Sredinom nedelje srušene su kuće u zaštićenoj zoni, u ulici Braće Radić u Subotici. Rušenje je omogućeno na osnovu nedavno usvojene izmene dela Plana detaljne regulacije za četiri ulice, koje je potvrđeno na sednici Skupštine grada Subotice 10. oktobra, iako je na osnovu Odluke Vlade Srbije od jula ove godine ulica Braće Radić proglašena za prostorno kulturno-istorijsku celinu.
Dozvolu za uklanjanje objekata potpisala je direktorka Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici, a dozvolu je dobila privatna firma DG Company koja takođe poseduje dozvole za rušenje sva tri objekta, na brojevima 41, 43 i 45, koju je izdao Sekretarijat za građevinarstvo grada Subotice, u koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvida.
Iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture za RSE, kažu da je rušenje objekata na brojevima 43 i 45 zabranjeno i da na tom prostoru nije predviđena izgradnja novih objekata.
Međutim, u Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Subotici imaju drugačije mišljenje, navodeći da su prve dve kuće, zbog dotrajalosti, neuslovne i nebezbedne za stanovanje i da se mogu urušiti, kao i da njihova rekonstrukcija nije moguća.
'Rušenje je krivično delo'
Iako je ulica zaštićena od 11. jula ove godine, do ovih promena došlo je već nakon tri meseca nakon što je Skupština Grada usvojila Odluku o donošenju izmene dela Plana detaljne regulacije za deo prostora oivičen ulicama Maksima Gorkog, Beogradski Put, Blaška Rajića i Senćanski Put u Subotici kojom su dozvoljene određene izmene u ovoj zoni. Odluka je objavljena 10. oktobra u Službenom listu grada Subotice.
Istoričar umetnosti i konzervator u Republičkom Zavodu za zaštitu spomenika kulture, koji je ujedno radio i na predmetu koji se tiče zaštite Ulice Braće Radić, Vladimir Džamić, rekao je za RSE da odluka Vlade Republike Srbije od jula ove godine "sadrži mere tehničke zaštite, za svaki objekat i parcelu pojedinačno, čime se izbegava bilo kakva dvosmislenost".
"Objekti od vrednosti i objekti od posebne vrednosti ne mogu se rušiti, niti se na njihovom mestu može graditi bilo koji drugi objekat. Samo na parcelama gde se nalaze objekti bez vrednosti, mogu se, pod posebnim uslovima objekti srušiti i graditi novi objekat", pojašnjava Džamić.
"Ta odluka je napravljena", dodaje Džamić, "i Vlada Republike Srbije je to utvrdila tako, a odluka je urađena prema predlogu Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici".
"Pošto je to prostorno kulturno istorijska celina, odnosno, nepokretno kulturno dobro, na njega se odnose članovi zakona o kulturnim dobrima. Rušenje i uništavanje kulturnog dobra smatra se krivičnim delom", kazao je Džamić.
Skupština Grada Subotice u oktobru je donela Plan detaljne regulacije za četiri ulice kojim je obuhvatila levu stranu ulice Braće Radić, a javna rasprava je bila od 15. jula do 15. avgusta, nakon što je Vlada ulicu Braće Radić proglasila za prostorno-kulturnu istorijsku celinu.
"Sve odluke Plana detaljne regulacije moraju biti usklađeni sa planovima višeg reda i naravno sa odlukama Skupštine i Vlade Republike Srbije. U pravnom smislu, Plan detaljne regulacije kojim se menja valorizacija za objekte unutar prostorno-kulturno-istorijske celine pravno je ništavan jer nije u skladu sa planovima višeg reda", rekao je Džamić.
Džamić je upitao zašto je Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture u Subotici, ignorišući potpuno odluku Vlade Republike Srbije, promenio valorizaciju, i ne samo spornih objekata koji pripadaju DG Kompaniji, nego i neke druge i upozorio da bi Zavod trebao da spreči rušenje objekata.
"On je maltene čitavu levu stranu ulice proglasio za objekte bez vrednosti. Po zakonu, Međuopštinski zavod bi trebao da spreči rušenje, da obavesti Komunalnu policiju, policiju i inspekcijske organe. Obzirom da je Zavod upoznat sa tim, on će jednog dana morati da odgovara na pitanje zašto to nije uradio. Plan detaljne regulacije koju je donela Skupština ne može imati veću pravnu snagu od odluke Vlade Republike Srbije. Toga mora da bude svestan i investitor, bez obzira što će on reći – ja imam papir, dali su mi iz Zavoda. On mora biti svestan da on krši zakon jer ruši nepokretno kulturno dobro", kazao je Džamić.
'Objekti izgubili funkciju'
Konzervator-savetnik Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koji je radio na Planu detaljne regulacije, Luka Aćimović kaže da su od poslednjeg Plana detaljne regulacije iz 2010. godine ovi objekti izgubili svoju funkciju.
"Neuslovan je za stanovanje, nije bezbedan, tako da, u njemu nikog nije ni bilo više od 10 godina. Imamo nalaz sudskog veštaka da je objekat opasan jer može da dođe do rušenja, ni po jednom parametru on nije uslovan za stanovanje, nema ni jedna instalacija u njemu. Jednostavno je propao. On nije kulturno dobro, ulica je kulturno dobro, a sam objekat je bio samo valorizovan i on je izgubio svoju vrednost i status objekta od vrednosti, on se ne može uopšte rekonstruisati, pitanje dana kada bi taj objekat pao i vrlo je nebezbedan za prolaznike", kazao je Aćimović.
Direktor DG Company Igor Dulić izjavio je za RSE da njegova firma poseduje sve neophodne dozvole koje je izdao Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture i Sekretarijat za građevinarstvo, a da je na osnovu izmenjenog Plana detaljne regulacije, na tom delu predviđena izgradnja nižih zgrada, kao i da je u novom planu definisano koje su kuće za rušenje a koje nisu. On je dodao da će novoizgrađeni stambeni objekat biti usaglašen sa uslovima koje propisuje Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture u Subotici.
'Potez van javnog interesa'
Generalna sekretarka Evropa Nostra za Srbiju Višnja Kisić u izjavi za RSE navodi da je reč o još jednom potezu Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Subotici i grada Subotice koji idu izvan javnog dobra i interesa. Prema njenim rečima, Zavod je dužan da hitno reaguje i preduzme odgovarajuće mere za zaustavljanje rušenja.
"Apsolutno postoji opcija da se objekti vrate u prethodno stanje i to je jedina mogućnost. Ono što bi bilo po zakonu o kulturnim dobrima jedino ispravno i legitimno da Zavod za zaštitu spomenika kulture u Subotici po hitnom postupku pozove inspekciju i zaustavi dalje rušenje dok se ne razjasne svari u vezi tog nelegalno usvojenog Plana detaljne regulacije i odluke koja utvrđuje celu ulicu kao kulturno dobro", kazala je Kisić.
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture je juče, 31. oktobra, uputio dopis Ministarstvu kulture i informisanja, Međuopštinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture u Subotici i Skupštini grada Subotica u kom se zahteva od subotičkog Zavoda da bez odlaganja poništi dozvolu za uklanjanje objekata i da zaustavi njihovo rušenje, kao i da o tome obavesti vlasnika i investitora i da mu naloži vraćanje objekata u prvobitno stanje, u najkraćem roku.
Facebook Forum