Upravni odbor Radio-televizije Srbije uputio je javno izvinjenje građanima Srbije i susednih država koji su devedesetih godina u programu te medijske kuće bili "predmet uvreda, kleveta i sadržaja koji bi odgovarali današnjem pravnom određenju govora mržnje".
Ocenjuje se da su tokom devedesetih “više puta svojim prilozima povredili osećanja, moralni integritet i dostojanstvo građana Srbije, humanistički opredeljenih intelektualaca, pripadnika političke opozicije, kritički usmerenih novinara, pojedinih manjina u Srbiji, manjinskih verskih zajednica, kao i pojedinih susednih naroda i država.”
Sasvim je jednostavno naći te pogubne poruke u 90-im za kojim su kretale hiljade ljudi, neki od njih ili većina možda, verujući da brani “svoje” koji su u opasnosti od “tuđih”.
Oni, pak, koji su slali poruke, bili to novinari koji su izmišljali ubijene poklane bebe ili sveštenici koji su, kako ste čuli, pozivali u rat u ime boga, teško da nisu znali šta rade. O državnom vrhu i o kreatorima iz udobnih akademskih kabineta da ne govorimo. Propagandna mašinerija radila je besprekorno.
Užičani koje je naša Novka Ilić pitala šta misle o izvinjenju, dobro pamte državni govor mržnje u 90-im.
Književnik Filip David, jedan od mnogobrojnih TV autora koji su izbačeni iz TV jer su se suprotstavljali govoru mržnje, za RSE kaže da pozdravlja to saopštenje ali da ono ima veliki nedostatak.
Najpre treba izvinjenje uputiti zaposlenima koji su izbačeni iz RTS zbog suprotstavljanja govoru mrznje, trebalo bi im simbolično vratiti tada oduzete propusnice.
“Ali ovo saopštenje je ipak značajno jer se konačno priznaje da je Televizija 90-ih godina bila jedna od glavnih eksponenata rata. I da se ovim saopštenjem uspostavlja prvi put neka vrsta diskontinuiteta sa ondašnjom Televizijom”, kazao je David.
Vuk Drašković, vođa najjače opozicione stranke u 90-im godinama koji je nakon početnog kratkog ratničkog zanosa postao među najglasnijim protivnicima rata, kaže da je izvinjenje značajan korak ali i da još nije napravljena suštinska distanca od ciljeva tadašnje Miloševićeve politike.
“Oni protagonisti govora mržnje, zla i laži od 1990. do 2000. godine praktično su ostali netaknuti. Naročito su ostali netaknuti cenjeni, citirani i ugledniji nego što su onda bili ljudi u Srpkoj akademiji nauka i Udruženju književnika....one elite koja je bila prljavi podrum za jedan prljavi i strašni rat koji nas je sve razorio i uništio. Toga nema“, rekao je Drašković.
Na potezu tužilaštvo
Izvinjenje novog Upravnog odbora RTS-a upućen je i susedima, zato smo pitali direktora Medija centra u Sarajevu Boru Kontića, autora filma o govoru mržnje “Godine koje su pojeli lavovi” kako komentariše poruku sa kojom je počeo rad novi Upravni odbor RTS.
“To je odličan početak, a sada nas interesuje kako će izgledati nastavak tog procesa. Očekujem da se napokon otvori taj javni dijalog, da se te stvari prepoznaju i da ljudi jednostavno vide kako je funkcionisao jedan novinarski model koji je stanovništvo cele jedne regije toliko godina držao u laži o onome šta se oko njih dešavalo“, rekao je on.
Iako je prvi korak novog Upravnog odbora Javnog servisa pozitivno iznenadio one koji su bili žrtve propagande, ipak provejava neverica da će on biti zaista početak raskida sa 90-im godinama.
“Ako hoćemo iscelenje od mržnje, zla i zločina devedesetih godina, onda postoji pitanje kako to da niko u Srbiji nije uhapšen za one masovne grobnice albanskih civila otkrivene po poligonima beogradske policije i specijalnih policijskih jedinica, u jezerima, u hladnjačama. Ne, teško smo mi još oboleli i nema ni naznaka da se lečimo od devedesetih godina”, smatra Drašković.
Komesar Liberalno demokratske partije Marko Karadžić ocenio je ”da je izvinjenje pozitivan korak koji za cilj ima raskidsa politikom devedesetih godina, ali da nije dovoljno da se izvinjenje završi na formulaciji vređanje i klevetanje.”
Ono što je radila tadašnja državna TV je “propagandu mržnje, koja je za svoju posledicu imala razaranja, masovna ubistva i torturu stotine hiljade građana...”
NUNS koji je okupio početkom 90-ih otpadnike od tadašnje ratne mašinerije koja je zamenila novinarsku profesiju za dugi niz godina koji će slediti, pozdravlja izvinjenje ali očekuje da Tužilaštvo za ratne zločine pokrene suđenje onima koji su ubijali rečima.
Direktor medijske dokumentacije Ebart Velimir Ćurgus Kazimir takođe očekuje da pravosuđe odradi ključni deo posla u osudi ratnohuškačkog medijskog govora koji je tada nazivano privlačnim imenom - patriotsko novinarstvo.
