Pišu: Ruski servis RSE-a i Todd Prince
Dva dana pošto je bomba skrivena u statueti eksplodirala u prepunom kafiću u Sankt Peterburgu, ubivši istaknutog blogera koji je žarko podržavao ruski rat protiv Ukrajine, gomilaju se pitanja ko je osmislio ovo, kako izgleda, profesionalno ubistvo, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Međutim, usred vrtloga spekulacija i tvrdnji koje se uglavnom fokusiraju na ukrajinske specijalne snage ili sporove unutar ruske elite, postoji jedna stvar oko koje se slažu analitičari i kritičari vlade: Kremlj će iskoristiti bombaški napad da pojača represiju nad protivnicima svoje autoritarne vladavine.
"Jasno je da će vlasti učiniti sve da s ovom pričom maksimiziraju represiju", rekao je za Ruski servis RSE-a Maksim Reznik, bivši poslanik iz Sankt Peterburga i pripadnik opozicije.
Reznik je rekao da ne veruje da je napad izveden samo da bi bio izgovor za dalje povećanje pritiska, ukazujući na Ukrajinu i sporove među frakcijama u Rusiji kao verovatnija objašnjenja.
Ukrajina je negirala da je imala ikakvu ulogu u bombaškom napadu.
- Rusija objavila snimku osumnjičene za ubistvo prokremaljskog blogera
- Rusija optužila Trepovu za terorizam
Kremlj je godinama postojano povećavao represiju i nije mu bio potreban neki nasilan čin da bi je dodatno opravdao, rekao je Reznik, koji je i sam, kao istaknuta opoziciona ličnost u Sankt Peterburgu, bio izložen političkim pritiscima.
U napadu 2. aprila u kafiću u centru grada ubijen je Maksim Fomin – popularni proratni bloger koji je koristio ime Vladlen Tatarski, dok su povređene najmanje 32 osobe, saopštile su vlasti.
Fomin je držao prezentaciju o svojim iskustvima u ratnoj zoni kada je bomba eksplodirala. Kafić je ranije bio u vlasništvu Jevgenija Prigožina, osnivača Vagner grupe, privatne plaćeničke kompanije koja ima veliku ulogu u ruskoj invaziji na Ukrajinu.
Istražni komitet, najviša ruska agencija za krivične istrage, narednog dana je uhapsio 26-godišnju Darju Trepovu pod sumnjom da je umešana u ubistvo Fomina, optužujući je da mu je uručila statuetu, koja liči na njega, i za koju navodi da je u njoj bila bomba.
Nacionalni komitet za borbu protiv terorizma istog dana je saopštio, bez navođenja dokaza, da su napad isplanirale ukrajinske specijalne službe i "agenti" koji su navodno sarađivali s Fondacijom za borbu protiv korupcije (FBK) Alekseja Navaljnog.
Navaljni, najpopularniji ruski opozicioni lider, zatvoren je 2021. godine po optužbama za koje on i njegove pristalice tvrde da su izmišljene da bi bio sklonjen iz politike. On je 2020. jedva preživeo trovanje nervnim agensima za šta krivi Putina i Federalnu službu bezbednosti.
Pre hapšenja, Navaljni je organizovao neke od najvećih antivladinih protesta za Putinovih skoro četvrt veka vlasti. Vlada je takođe zabranila FBK – koja je istraživala korupciju u Kremlju – označivši je kao ekstremističku organizaciju.
Trepova je učestvovala na spontanim antiratnim protestima u Sankt Peterburgu 24. februara 2022, na dan kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu. Privedena je i osuđena na 10 dana zatvora. FBK je saopštila da Trepova nije bila članica te organizacije i negirala je umešanost u bombaški napad.
Politički analitičar Fjodor Krašeninikov kaže da ruske bezbednosne službe, pošto nisu uspele da spreče bombaški napad u Putinovom rodnom gradu i drugom po veličini gradu u zemlji, pokušavaju da izvuku "političku korist" tvrdeći da postoji direktna veza između ukrajinskih bezbednosnih snaga i Navaljnove organizacije.
Četrdesetšestogodišnji Navaljni, koji se čvrsto protivi ruskoj invaziji na Ukrajinu, i dalje je uticajan glas u Rusiji uprkos tome što je iza rešetaka.
Krašeninikov je rekao da strahuje da bi ruske vlasti mogle da počnu da zatvaraju pojedince koji im nisu po volji, tvrdeći da su teroristi ako pronađu makar neku vezu s Navaljnim, poput prisustva nekom od njegovih skupova ili lajkovanjem njegovih postova.
"Naravno, ovo me veoma plaši. To bi moglo ozbiljno da utiče na preostale pripadnike opozicije u Rusiji, aktiviste koji su nekada učestvovali u opozicionim aktivnostima", rekao je on.
To ne bi bio prvi put da Putin koristi incident koji se smatra terorističkim napadom kao okidač za političku represiju. Nakon što su 2004. napadači zauzeli školu u gradu Beslanu izazvavši talačku krizu koja se završila s više od 330 ubijenih ljudi, Putin je preduzeo nekoliko koraka koji su unazadili politički pluralitet i demokratiju u Rusiji.
