Trampomanija u Rusiji

Piše: Julia Petrovskaja

Nikada ranije Rusi nisu živeli tako dobro kao za vreme američkog predsednika Donalda Trampa! Ovaj vic oslikava ne samo nove priče ruske državne propagande, već i želju samih ruskih građana za normalizaciju odnosa sa velikim zapadnim silama.

Nova anketa “Levada centra” pokazala je da je broj Rusa zainteresovanih za pomirenje sa Zapadom znatno porastao nakon američkih izbora i približio se istorijskom vrhuncu.

Skoro dve trećine Rusa (71 odsto) se zalažu za poboljšanje političkih, kulturnih i ekonomskih veza sa zapadnjim zemljama, proizlazi iz istraživanja sprovedenog u Rusiji nakon pobede republikanskog kandidata Trampa.

Ova brojka je za godinu dana porasla za 21 procenat što je blizu pokazatelja iz marta 2000. godine, kada su zbližavanje sa Zapadom podržavali rekordnih 76 odsto građana.

Zahtev za zbližavanje sa Zapadom poklapa se sa smanjenjem negativnog osećaja prema Americi. I dalje 56 odsto Rusa doživljavaju Sjedinjene Američke Države negativno (ili uglavnom negativno), dok je pre samo dva meseca takvih bilo čak 64 odsto.

Pozitivan pomak u percepciji Sjedinjenih Država može se objasniti promenom retorike državnih ruskih medija, koje poslednjih sedmica ukazuju na mogućnost poboljšanja odnosa između Rusije i SAD-a nakon pobede Trampa.

Bez obzira na ovaj pozitivni trend, sociolozi kažu da za ozbiljni zaokret u javnom mnenju ipak treba dosta vremena. A rusko društvo je veoma osetljivo na poteze američke administracije na globalnoj sceni, pogotovo na one koji se mogu smatrati pretnjom za samu Rusiju.

Kako god, pobeda Trampa daje šansu za smanjenje promocije antiamerikanizma u Rusiji, a samim tim i za poboljšanja opšte slike međunarodnih odnosa prikazivanih poslednjih godina u totalno iskrivljenom svetlu propagande.

Međutim, nije jasno hoće li još dugo potrajati trampomanija u Rusiji i hoće li novi američki predsednik ispuniti ambiciozna očekivanja ruske javnosti i postati odgovarajući partner Kremlja na međunarodnoj sceni. Hoće li on ukinuti sankcije i pomiriti se sa odlukom Rusije o pripajanju Krima?

Ruski trampovci su sigurni da će se tenzije smaniti zbog “srdačnog” odnosa Trampa prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. U Moskvi se često govori o njihovom mogućem zajedničkom delovanju, a možda i savezništvu. S druge strane, stručnjaci smatraju da će na kraju doći do razočarenja i novog zaoštravanja odnosa između Moskve i Vašingtona.

Tramp će stupiti na dužnost 20. januara 2017. godine. U Moskvi se čeka prvi sastanak Putina s novim američkim predsednikom. Datum susreta još nije određen. Putin i Tramp prvi put su razgovarali telefonom posle izbora kada su razmenili mišljenja o borbi protiv međunarodnog terorizma, ekstremizma i krizi u Siriji, koja poput ukrajinske, ostaje kamen spoticanja u odnosima Moskve i Vašingtona.

Putin je rekao da je spreman za konstruktivni dijalog s novom administracijom SAD-a i to na principima, kako to Rusija stalno ponavlja, “jednakih prava, uzajamnog poštovanja i nemešanja u unutrašnje stvari”.

Teško je predvideti šta će se konkretno promeniti na globalnoj sceni te hoće li Tramp ponuditi Rusiji ono što bi ona smatrala ravnopravnim položajem. Inače, u Moskvi uspeh rusko-američkih odnosa često povezuju sa političkim pogledima američkog predsednika.

Smatra se da je s republikancima Kremlju lakše pronaći zajednički jezik nego sa demokratama, koji su mnogo više posvećeni ideologiji i promociji demokratskih vrednosti u svetu. A njihovu suštinu u Kremlju nisu u stanju da shvate.