“Na kraju krajeva, kako će se neko suočiti sa onim što je radio je zaista individualna stvar, ukoliko nije predmet sudskog gonjenja”, smatra on.
Ocenjuje se da su tokom devedesetih “više puta svojim prilozima povredili osećanja, moralni integritet i dostojanstvo građana Srbije, humanistički opredeljenih intelektualaca, pripadnika političke opozicije, kritički usmerenih novinara, pojedinih manjina u Srbiji, manjinskih verskih zajednica, kao i pojedinih susednih naroda i država.”
Sasvim je jednostavno naći te pogubne poruke u 90-im za kojim su kretale hiljade ljudi, neki od njih ili većina možda, verujući da brani “svoje” koji su u opasnosti od “tuđih”.
Oni, pak, koji su slali poruke, bili to novinari koji su izmišljali ubijene poklane bebe ili sveštenici koji su, kako ste čuli, pozivali u rat u ime boga, teško da nisu znali šta rade. O državnom vrhu i o kreatorima iz udobnih akademskih kabineta da ne govorimo. Propagandna mašinerija radila je besprekorno.
Užičani koje je naša Novka Ilić pitala šta misle o izvinjenju, dobro pamte državni govor mržnje u 90-im.
Književnik Filip David, jedan od mnogobrojnih TV autora koji su izbačeni iz TV jer su se suprotstavljali govoru mržnje, za RSE kaže da pozdravlja to saopštenje ali da ono ima veliki nedostatak.
Najpre treba izvinjenje uputiti zaposlenima koji su izbačeni iz RTS zbog suprotstavljanja govoru mrznje, trebalo bi im simbolično vratiti tada oduzete propusnice.
“Ali ovo saopštenje je ipak značajno jer se konačno priznaje da je Televizija 90-ih godina bila jedna od glavnih eksponenata rata. I da se ovim saopštenjem uspostavlja prvi put neka vrsta diskontinuiteta sa ondašnjom Televizijom”, kazao je David.
Vuk Drašković, vođa najjače opozicione stranke u 90-im godinama koji je nakon početnog kratkog ratničkog zanosa postao među najglasnijim protivnicima rata, kaže da je izvinjenje značajan korak ali i da još nije napravljena suštinska distanca od ciljeva tadašnje Miloševićeve politike.
“Oni protagonisti govora mržnje, zla i laži od 1990. do 2000. godine praktično su ostali netaknuti. Naročito su ostali netaknuti cenjeni, citirani i ugledniji nego što su onda bili ljudi u Srpkoj akademiji nauka i Udruženju književnika....one elite koja je bila prljavi podrum za jedan prljavi i strašni rat koji nas je sve razorio i uništio. Toga nema“, rekao je Drašković.
Na potezu tužilaštvo
Izvinjenje novog Upravnog odbora RTS-a upućen je i susedima, zato smo pitali direktora Medija centra u Sarajevu Boru Kontića, autora filma o govoru mržnje “Godine koje su pojeli lavovi” kako komentariše poruku sa kojom je počeo rad novi Upravni odbor RTS.
“To je odličan početak, a sada nas interesuje kako će izgledati nastavak tog procesa. Očekujem da se napokon otvori taj javni dijalog, da se te stvari prepoznaju i da ljudi jednostavno vide kako je funkcionisao jedan novinarski model koji je stanovništvo cele jedne regije toliko godina držao u laži o onome šta se oko njih dešavalo“, rekao je on.
Iako je prvi korak novog Upravnog odbora Javnog servisa pozitivno iznenadio one koji su bili žrtve propagande, ipak provejava neverica da će on biti zaista početak raskida sa 90-im godinama.
“Ako hoćemo iscelenje od mržnje, zla i zločina devedesetih godina, onda postoji pitanje kako to da niko u Srbiji nije uhapšen za one masovne grobnice albanskih civila otkrivene po poligonima beogradske policije i specijalnih policijskih jedinica, u jezerima, u hladnjačama. Ne, teško smo mi još oboleli i nema ni naznaka da se lečimo od devedesetih godina”, smatra Drašković.
Komesar Liberalno demokratske partije Marko Karadžić ocenio je ”da je izvinjenje pozitivan korak koji za cilj ima raskidsa politikom devedesetih godina, ali da nije dovoljno da se izvinjenje završi na formulaciji vređanje i klevetanje.”
Ono što je radila tadašnja državna TV je “propagandu mržnje, koja je za svoju posledicu imala razaranja, masovna ubistva i torturu stotine hiljade građana...”
NUNS koji je okupio početkom 90-ih otpadnike od tadašnje ratne mašinerije koja je zamenila novinarsku profesiju za dugi niz godina koji će slediti, pozdravlja izvinjenje ali očekuje da Tužilaštvo za ratne zločine pokrene suđenje onima koji su ubijali rečima.
Direktor medijske dokumentacije Ebart Velimir Ćurgus Kazimir takođe očekuje da pravosuđe odradi ključni deo posla u osudi ratnohuškačkog medijskog govora koji je tada nazivano privlačnim imenom - patriotsko novinarstvo.
“Na kraju krajeva, kako će se neko suočiti sa onim što je radio je zaista individualna stvar, ukoliko nije predmet sudskog gonjenja”, smatra on.
