Rusko ministarstvo odbrane kaže da je ta zemlja odlučila suspendovati dogovor s Ukrajinom o izvozu žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda iz ukrajinskih crnomorskih luka, uz posredovanje UN-a, nakon napada na brodove na Krimu koji je okupirala Rusija.
Rusija je saopštila da su ukrajinske snage napale brodove u Sevastopolju na Krimu u ranim satima 29. oktobra.
Rečeno je da su neki od napadnutih brodova bili civilni brodovi uključeni u osiguravanje sigurnosti "žitnog koridora" kako bi se omogućio izvoz iz tri ukrajinske crnomorske luke.
Rusko ministarstvo odbrane je u saopštenju navelo da, u svjetlu napada, za koji tvrdi da je Ukrajina izvela "uz učešće britanskih stručnjaka", Rusija "obustavlja učešće u implementaciji sporazuma o izvozu poljoprivrednih proizvoda iz ukrajinskih luka."
Ministarstvo je ranije saopštilo da su u napadu korišteni dronovi i da su svi uništeni. Samo je jedan ruski brod, minolovac, pretrpio manju štetu, navodi se u saopštenju.
Šef kabineta ukrajinskog predsjednika optužio je Rusiju za "ucjenu" i "izmišljanje terorističkih napada" nakon eksplozija na Krimu 29. oktobra.
Njegovi komentari bili su očigledan odgovor na ruske optužbe da Ukrajina stoji iza eksplozija.
Sporazum o izvozu žitarica između Ukrajine, Rusije, Turske i Ujedinjenih naroda omogućio je nastavak izvoza žitarica. Prema sporazumu od 22. jula, Ukrajina je bila u mogućnosti da ponovo pokrene svoj crnomorski izvoz žitarica i đubriva, a takođe je nastavljen i neki ruski izvoz đubriva.
Sporazum je trebao trajati 120 dana s mogućnošću obnove 19. novembra "ako se nijedna strana ne protivi", rekao je portparol UN-a 28. oktobra.
Sporazum je oslobodio izvoz iz tri ukrajinske luke -- Odese, Černomorska i Južnog -- koje su bile blokirane otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu krajem februara.
To je omogućilo da skoro 9 miliona tona žitarica napusti te luke i ublaži globalnu krizu hrane koju je pokrenula invazija.
Moskva se žalila da ne može prodati svoja gnojiva zbog zapadnih sankcija.
Međutim, postoje brojni dokazi koji govore suprotno, a Evropa i Sjedinjene Države nisu ciljale ni rusko žito ni đubriva za sankcije.
Ruski ambasador pri UN-u Vasilij Nebenzja rekao je novinarima prošle sedmice da se mora dozvoliti da ruski izvoz prođe prije nego što se Moskva obaveže na produženje sporazuma.
"Već dugo govorim (da) prepreke ostaju iste", rekao je.
Govoreći 27. oktobra, američki državni sekretar Antony Blinken predvidio je da će odluka Moskve da odustane od sporazuma o žitu naići na "veliki gnjev" zemalja širom svijeta.
"Mislim da je duboko u svačijem interesu da osiguramo da se ovo žito može nastaviti iseliti iz Ukrajine i, svakako, učinićemo sve što možemo da održimo sporazum", rekao je on.
Martin Griffiths, podsekretar UN-a za humanitarna pitanja, rekao je 26. oktobra da je relativno optimističan da će dogovor o žitu biti produžen.
Na osnovu izvještaja Reutersa i AFP-a
