Piše: Chris Rickleton
Dok su Rusi koji su izbegli delimičnu mobilizaciju u svojoj domovini pili jutarnju kafu u bioskopu koji im je otvorio vrata na severozapadu Kazahstana, centralna Azija se suočavala s još jednom posledicom krvavog rata Rusije u Ukrajini, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Skoro nedelju dana posle mobilizacije novih vojnika koju je ruski predsednik Vladimir Putin najavio 21. septembra kao odgovor na ukrajinsku kontraofanzivu koja je promenila tok rata, prizori Rusa kako lutaju ulicama gradova širom regiona s rančevima na leđima postali su uobičajeni.
Isto je i s dugim redovima na granicama s državama u koje ruski građani još uvek mogu da ulaze bez viza, pošto su izveštaji da bi Moskva uskoro mogla da zatvori granične izlaze – makar za muškarce koji su u godinama da mogu da se bore – produbili paniku.
Zasad se i dalje održava tradicionalno gostoprimstvo u centralnoazijskim zemljama koje su zabeležile drugi talasa gostiju iz Rusije od početka invazije na Ukrajinu 24. februara.
U kazahstanskom gradu Oral, gde je bioskop Cinema Park tokom vikenda pružio utočište za oko 200 Rusa, dopisnici RSE-a su videli kako lokalni žitelji na železničkoj stanici dele besplatne činije pilava ili plova Rusima koji su se tamo zatekli.
"Pomažemo im koliko možemo. Da možemo više, uradili bismo", rekao je volonter Miras koji je rekao Rusima da ignorišu negativne onlajn komentare Kazahstanaca o dolasku suseda sa severa.
"Uvek ćemo vas prihvatiti, uvek ćemo se prema vama odnositi ljubazno", rekao je on.
Međutim, među lokalnim stanovništvom postoje i strepnje zbog novih skokova troškova života u regionu gde je inflacija već u porastu. Neki su i podozrivi prema zbunjenim pridošlicama, od kojih mnogi priznaju da ne znaju ništa o zemljama u koje su stigli.
Jedan čovek je 26. septembra vozio bicikl od stepskog kazahstanskog grada Karagande do prestonice Astane s natpisom na rancu koji je pozivao vlasti da zatvore granicu s Rusijom.
"Vreme je da razmislimo o budućnosti naše republike", rekao je za RSE aktivista Askar Nurmaganov, navodeći da su motivi njegovog protesta pretnja poskupljenjima, rast stanarina i konkurenciju pri zapošljavanju.
"Kazahstan nije nekakav dvorišni prolaz", rekao je on.
Tri dana pre protesta Nurmaganova, dvoje Kazahstanaca je nakratko privedeno zbog protesta na aerodromu u najvećem gradu Almati.
Studentkinja Karagoz Kasim rekla je za RSE da je "želela da pokaže šta ljudi u mojoj zemlji misle o svemu tome".
"Ne postoji garancija da nam oni koji sada masovno dolaze neće kasnije zabiti nož u leđa", rekla je Kasim, očigledno misleći na moguću podršku pridošlica iz Rusije separatističkim težnjama u toj multietničkoj zemlji.
'Nasumični izbor'
Kazahstan je jedina centralnoazijska zemlja koja se graniči s Rusijom, a koja je članica Evroazijske ekonomske unije koju predvodi Moskva.
Poput Gruzije na Kavkazu, u ovoj zemlji su viđene kilometarske kolone Rusa u automobilima, peške i na skuterima koji pokušavaju da izbegnu mobilizaciju.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je 21. septembra da će biti mobilisani samo oni s relevantnim iskustvom u borbama i vojsci, a ne regruti i studenti.
Međutim, ubrzo su se pojavili izveštaji da je akcija Kremlj obuhvatnija, dok se činilo da su etničke manjine na meti.
Kazahstanske vlasti su pokušale da ublaže strahove stanovnika o uticaju na tržište rada, istovremeno priznajući da je priliv Rusa – kako onih koji dolaze u tu zemlju tako i onih koji kroz nju samo prolaze – poslednjih dana dva ili tri puta veći od prošlogodišnjeg nivoa.
Prema kazahstanskom zakonu, Rusi mogu ostati do 30 dana bez registovanja i još 60 dana posle toga, ali im je potreban dokument vlasti iz njihove zemlje da bi se prijavili za produženi boravak.
Kazahstan je 26. septembra objavio nacrt izmena zakona koji bi sprečio strance koji koriste tamošnje dokumente, umesto stranih pasoša, za boravak duži od 30 dana.
Amandmani koje je predložilo Ministarstvo unutrašnjih poslova trenutno su na javnoj raspravi do 10. oktobra.
