Dostupni linkovi

Gej parovi iz Rumunije traže pravdu u Strazburu


Viktor Ćobotaru (na slici levo) i Florin Buhućanu na gej prajdu održanom u Bukureštu u junu.
Viktor Ćobotaru (na slici levo) i Florin Buhućanu na gej prajdu održanom u Bukureštu u junu.

Pripremila: Alison Mutler, prevele: Sonja Gočanin i Gordana Ćosić

To je trebalo da bude najsrećniji napredak u njihovoj petogodišnjoj vezi.

Ali kada su Florin Buhućanu i Viktor Ćobotaru otišli u martu u opštinu, u glavnom gradu Rumunije Bukureštu, da se prijave za licencu za brak, doživeli su najneprijatniji mogući prijem.

Uz pratnju advokata i predstavnika LBGT (lezbejske, biseksualne, gej i transrodne) grupe Accept, dvojica muškaraca bili su očekivano nervozni budući da istopolna partnerstva nisu priznata u Rumuniji.

Paru se pridružio još jedan istopolni par koji je podneo zahtev za licencu za brak, pa su se četvorica muškaraca nadala da će, i ako njihovi zahtevi budu odbijeni, bar biti tretirani sa poštovanjem i na profesionalan način.

Isprva je službenica pogrešno razumela situaciju i pretpostavila da se radi o zahtevu za heteroseksualni brak.

Ali kada je postalo jasno da se zahtev odnosi na istopolne parove, uzviknula je – Štaa!? i optužila ih da planiraju da tuže opštinu, da namerno provociraju i da će ona ostati bez posla, rekla je izvršna direktorka organizacije Accept Teodora Jon-Rotaru.

Usledio je vrlo naporan, trosatni razgovor gde je službenica optužila advokata da namerno obmanjuje te muškarce i da ne zna zakon.

"Osećao sam se potpuno poniženo", rekao je Niku, jedan od partnera, koji je tražio licencu za brak.

"Kao građanin Rumunije ja mogu da podnesem zahtev za bilo šta i to mora da bude obrađeno na adekvatan način", rekao je.

U nedeljama nakon incidenta, sedam rumunskih parova pridružilo se tužbi protiv države Rumunije, a tužba je podneta Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. U tužbi se navodi da vlada krši Evropsku konvenciju o ljudskim pravima jer im negiraju pravo na "privatan i porodičan život".

Šta više, navode da zabrana istopolnih brakova u Rumuniji predstavlja akt diskriminacije države prema njenim građanima.

"Ova epizoda nam je dala snage da se borimo protiv države Rumunije", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Radu, Nikov partner.

Rumunija je dekriminalizovala homoseksualnost 2002. godine, pet godina pre nego što se pridružila Evropskoj uniji (EU).

I pored toga, istopolni parovi se i dalje suočavaju sa raširenim predrasudama i diskriminacijom u rumunskom konzervativnom društvu u Istočnoj Evropi koje broji 19 miliona stanovnika.

Raširena homofobija?

Kao i EU članice Poljska, Slovačka, Bugarska, Litvanija i Letonija, Rumunija ne priznaje istopolne brakove, pa čak ni građanska partnerstva koja su prepoznata u drugim državama.

Istraživanje koje je u novembru i decembru sproveo Rumunski institut za evaluaciju i strategiju pokazuje da homofobija u ovoj državi cveta: tri četvrtine ispitanika u istraživanju kažu da ne veruju homoseksualnim osobama, 59% ne bi prihvatilo rođaka koji je gej orijentacije, 52% se ne bi družilo sa osobom istopolne orijentacije.

Iako postoje znaci prihvatanja istopolnih parova u nekim krugovima, rumunske vlasti nisu učinile mnogo na promovisanju njihovog prihvatanja ili debate, a u nekim slučajevima učinili su upravo suprotno pod uticajem moćne Rumunske pravoslavne crkve koja se protivi istopolnim partnerstvima.

Više od 85% populacije su vernici Rumunske pravoslavne crkve.

