork tajms (The New York Times), nikada nije bio naročito uspešan, u izgradnji poverenja između Rusije i zapadnog saveza, osnovanog pre nekoliko decenija da obuzda Sovjetski Savez.
Najava, iako značajna na diplomatskom nivou, izgleda nije propraćena vojnim potezima Rusije koji bi ugrozili evropsku bezbednost, ukazuje list i dodaje da Moskva i dalje održava diplomatske odnose s pojedinim članicama zapadnog vojnog saveza.
Do prekida diplomatskih veza NATIO-a i Rusije dolazi u vreme kada predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) pokušava da ojača Alijansu pošto je prethodni predsednik Donald Tramp (Trump) kritikovao druge članice da iskorišćavaju američku vojnu potrošnju i pretio povlačenjem iz saveza.
Neposredno posle Hladnog rata, Rusija je zauzela moralno višu poziciju u odnosima s NATO-om, pošto je raskinula savez iz tog doba, Varšavski pakt, dok se s druge strane NATO širio na zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i istočnog bloka, ukazuje Njujork tajms, ali i dodaje da je Rusija od tada pokrenula nove vojne saveze s bivšim sovjetskim državama i Kinom.
Odnose Rusije i Alijanse je zaoštrila i intervencija NATO-a u balkanskim ratovima devedesetih protiv ruskog saveznika Srbije, ističe list, dodajući da je kasnije Moskva odgovorila postavljenjem za ambasadora u NATO-u nacionaliste Dmitrija Rogozina koji je bio trn u oku zvaničnicima NATO-a.
Facebook Forum