Feride Rushiti i Kosovski centar za rehabilitaciju osoba preživelih koje su preživele torturu (QKRMT) nominovani su za Nobelovu nagradu za mir za 2025. godinu.
Nominaciju je podneo član švedskog parlamenta Magnus Jacobsson, koji je u pismu upućenom komitetu norveškog Nobelovog instituta rekao da je ovu odluku doneo kako bi prepoznao "izuzetne doprinose" Feride Rushiti (Rušiti) i QKRMT-a "u napretku ljudskih prava, dostojanstva preživelih i zaceljivanju ratnih rana zajednica".
"Nobelova nagrada za mir ima za cilj da oda priznanje pojedincima čiji rad promoviše mir, pravdu i pomirenje. Feride Rushiti i QKRMT utelovljuju ove ideale kroz svoju doživotnu posvećenost podršci najugroženijim ljudima, lečenju rana u sukobu i izgradnji temelja za trajni mir na Kosovu i šire", napisao je on.
Nakon objavljivanja pisma švedskog poslanika, Rushiti je izjavila da je počastvovana i izrazila zahvalnost za ovu nominaciju.
"Ovaj trenutak je veliko dostignuće za mene, neverovatan tim QKRMT-a, a pre svega, za preživele kojima imamo privilegiju da služimo već 25 godina", napisala je na Facebooku.
Rushiti je dodala da je nominacija inspiracija za kolektivne napore, "zalažući se globalno i deleći dobre prakse Kosova u lečenju ovih teških rana, te doprinosi prevenciji seksualnog nasilja u konfliktima, kao i postizanju pravde za preživele".
Feride Rushiti je osnovala QKRMT 1999. godine sa misijom da obezbedi lečenje i rehabilitaciju za žrtve torture na Kosovu.
Centar takođe promoviše poštovanje ljudskih prava za sve etničke grupe koje žive na Kosovu, kao i prevenciju i iskorenjivanje torture i svih oblika zlostavljanja.
U pismu norveškom Nobelovom institutu, Jacobsson je naveo da je Rushiti posvetila svoju karijeru rešavanju razornih posledica torture, seksualnog nasilja i drugih ratnih zločina.
QKRMT je, prema njegovim rečima, pružio ključnu medicinsku, psihološku i pravnu pomoć hiljadama preživelih, "obezbeđujući da se njihovi glasovi čuju i da se zadovolje njihove potrebe".
"Inovativno zagovaranje Feride Rushiti za prepoznanje preživelih seksualnog nasilja u ratu je transformisao nacionalni diskurs na Kosovu. Njeni neumorni napori su doveli do stvaranja pravnog okvira za prepoznavanje ovih preživelih kao civilnih žrtava rata, omogućujući im pristup reparacijama. Ovaj istorijski uspeh, postignut 2017. godine, doneo je dostojanstvo i finansijsku podršku mnogim preživelima i predstavlja nadu za postratnu pravdu širom sveta", ocenio je Jacobsson.