Rumunsku pravoslavnu crkvu vodi patrijarh Daniel koji se protivi istopolnim vezama.
Rumunsku pravoslavnu crkvu vodi patrijarh Daniel koji se protivi istopolnim vezama.

Crkva, druge hrišćanske denominacije, kao i vodeći političari u Rumuniji podržali su referendum u oktobru 2018. kojim je traženo redefinisanje braka kao zajednice muškarca i žene.

To bi zamenilo sadašnje odredbe u ustavu koje nisu rodno određene, a za koje su konzervativne organizacije koje se bave porodicom upozoravale da mogu otvoriti prostor za legalizaciju istopolnih partnerstava.

Evangelistička crkva Avgustove konfesije, protestanstska grupa nemačkog govornog područja u Rumuniji, bila je jedina verska grupa koja se protivila referendumu nazvavši ga "anti-EU" i ističući da je brak već definisan građanskim zakonom.

Odluka vlasti da održi ovaj referendum alarmirala je Brisel, a prvi potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans podsetio je Bukurešt na obaveze koje se odnose na poštovanje ljudskih prava.

Nekadašnji lider vladajuće Socijaldemokratske partije Liviju Dragnea:"Rumunski građani uznemireni pričama o muškarcima koji 'sklapaju brak sa životinjama' u drugim zemljama"
Nekadašnji lider vladajuće Socijaldemokratske partije Liviju Dragnea:"Rumunski građani uznemireni pričama o muškarcima koji 'sklapaju brak sa životinjama' u drugim zemljama"

Međutim, tadašnji lider vladajuće Socijaldemokratske partije Liviju Dragnea rekao je da je referendum bio neophodan jer su rumunski građani bili uznemireni pričama o muškarcima koji "sklapaju brak sa životinjama" u drugim zemljama. Drugi političari naveli su da, ako Rumunija ikada legalizuje istopolne zajednice, gej muškarci će moći da usvajaju decu.

Mnogi istopolni parovi su se plašili i pomisli na to da referendum uspe.

"Spakovao sam naše stvari i bio spreman za polazak", rekao je Radu, IT stručnjak koji je u vezi sa Niku već 15 godina. Obojica su insistirali da koriste pseudonime kako bi zaštitili svoj identitet i jer se još uvek nisu "autovali" i otkrili svoju vezu porodici i kolegama.

Radu je rekao uoči glasanja da je "na televiziji bilo ljudi iz (krajnje desne) partije Nove desnice. Mislio sam da se vraćamo u 1940-te godine, kada su Jevreji, Romi i homoseksualci bili proganjani".

Ali zapaljivi anti-gej govori političara u zemlji očigledno nisu uspeli da uplaše Rumune.

Na kraju, samo 20,4 odsto birača je glasalo, što je znatno ispod 30 procenata koliko je bilo potrebno da bi se referendum smatrao validnim. Grupe za prava homoseksualaca i liberalniji Rumuni pozdravili su odbacivanje referenduma u zemlji.

Radu je odbacivanje referenduma nazvao "velikim iznenađenjem i olakšanjem".

'Lažni strah'

Jedne večeri, Radu je jeo kiselu supu sedeći pored svog partnera u zabačenom uglu jednog restorana u Bukureštu. Ali par se suzdržavao da se drži za ruke ili pokaže bilo kakav znak naklonosti, razmišljajući o tome kako su marginalizovani u društvu.

"Umesto da me zaštiti, država Rumunija je stvorila atmosferu lažnog straha", rekao je Radu, dodajući da se on i Niku i dalje plaše da će biti otkriveni, šikanirani i na kraju prisiljeni da napuste Rumuniju.

U teoriji, Rumunija bi trebalo da ide ka legalizaciji istopolnih partnerstava.

