Rumun, koji je napustio karijeru u korporaciji, pronašao je novi poziv - fotografisanje života u najizolovanijim selima svoje zemlje

Mihnea Turcu je bio uspešni bankar u glavnom gradu Rumunije, Bukureštu, koji je imao svaki razlog da očekuje dugu i profitabilnu karijeru u korporativnom svetu. Onda je jednog dana 2009. godine ušao u kolibu starca u rumunskoj oblasti Maramures i sve se promenilo.

Njegov domaćin je počeo otvoreno da priča sa gostom o životu i duhovnosti i dvojica neznanaca su na kraju provela sate u razgovoru.

Nekoliko dana kasnije, po povratku u kancelariju u Bukureštu, Turcu priča kako se osećao: "Bio sam ispred kompjutera, ali mi je srce bilo daleko, u toj maloj sobi u kolibi."

Turcu, koji danas ima više od 50 hiljada pratilaca na društvenoj mreži Instagram, pojašnjava za Radio Slobodna Evropa kako je odlučio da napusti bankarsku karijeru i ode u nesigurni posao fotografa.

Uprkos stabilnom korporativnom poslu koji je voleo, Turcu kaže da je počeo da traži nove izazove.

"Sloboda, to je bio osećaj koji sam tamo imao. Osećao sam da nešto gubim u tih 20 dana odmora od korporacije svake godine, nešto što sam pronašao u životu i što se više nikada neće vratiti", pojašnjava.

Turcu je onda seo i izračunao kako da smanji svoje troškove, otplati dugove i koliko mu novca treba da preživi godinu.

Krajem 2013. godine dao je otkaz u banci i počeo karijeru kao fotograf.

"Nakon što sam predao ostavku, otišao sam u kupatilo i isplakao se", kaže on i dodaje: "Ušao sam u fotografiju sa mnogo straha."

Novopečeni fotograf se u početku oslanjao na kontakte u korporativnom svetu za komercijalne poslove koji bi mu plaćali račune.

Međutim, kad god je mogao, vozio se na selo gde bi tokom nekoliko dana fotografisao ruralni život Rumunije, koji na nekim mestima izgleda isto kao i pre jednog veka.

Turku se u svom radu fokusira na estetsku lepotu seoskog života, ali i na često sumornu stvarnost sa kojom se suočavaju najsiromašniji seljani Rumunije u oblastima iz kojih su uglavnom otišle mlađe generacije.

Nakon godina objava na Instagramu, gde je postavljao samo tehnički savršenije i sređenije fotografije, Turcu kaže da je promenio pristup u jesen 2021. i počeo da tretira društvene mreže kao neku vrstu "časopisa".

"Pomislio sam, neka ide život. Objavljivaću sve što mi nešto znači, bez obzira na kvalitet", kaže fotograf.

Kako su fotografije stizale do ljudi, posebno rumunske dijaspore koja je napustila te krajeve iz ekonomskih razloga, Turcu je zaključio: "Ovo nema veze sa mnom. Ovo je priča mojih glavnih junaka. Zašto da krijem ove fotografije od ljudi?"

Uz veoma lične portrete ljudi iz ruralnih delova Rumunije, Turcu često piše detaljne opise trenutaka pre i posle fotografisanja.

Duži opisi fotografija su, prema njegovim rečima, rezultat frustracije onim što zove ograničenjima novinske fotografije, discipline koju je proučavao pre menjanja karijere.

"Ne mislim da slika može da prikaže celu priču. Ja imam osećanja, prisutan sam. Ljudi koriste određene lokalne reči tog ruralnog kraja. Sve to utiče na mene", priča Turcu i dodaje: "Nekada mi se plače. Trudim se da sačuvam koliko god mogu osećanja sa susreta i da ih pretvorim u reči, bez preterivanja."

U januaru 2023. godine, junak njegove prve fotografije u Maramuresu, čija jednostavnost života ga je toliko inspirisala, umro je. Turcu kaže da planira da napravi knjigu od fotografija i razgovora koje su vodili.

Upitan o uspomenama na seljanina koji mu je promenio život, Turcu je odgovorio:

"Jednog dana u junu, sedeli smo u travi i on je rekao: ‘Slučaj, peva kukavica. Za nekoliko dana će prestati što znači da će letnji dani postajati kraći".

"Znao je mnogo o prirodi koja nas okružuje. Sve to je otišlo s njim. Izgubili smo to znanje", zaključio je fotograf Mihnea Turcu.