Takav pogled je formiran sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, s obzirom da je do poboljšanja odnosa Vašingtona i Moskve došlo za vreme mandata republikanca Ričarda Niksona, dok je za vreme demokrate Džimija Kartera ponovo nastupilo zahlađenje.

Novi period zbližavanja započeo je u drugoj polovini 80-ih za vreme republikanca Ronalda Regana, a zatim i Džordža Buša starijeg. Mada to se ne može smatrati pravilom. Pogotovo što je u svakom periodu bilo i pozitivnih i negativnih trendova.

Drugi razlog što je ruskim liderima lakše komunicirati s republikancima, koji više predstavljaju konzervativni deo političkog spektra SAD-a, leži u činjenici da se u spoljnoj politici uglavnom oslanjaju na principe političkog realizma. Za njih su države glavni akteri u međunarodnim odnosima, a spoljna politika se gradi na ravnoteži interesa i pretnji.

Milijardera Trampa u Rusiji doživljavaju pre svega kao poslovnog čoveka spremnog za profitabilno poslovanje. Ostaje da se vidi kako on posluje u svojstvu predsednika države i hoće li njegova navodna “rusofilija” omogućiti unapređenje odnosa dve zemlje.

“Euforija u Rusiji zbog pobede Trampa izgledala je malo naivno. Tramp neće biti nikakav lobista ruskih interesa, on će se rukovoditi vlastitim interesima kao pragmatičar. U Moskvi veruju da će, za razliku od Obame, Tramp biti jak lider. Izgleda da su u Kremlju spremni da poštuju crvene linije koje će Tramp iscrtati u odnosima s Rusijom”, kaže za RSE spoljnopolitički analitičar ruskog lista “Kommersant” Maksim Jusin.

Po mišljenju Jusina, “Putin ima želju da normalizuje odnose sa Amerikom i Zapadom u celini. Svi su već umorni od sukoba, koji je postao prilično besmislen. Ideološke fobije su faktički zamenile stvarni život”.

Rusija je zainteresovana pre svega, kako smatra naš sagovornik, za ukidanje sankcija i povratak Donbasa u Ukrajinu uz ruske uslove. Pored toga, Moskva bi želela da svet zaboravi na Krim i da se pomiri sa činjenicom da je on u sastavu Rusije. Drugo pitanje je koliko je to ostvarljivo.

Drugi naš sagovornik, profesor Moskovske škole društvenih i ekonomskih nauka Vasilij Žarkov smatra da je slučaj Trampa, s jedne strane, anegdotalan, a s druge strane, daje razloga za optimizam, jer je ruska elita sasvim iskreno navijala za njega.

“Američki izbori su za ruske gledaoce bili mnogo interesantniji od ruskih parlamentarnih izbora u septembru 2016. Ova spremnost Rusa da se tako brzo zavoli barem jedan Amerikanac pokazuje da u Rusiji ne postoje predrasude ni protiv Amerike niti protiv Amerikanaca. Ali zapravo postoji želja da se Rusija pridruži krugu prijatelja, da bude saslušana, shvaćena i prihvaćena”, kaže Vasilij Žarkov.

“Tramp je veoma nepredvidljiva ličnost i mi ne znamo kako će se on ponašati na međunarodnoj sceni. Zna se samo da je sposoban da kaže nešto što može izazvati puno emocija, posebno negativnih. Mislim da će simpatije Rusije prema Trampu trajati sve dok on sebi ne dopusti neku oštru primedbu na njen račun. Ali bilo bi naivno očekivati da će Tramp zauzeti prijateljski stav prema Kremlju, opraštajući sve njegove poteze, uključujući aneksiju Krima 2014”, smatra naš sagovornik.

“S obzirom da su republikanci kritikovali Obamu prvenstveno zbog mekog stava prema Rusiji, možemo očekivati pooštravanje pozicije Trampa. U tom kontekstu moguć je povratak na nivo sukoba, koji smo već gledali zadnjih godina. Nesuglasice iz vremena administracije Obame možda će nam se čak učiniti razdobljem mira i ravnoteže”, zaključuje politolog Vasilij Žarkov.