Krašeninikov i Andrej Kolesnikov, viši saradnik u Karnegi Rusija centru za Evroaziju u Berlinu, presedan vide u ubistvu člana sovjetskog Politbiroa Sergeja Kirova u Sankt Peterburgu 1934. Motiv tog ubistva nije poznat, ali ga je sovjetski lider Josif Staljin iskoristio za jačanje političke represije.
"Politički će to verovatno biti razlog za dalje udare na civilno društvo i jačanje pritiska na Ukrajinu", rekao je Kolesnikov za Karent tajm (Current Time – medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike).
Fomin je rođen u regionu Donbas na istoku Ukrajine i pridružio se proruskim snagama 2014. godine nakon što je pobegao iz zatvora, gde je služio kaznu zbog pljačke banke. Kasnije je pokrenuo blog na kome je pisao o ruskoj invaziji na Ukrajinu, sakupivši više od 500.000 pratilaca.
Iako je Fomin samo jedan među mnoštvom ruskih vojnih blogera koji komentarišu rat, analitičari kažu da je on mogao biti simbolična meta za Kijev zbog prisustva na događaju u Kremlju u septembru 2022. i komentara koje je tamo izneo.
Fomin je prisustvovao ceremoniji tokom koje je Putin potpisao dokumente, čime su po neosnovanim tvrdnjama Moskve, ukrajinske oblasti Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson pripojene Rusiji. Na video snimku s događaja, Fomin se čuje kako kaže "pobedićemo svakoga, ubićemo svakoga, opljačkaćemo svakoga po potrebi. Baš kako nam se sviđa".
Fomin je takođe pozvao na "potpuno uništenje Ukrajine". Putin ga je posthumno odlikovao Ordenom za hrabrost, navodeći njegovu "hrabrost i smelost".
Savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Mihajlo Podoljak sugerisao je da je ubistvo Fomina rezultat unutrašnjeg sukoba u Rusiji, rekavši da "pauci jedu jedni druge u tegli".
Reznik nije odbacio tu mogućnost. On je rekao da pripadnici ruske elite shvataju da je Moskva izgubila rat u Ukrajini i da se pozicioniraju za eventualni svet posle Putina.
"Vodi se borba za vlast, za sopstveni život. Ljudi treba da zauzmu pozicije koje će im omogućiti da se nagode sa Zapadom da spasu svoju kožu. Zato danas rešavaju unutrašnja pitanja, oslobađaju se konkurenata", rekao je on za RSE.
Fomin je navodno bio povezan s Prigožinom i Vagnerom i eksplozija se dogodila u blizini Prigožinovog štaba.
Vašingtonski Institut za proučavanje rata (Institute for the Study of War – ISV) saopštio je da je Fominovo ubistvo možda smišljeno kao upozorenje Prigožinu.
Prigožinove javne kritike ruskog vojnog vrha bile su najvidljiviji pokazatelj napetosti između rivalskih tabora u Moskvi zbog rata, u kojem je Rusija pretrpela brojne neuspehe za više od 13 meseci invazije iako je Putin očekivao da će Kijev baciti na kolena za nekoliko dana.
Fomin i drugi nacionalistički "vojni blogeri" tražili su da vojska agresivnije sprovodi ofanzivu.
Krašeninikov, međutim, odbacuje ideju da je Fominovo ubistvo deo unutrašnje borbe, rekavši da je bloger manje važan.
On je rekao da Putin, ako treba da obuzda Prigožina, može da to učiniti na druge načine koji su manje štetni po stabilnost. Politički analitičar je ukazao na hapšenje i osudu bivšeg ministra ekonomije Alekseja Uljukajeva zbog optužbe za primanje mita za koju je rekao da je nameštaljka.
Uljukajev je 2017. osuđen na osam godina zatvora, ali je pušten prošle godine.
Prigožin je, s druge strane, rekao da su radikali koji nisu povezani s ukrajinskom vladom možda odgovorni za ubistva Fomina i Darije Dugine, ćerke Aleksandra Dugina, krajnje desničarskog ideologa koji podržava rusku invaziju na Ukrajinu. Dugina je poginula u eksploziji automobilske bombe u avgustu 2022.
Krašeninikov i Reznik su odbacili ideju da ruski partizani stoje iza Fominovog ubistva. Krašeninikov je rekao da ruske bezbednosne službe pomno drže na oku antivladine grupe i da bi bilo skoro nemoguće da dobiju eksplozivni materijal i pristup laboratoriji za pravljenje bombe.
Ruski politikolog Ivan Preobraženski koji živi van zemlje, sugerisao je da, s obzirom na to kako su ruske službe dosad izmišljale dokaze i krivično gonile ljudi na osnovu političke svrsishodnosti, možda nikada neće biti poznato "ko je digao u vazduh kafić".
Ipak, rekao je za Karent tajm, "ruske vlasti će najverovatnije to iskoristiti u svoje političe svrhe. U to gotovo da nema sumnje. Apsolutni cinizam je klasik ruskih vlasti".
Bez obzira na to ko stoji iza, Reznik je rekao da je bombaški napad u Sankt Peterburgu potkopao percepciju Putina, koji sebe predstavlja kao garanta stabilnosti i bezbednosti.
"Ovo će zadati ogroman udarac Putinovom imidžu", rekao je on.