Piše: Daria Egorova
Otkako je osnovao antiratnu aktivističku grupu u ruskom gradu Belgorodu posle februarske invazije Kremlja na Ukrajinu, Ilji Kostjukovu je zaprećeno izbacivanjem s univerziteta, policija mu je došla na kuću, a on mora da bude pažljiv šta govori zbog novog zakona o cenzuri, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Mada je u prvim danima invazije bilo antiratnih protesta u velikim gradovima poput Moskve i Sankt Peterburga, pet meseci posle početka sukoba u Rusiji je sve manje disidenata i ljudi koji su spremni da se suprotstave ratu.
Oni u manjini koji su progovorili suočavaju se sa sve dubljim osećajem beznađa i sve čvršćom represijom vlasti u vidu hapšenja aktivista i novim zakonima koji mogu dovesti do 15-godišnje zatvorske kazne zbog kritikovanja ruske vojske.
Međutim, 19-godišnji Kostjukov iz Belgoroda, grada na oko 40 kilometara od granice s Ukrajinom, kaže da veruje da je značajan deo ruskog stanovništva i dalje prijemčiv za argumente protiv rata uprkos sve većem talasu nacionalističke podrške invaziji.
"Opšte je prihvaćeno da većina građana naše zemlje podržava politiku vlade prema Ukrajini, ali ovde nije sve tako jednostavno", rekao je Kostjukov za RSE. "Napravio sam organizaciju tako da postoji alternativno gledište u Belgorodu. Već smo okupili 100 istomišljenika uprkos činjenici da trenutno ne vodimo nikakvu kampanju."
Kostjukov je osnovao Belgorodski antiratni komitet koji je uspeo da ostvari neke skromne ciljeve u tom gradu uprkos pojačanoj represiji i sve manjem prostoru za aktivizam unutar Rusije.
"Teško mi je da samo sedim i ćutim. Možemo da pokušamo da promenimo nešto i makar ćemo znati da smo uradili sve što je bilo u našoj moći", rekao je Kostjukov.
Od sitnica do ozbiljnih tema
Kostjukov kaže da je grupa poslala više od 15.000 pismenih apela poslanicima na lokalnom i nacionalnom nivou u Rusiji i tražila od njih da okončaju rat.
Oni su se takođe fokusirali na više lokalnih pitanja kao što je očuvanje trolejbuskog voznog parka u Belgorodu, gradu s oko 400.000 stanovnika severno od ukrajinskog grada Harkiva. Komitet, koji predstavlja labav skup aktivista i zabrinutih građana, takođe na svom Telegram kanalu prati politička suđenja u Belgorodu i pruža pravnu podršku optuženima.
Kostjukov kaže da njegova grupa takođe planira da deli letke po gradu i podigne svest o ekonomskim troškovima koje rat nameće Rusiji, a posebno stanovnicima Belgoroda.
On kaže da je sve teže preneti poruku da Rusija treba da zaustavi invaziju, posebno jer veruje da je sve veći broj ljudi "sopstvenim nacionalizmom ubeđen da su Ukrajinci nacisti" i da je kod dela stanovništva nemoguće promeniti stavove o Ukrajini.
Ipak, kaže on, argumenti o tome kako rat utiče na nacionalnu ekonomiju imaju najviše odjeka i mogu biti pogodan uvod za ljude koji inače podržavaju "specijalnu vojnu operaciju" u Ukrajini, termin koji Moskva koristi za invaziju. Kremlj je zasad izbegao opštu vojnu mobilizaciju i nije zvanično proglasio rat.
"Treba početi od svakodnevnih sitnica, a zatim skrenuti pažnju na ozbiljne teme u vezi sa 'specijalnom operacijom'", rekao je Kostjukov. "U nekom trenutku kasnije, njihova empatija se uključuje i oni shvataju koliko je sve ovo sada loše za njihove susede (u Ukrajini)."
Snalaženje u novoj stvarnosti
Širom Rusije postoje naznake posledica sankcija Zapada i stručnjaci kažu da će biti potrebno vreme da zahvate privredu zemlje.
U Rusiji je teško proceniti javno mnjenje o ratu. Istraživanja javnog mnjenja ukazuju na većinsku podršku javnosti ratu, mada neki stručnjaci kažu da je ona i dalje pasivna, posebno u oblastima u kojima se manje osete posledice sukoba.
Prema nezavisnoj organizaciji za istraživanje javnog mnjenja Levada centar, interesovanje Rusa za rat opada svakog meseca. Na primer, 64 odsto ispitanika u martu je reklo da pridaje makar malo pažnje borbama u Ukrajini, dok je to u maju reklo samo 56 odsto njih.
Za razliku od Moskve i Sankt Peterburga, gde rat malo utiče na svakodnevni život ljudi, u Belgorodu je on opipljiviji.
Početkom aprila, Rusija je saopštila da su dva ukrajinska helikoptera napala civilno skladište nafte na periferiji grada, izazvavši požar. Pojavio se i video snimak koji prikazuje kako projektili pogađaju objekat, mada je ukrajinska vojska negirala da je bila umešana.
Ruske vlasti su 3. jula prijavile eksplozije u Belgorodu za koje su navele da su posledica ukrajinskog napada. Kijev je odbacio te tvrdnje.
To znači da je pred Kostjukovim težak put. On kaže da ostaje privržen nezavisnoj politici u Rusiji i da ne planira da prekine svoj aktivizam, ali dodaje da on i njegove kolege u komitetu hodaju po žici kada je u pitanju cenzura i izbegavanje reperkusija vlasti.
Tokom intervjua za RSE, Kostjukov je rekao da pažljivo bira reči i o borbama u Ukrajini je govorio samo kao o "specijalnoj vojnoj operaciji" umesto o ratu zbog novih zakona uvedenih posle početka invazije.
On je rekao da ne planira da napusti Rusiju, ali da je zabrinut za budućnost.
"Ne želim da završim u ruskom zatvoru i pokušavam da se nekako zaštitim", rekao je Kostjukov. "Mi postupamo i govorimo veoma pažljivo. I dalje moramo da pratimo unutrašnju cenzuru da ne bismo bili procesuirani. Vlastima u našem regionu neće biti teško da ni iz čega naprave krivični slučaj".