Kazahstanski predsednik Kasim-Žomart Tokajev rekao je 27. septembra da je većina Rusa koji dolaze u njegovu zemlju "prinuđena da ode zbog trenutne beznadežne situacije. Moramo da brinemo o njima i da obezbedimo njihovu bezbednost". Govoreći u kazahstanskom regionu Turkestan, Tokajev je dodao da ćemo "razgovarati s ruskom stranom i rešiti ovaj problem u interesu naše zemlje".
Veliki ruski egzodus zbog mobilizacije vidljiv je širom regiona.
Dopisnik RSE-a 25. septembra je sreo dvojicu begunaca, Igora i Arkadija, u Coffee Moosse, modernom kafiću na centralnoj aveniji Rudaki u Dušanbeu.
Muškarci, obojica u svojim dvadesetim godinama, rekli su da su posle Putinove objave iznenada otišli iz svog rodnog grada Kaluge, na oko 150 kilometara jugozapadno od Moskve.
"Ne želim da me pošalju u Ukrajinu, ne želim da me tamo ubiju ili da izgubim nogu", rekao je Igor. "Imam samo 26 godina."
Arkadij je priznao da je glavni grad siromašnog Tadžikistana bio "nasumični izbor" u njegovom bekstvu iz Rusije.
Dvojica prijatelja su "ostala bez opcija" jer su cene karata preko noći skočile do neba za sve destinacije za koje nisu potrebne vize pošto su hiljade ruskih muškaraca u godinama za regrutovanje razmišljali na isti način.
"Samo smo želeli da odmah odemo iz Rusije. Plašili smo se da će granice uskoro biti zatvorene", rekao je Arkadij. "Nećemo se vraćati u Rusiju sve dok je Putin na vlasti", dodao je on, napominjući da će Uzbekistan biti njihova sledeća destinacija.
Restorani, hoteli i apartmani u gradovima u centralnoj Aziji uživaju u postsezonskom procvatu koji je povezan s mobilizacijom.
Nekoliko hotela u Dušanbeu izgleda je počelo da naplaćuje više od 50 odsto od svojih uobičajenih cena nakon što su sve sobe rezervisane do prve nedelje oktobra.
Žena po imenu Orzu, koja iznajmljuje dvosoban stan u zgradi iz sovjetskog doba nedaleko od čuvene gradske čajdžinice Rohat, rekla je da nikada nije bila tako veliku potražnja za njenim stanom.
"Dva Rusa koja ostaju do kraja septembra i dobijam mnogo više telefonskih poziva od drugih potencijalnih zakupaca. Većina njih su Rusi", rekla je ona za RSE.
Smrznuti, umorni, gladani
Ista je priča i u glavnom gradu Uzbekistana, Taškentu, kao i drugim gradovima u toj zemlji.
U Biškeku, glavnom gradu Kirgistana, Genadij Voitenko, vlasnik hotela Lavitor, rekao je za Karent tajm da je više puta išao do gradskog aerodroma po svoje nove goste "tužnih lica".
Iako su gradovi u mnogim bivšim sovjetskim republikama imali veliki priliva Rusa u prvim nedeljama krvavog rata u Ukrajini, energija je sada nešto drugačija, rekao je Voitenko za Karent tajm (Current Time), medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA).
Dok su u martu pridošlice bili "hipsteri, IT-ovici, iz Sankt Peterburg i Moskva", sada je reč o "svakom ko ima priliku", primetio je Voitenko.
U kazahstanskom gradu Oralu blizu granice s Rusijom prevoz i zakup su poskupeli.
Sva mesta u vozovima i avionima iz tog grada su rezervisani za naredne dane, dok taksisti naplaćuju nekoliko puta više od uobičajenih 30.000 tengi (60 evra) za vožnju do Aktobea, najbližeg kazahstanskog grada s aerodromom, javio je Kazahstanski servis RSE-a.
Vožnja do Almatija duga 2.650 kilometara se navodno naplaćuje milion tengi (2.070 evra), skoro tri puta više nego inače.
Zakup mnogih jednosobnih i dvosobnih stanova, čak i na periferiji grada, udvostručen je prošle nedelje.
Nezavisni novinar Lukpan Ahmediarov ponudio je besplatnu sobu u svom domu ženi i njenom punoletnom sinu koji nema strani pasoš.
"Izbeglice iz Rusije su svuda", rekao je Ahmediarov. "Pričaju o redu od 20 kilometara na granici. Dvadeset! A taksisti ih i dalje dovoze."
Dilara Muhambetova, direktorka Cinema Park, rekla je za RSE da je njen bioskop nakratko zatvoren zbog sanitarnih mera nakon što je noću primao pobegle ruske građane, a danju prikazivao filmove.
Ona međutim kaže da šoping mol u kojem se nalazi bioskop razmatra druge načine da otvori svoj prostor.
"Neki od Rusa su rekli da su stajali na granici skoro dva dana. Bilo im je hladno, bili su umorni i gladni. Zatim su stigli volonteri s hranom i čajem", priseća se Muhambetova.
Facebook Forum