Decenijama nakon svrgavanja s vlasti diktatora Nikolaja Čaušeskua, znamenitosti iz vremena komunizma postaju turističke atrakcije u Rumuniji.

Kristijan Skutariu se nasmejao na pitanje zašto 400 turista dnevno staje u red kako bi posetili Vilu Čaušesku, u kojoj radi kao vodič.

"Zato što većina stranaca nije imala priliku da doživi komunizam", odgovorio je. "Oni nisu preživeli takve stvari, pa im je to teško da shvate, ali su veoma radoznali."

U vili u Bukureštu višedecenijski diktator Nikolaj Čaušesku i njegova porodica živeli su na visokoj nozi, okruženi velikom baštom po kojoj su šetali paunovi i tajna policija, dok su se građani i građanke Rumunije svakodnevno suočavali sa nestašicama, ograničenjima i represijom.

Rezidencija je otvorena za javnost kao muzej 2016. godine, ali je već na listi 10 najpopularnijh turističkih mesta u Rumuniji.

Skutariu je rekao Radiju Slobodna Evropa da su dve trećine posetilaca stranci i, dok pandemija korona virusa nije zaustavila putovanja, da je njihov broj svake godine rastao za 25 odsto.

Slična priča prati u posledenjoj deceniji i ogromnu Palatu parlamenta u Bukureštu, Čaušeskuov mega-projekat.

Godine 2013. nešto malo manje od 150.000 posetilaca, među kojima više od 80 odsto stranaca, prošetalo je hodnicima impozantnog zdanja. Već 2018. taj broj je skočio za 80 odsto - na 260.000 posetilaca godišnje.

Rast broja poseta Palati parlamenta u Bukureštu premašio je porast broja stranih turista koji su putovali u zemlju u istom periodu i koji je iznosio 65 odsto.

Vlad Čičiudean je jedan od vodiča u Bukureštu.

"Posle [Rumunske revolucije 1989.], nismo želeli ništa da imamo sa sećanjima na komunizam. Hteli smo da ga izbacimo iz naših života", priča naš sagovornik.

Međutim, vremenom, posebno nakon što je pristupanje Rumunije Evropskoj uniji 2007. godine olakšalo ulazak u zemlju, mnogi su u toj prošlosti videli priliku.

"Pomislili smo: 'Hmm, OK, ove stvari se prodaju'", pojasnio je turistički vodič.

Zbog toga se poslednjih pet godina, kako kaže Čičiudean, otvorilo nekoliko muzeja i turističkih atrakcija širom zemlje na temu komunističke prošlosti Rumunije.

"Većina Rumuna ne razume zašto stranci žele da znaju toliko o komunizmu. Međutim, ako postoji interesovanje, naše je da to iskoristimo i pretvorimo u prednost", naglasio je.

Rumunija je prigrlila zainteresovanost stranih turista za relikte iz vremena komunizma.

Međutim, to nije slučaj sa svim bivšim komunističkim državama u Evropi.

U Albaniji, na primer, rezidencije staljinističkog diktatora Envera Hodže su do danas zatvorene za javnost.

Dok je estetika velelepnih sala parlamenta i luksuza rezidencije Čaušesku evidentno privlačna mnogima, i zabačena mesta beleže hiljade poseta turista zainteresovanih za obeležja komunističke prošlosti Rumunije.

U Targovištu, malom gradu 70 kilometara severozapadno od Bukurešta, oko 4.500 uglavnom stranih turista je 2022. platilo da uđu u dvorište gde je streljački vod ubio Čaušeskua i njegovu suprugu Elenu 25. decembra 1989. godine.

U intervjuu 2013. godine, kada je kasarna u Targovištu otvorena za javnost, predsednik lokalnog veća Adrian Tutuianu rekao je za agenciju Frans pres (AFP ) da je mesto pogubljenja "još jedno sredstvo za privlačenje turista", za koje je očekivao da će "dobro uticati na privrednu aktivnost regiona".

Turistkinja koja je posetila mesta u Targovištu 2018. godine opisala je kako se osećala dok je prolazila kroz najvažnije tačke "turizma iz mračnog perioda" komunističke ere Rumunije.

"Imala sam knedlu u grlu kada sam videla te jednostavne, smrdljive sobe, crveni telefon i zid uz koji su streljani“, napisala je u onlajn recenziji.

„Kada sam to videla, osećala sam se kao da su se [pogubljenja koja su okončala komunističku vlast u Rumuniji] dogodila pre nekoliko, a ne 29 godina."

Nikolae Čaušesku je bio na vlasti u Rumuniji od sredine šezdesetih godina prošlog veka do revolucije 1989. godine, kada je pogubljen sa suprugom Elenom. Tokom vladavine je uspostavio kult ličnosti, zabranio abortus i uz pomoć tajne policije Sekuritatee se obračunavao sa političkim neistomišljenicima.

Početkom osamdesetih godina, njegov plan otplate dugova doveo je do ekstremne nestašice hrane, goriva, energije, lekova i drugih osnovnih potrepština, što je bio jedan od razloga za revoluciju, u kojoj je, prema podacima BBC-a, ubijeno preko hiljadu ljudi.