Viktor Ćobotaru: "Čuo sam (službenika u pošti) kako kaže ‘onaj homoseksualac traži poštu svog partnera’. To je bilo ponižavajuće pred svim onim ljudima tamo"
Viktor Ćobotaru: "Čuo sam (službenika u pošti) kako kaže ‘onaj homoseksualac traži poštu svog partnera’. To je bilo ponižavajuće pred svim onim ljudima tamo"

Istaknuta presuda Evropskog suda pravde iz juna 2018. godine kaže da zemlje ne mogu koristiti nezakonitost istopolnih brakova kako bi sprečile nekog građanina Evropske unije da dovede svog supružnika koji nije iz EU da živi s njim, što je dalo gej aktivistima nadu.

Međutim, malo se toga promenilo uprkos nejasnim obećanjima rumunskih političara o legalizaciji istopolnih partnerstava, što su već učinile 23 članice EU.

Rumunska pravoslavna crkva u velikoj meri stoji iza opiranja tamošnje vlade da usvoji više prava za istopolne parove.

Crkveni zvaničnici su nedavno pozvali na zabranu pozorišne predstave sa gej tematikom, tvrdeći da se predstava ruga religioznim osećanjima i šalje "tendenciozno bogohulnu" poruku. Tvrdili su da bi organizatori predstave trebalo da budu optuženi prema zakonu iz 2006. godine koji zabranjuje "versku klevetu" ili "javnu uvredu religijskih simbola".

Organizatori predstave insistirali su na tome da nisu nameravali da omalovažavaju hrišćanstvo, već su umesto toga uperili prstom na "verske ekstremiste" i "lažnu religioznost" koju neki koriste za napad na ugroženu LGBT zajednicu.

Otvoreni gej parovi poput aktivista Buhućanu i Ćobotaru, studenata rodnih i političkih nauka, su ekstremno neobični slučajevi u Rumuniji, gde većina LGBT parova svoje veze drži u tajnosti.

Međutim, par kaže da zakonska diskriminacija utiče na njihov svakodnevni život jer ne postoji priznavanje ili zaštita istopolnih porodica.

To se odnosi na situacije poput one kada Ćibotaru nije mogao da podigne poštu svog partnera, uprkos tome što dele istu adresu, ili činjenice da par nije mogao da podigne zajednički kredit. Jednako frustrirajuće je ukoliko je jedan od njih ozbiljno bolestan, drugi nema mogućnost da ga u sklopu uže rodbine poseti na intenzivnoj nezi.

A ukoliko jedan od njih umre, partneru neće biti omogućeno da identifikuje telo u mrtvačnici niti da dobije pomoć oko sahrane, jer se po zakonu takav par ne smatra porodicom.

"Ne mogu da pokupim paket (za Buhućanu) u pošti, jer mi nismo porodica, ali će zato dozvoliti da poštu podigne nečija svekrva", rekao je Ćibotaru, koji ima 31 godinu.

"Čuo sam (službenika u pošti) kako kaže 'onaj homoseksualac traži poštu svog partnera'. To je bilo ponižavajuće pred svim onim ljudima tamo".

Martovska poseta gradskoj opštini za dobijanje dozvole za brak bila je prvi korak u sklopu pravne akcije parova, kako bi pokazali pravnu diskriminaciju sa kojom se istopolni parovi suočavaju u Rumuniji.

Direktorka grupe "Accept", Teodora Jon-Rotaru rekla je da očekuje još više parova da se priključe tužbi.

Samo Buhućanu i Ćobotaru su se do sada složili da njihova imena budu korišćena u tužbi, dok ostali parovi žele da ostanu anonimni iz straha da će biti progonjeni kao LGBT osobe.

Ljudi kažu da promena mora da dođe i iz društva, ukazujući na vodećeg člana Socijaldemokratske partije, koji je nedavno rekao da ne postoji "društvena potreba" da se legalno priznaju istopolna partnerstva.

"Ostao sam u senci (toliko dugo) i nikoga nisam uznemiravao", žalio se Radu. "Moja je greška što nikada nisam zahtevao svoja prava. Društvo nema hrabrosti da zauzme stav - ljudi ostaju neutralni".

"Živimo svoje živote u tajnosti i to nije pošteno", nastavio je. "Moramo zahtevati više ali ja ne znam koje će biti posledice toga. "

"I uplašen sam".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG