Jedanaest godina prošlo je od NATO bombardovanja zgrade RTS-a u kom je poginulo 16 radnika nacionalne televizije, a porodice stradalih i deo javnosti tvrde da u Srbiji još nisu kažnjeni svi odogovorni. I ovog 23. aprila kod spomenika "Zašto", ispred zgrade televizije u Beogradu, održan je pomen u znak sećanja na žrtve.
U noći između 22. i 23. aprila 1999, tokom NATO bombardovanja, sa dva projektila pogođena je zgrada Televizije Beograd, tačno u 02:06 u trenutku dok su na programu emitovane vesti. Tom prilikom poginulo je šesnaestoro zaposlenih. Jedina osoba koja je osuđena zbog toga što radnici RTS-a nisu na vreme evakuisani, uprkos naređenju Vlade SR Jugoslavije da se zaposleni i tehnika izmeste iz zgrade u Aberdarevoj ulici, je tadašnji direktor televizije Dragoljub Milanović, koji je dobio 10 godina zatvora.
Žanka Stojanović, majka poginulog radnika RTS-a Nebojše Stojanovića, rekla je za RSE da još nije otkrivena puna istina o toj tragediji:
"Ja mogu samo da kažem ono što tvrdim svih ovih jedanaest godina, a to je da je Ministarstvo odbrane imalo obaveštenje da će televizija biti gađana, i da odatle počinje sve… Svo ovo vreme porodice govore, porodice istražuju i skupljaju dokaze. Zašto kriju? Koga posle jedanaest godina kriju, ko je taj ko je moćnik ovde u državi da sakrije istinu?"
Porodice poginulih su još pre četiri godine dokumenataciju koja upućuje na odgovorne poslale nadležnima tražeći da se obnovi sudski postupak i proširi na sve one koji su možda znali da će RTS biti bombardovan, a ništa nisu preduzeli da sklone zaposlene. Jedan od ključnih svedoka, tvrde porodice žrtava, mogao bi da bude pukovnik Lakić Đorović, koji je u Ministarstvu odbrane 2000. godine bio zadužen da pripremi odgovor na zahtev civilnog suda da se saslušaju pojedini vojni oficiri na okolnosti pogibije radnika RTS-a.
Lakić Đorović, koji je tada bio samostalni savetnik u Odeljenju za propise Pravne uprave Ministarstva odbrane, izjavio je za RSE da je tom prilikom imao na uvid dokumentaciju u kojoj su se nalazili transkripti presretnutih razgovora posade NATO aviona koji je bombardovao zgradu nacionalne televizije:
"Ja sam u predmetu, uz ostalih dvadesetak dokumenata, imao i izučavao i tri službene zabeleške u kojima se prikazuje i komentariše sadržina transkripta navodno presretnutog razgovora između jedne posade pilota NATO aviona i baze u italijanskom Avianu. Govori se o tome da je Centar za elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva u Podgorici uspeo da presretne tu komunikaciju."
RSE: A da li je bilo vremena, od presretanja tog razgovora do bombardovanja RTS-a, da se zaposleni u televiziji sklone?
"Bilo je vremena za to, jer se ta posada posle prvog naleta vraćala neobavljenog posla, i upravo su izveštavali da će se vratiti kasnije. Tako je interpretirano u tim službenim zabeleškama."
Žrtve u propagandnom ratu
U Ministarstvu odbrane Srbije, po našem zahtevu za izjavu nadležnih, uputili su nas na saopštenje iz septembra 2007. u kom se navodi da su nadležne službe nakon provera ustanovile da u arhivama Generalštaba i Vojske Srbije ne postoje pomenuti transkripti razgovora pilota NATO sa bazom. Takođe se podseća da su tada odlukom ministra odbrane Dragan Šutanovca skinute oznake tajnosti sa dokumenata vezanih za bombardovanje RTS-a, i da je ministar na sastanku sa porodicama žrtava postigao saglasnost da bi za razrešenje slučaja najbolje bilo obnoviti sudski postupak.
Pukovnik Lakić Đorović, koji je 2007. penzionisan, za RSE podseća da se 2000. godine u dokumentaciji Ministarstva odbrane nalazio i zahtev da se pripremi nacrt odgovora po kom bi se odbio zahtev suda za svedočenje pojedinih oficira, sa neistinitim obrazloženjem da to nije moguće:
"Taj zahtev ja smatram najvažnijim, jer to je bio neuobičajen, otvoren i grub pritisak na Pravnu službu u ministarstvu da kaže nešto što niko razuman ne sme da kaže. I ja sam to uradio tako što sam rekao da ne postoji ni jedan zakonski razlog zbog kog pozvani ne bi otišli da svedoče. I naprotiv, da ne postoji nikakva vojna niti bilo kakva državna tajna koja bi sprečila utvrđivanje pune istine o pogibiji radnika RTS-a."
Jedan deo dokumentacije vezane za bombarovanje RTS-a i brojna svedočenja objavljeni su u knjizi publiciste Zorana Janića pod nazivom Tišina u Aberdarevoj. Janić poseća na neke od detalja koji ukazuju da je tadašnji državni vrh na čelu sa Slobodanom Miloševićem, pa samim tim i vrh televizije, znao da će RTS biti bombardovan:
"Nedelju dana pre toga, na parkinugu RTS-a bile su postavljene žute trake kako tu niko ne bi ostavljao automobile, pored je dežuralo dosta vatrogasnih kamiona, kao i dvadesetak vozila hitne pomoći. U Tašmajdanskom parku je dve noći, noć pre toga i u noći bombardovanja, stajala snimateljska ekipa RTS-a da snimi smrt svojih kolega."
A zašto je režim ostavio šesnaestoro ljudi da umru, zaključuje Zoran Janić, i tada je bilo, i danas je svima jasno:
"Zato što su im bile potrebne žrtve u propagandnom ratu, i ostavili su te ljude kao metu…"
U bombardovanju RTS-a poginuli su Jelica Munitlak, Ksenija Banković, Darko Stojmenovski, Nebojša Stojanović, Dragorad Dragojević, Dragan Tasić, Aleksandar Deletić, Slaviša Stevanović, Siniša Medić, Ivan Stukalo, Dejan Marković, Milan Joksimović, Branislav Jovanović, Milan Janković, Tomislav Mitrović i Slobodan Jontić.
******
Pročitajte i ovo:
Porodice poginulih radnika RTS-a iznose nove dokaze
Deset godina od bombardovanja RTS-a
Dve greške te godine...
Obeležavanje i poruke uz godišnjicu nasilja
U noći između 22. i 23. aprila 1999, tokom NATO bombardovanja, sa dva projektila pogođena je zgrada Televizije Beograd, tačno u 02:06 u trenutku dok su na programu emitovane vesti. Tom prilikom poginulo je šesnaestoro zaposlenih. Jedina osoba koja je osuđena zbog toga što radnici RTS-a nisu na vreme evakuisani, uprkos naređenju Vlade SR Jugoslavije da se zaposleni i tehnika izmeste iz zgrade u Aberdarevoj ulici, je tadašnji direktor televizije Dragoljub Milanović, koji je dobio 10 godina zatvora.
Žanka Stojanović, majka poginulog radnika RTS-a Nebojše Stojanovića, rekla je za RSE da još nije otkrivena puna istina o toj tragediji:
"Ja mogu samo da kažem ono što tvrdim svih ovih jedanaest godina, a to je da je Ministarstvo odbrane imalo obaveštenje da će televizija biti gađana, i da odatle počinje sve… Svo ovo vreme porodice govore, porodice istražuju i skupljaju dokaze. Zašto kriju? Koga posle jedanaest godina kriju, ko je taj ko je moćnik ovde u državi da sakrije istinu?"
Porodice poginulih su još pre četiri godine dokumenataciju koja upućuje na odgovorne poslale nadležnima tražeći da se obnovi sudski postupak i proširi na sve one koji su možda znali da će RTS biti bombardovan, a ništa nisu preduzeli da sklone zaposlene. Jedan od ključnih svedoka, tvrde porodice žrtava, mogao bi da bude pukovnik Lakić Đorović, koji je u Ministarstvu odbrane 2000. godine bio zadužen da pripremi odgovor na zahtev civilnog suda da se saslušaju pojedini vojni oficiri na okolnosti pogibije radnika RTS-a.
Bilo je vremena za to, jer se ta posada posle prvog naleta vraćala neobavljenog posla, i upravo su izveštavali da će se vratiti kasnije. Tako je interpretirano u tim službenim zabeleškama.
"Ja sam u predmetu, uz ostalih dvadesetak dokumenata, imao i izučavao i tri službene zabeleške u kojima se prikazuje i komentariše sadržina transkripta navodno presretnutog razgovora između jedne posade pilota NATO aviona i baze u italijanskom Avianu. Govori se o tome da je Centar za elektronsko izviđanje i protivelektronska dejstva u Podgorici uspeo da presretne tu komunikaciju."
RSE: A da li je bilo vremena, od presretanja tog razgovora do bombardovanja RTS-a, da se zaposleni u televiziji sklone?
"Bilo je vremena za to, jer se ta posada posle prvog naleta vraćala neobavljenog posla, i upravo su izveštavali da će se vratiti kasnije. Tako je interpretirano u tim službenim zabeleškama."
Žrtve u propagandnom ratu
U Ministarstvu odbrane Srbije, po našem zahtevu za izjavu nadležnih, uputili su nas na saopštenje iz septembra 2007. u kom se navodi da su nadležne službe nakon provera ustanovile da u arhivama Generalštaba i Vojske Srbije ne postoje pomenuti transkripti razgovora pilota NATO sa bazom. Takođe se podseća da su tada odlukom ministra odbrane Dragan Šutanovca skinute oznake tajnosti sa dokumenata vezanih za bombardovanje RTS-a, i da je ministar na sastanku sa porodicama žrtava postigao saglasnost da bi za razrešenje slučaja najbolje bilo obnoviti sudski postupak.
Pukovnik Lakić Đorović, koji je 2007. penzionisan, za RSE podseća da se 2000. godine u dokumentaciji Ministarstva odbrane nalazio i zahtev da se pripremi nacrt odgovora po kom bi se odbio zahtev suda za svedočenje pojedinih oficira, sa neistinitim obrazloženjem da to nije moguće:
"Taj zahtev ja smatram najvažnijim, jer to je bio neuobičajen, otvoren i grub pritisak na Pravnu službu u ministarstvu da kaže nešto što niko razuman ne sme da kaže. I ja sam to uradio tako što sam rekao da ne postoji ni jedan zakonski razlog zbog kog pozvani ne bi otišli da svedoče. I naprotiv, da ne postoji nikakva vojna niti bilo kakva državna tajna koja bi sprečila utvrđivanje pune istine o pogibiji radnika RTS-a."
U Tašmajdanskom parku je dve noći, noć pre toga i u noći bombardovanja, stajala snimateljska ekipa RTS-a da snimi smrt svojih kolega.
"Nedelju dana pre toga, na parkinugu RTS-a bile su postavljene žute trake kako tu niko ne bi ostavljao automobile, pored je dežuralo dosta vatrogasnih kamiona, kao i dvadesetak vozila hitne pomoći. U Tašmajdanskom parku je dve noći, noć pre toga i u noći bombardovanja, stajala snimateljska ekipa RTS-a da snimi smrt svojih kolega."
A zašto je režim ostavio šesnaestoro ljudi da umru, zaključuje Zoran Janić, i tada je bilo, i danas je svima jasno:
"Zato što su im bile potrebne žrtve u propagandnom ratu, i ostavili su te ljude kao metu…"
U bombardovanju RTS-a poginuli su Jelica Munitlak, Ksenija Banković, Darko Stojmenovski, Nebojša Stojanović, Dragorad Dragojević, Dragan Tasić, Aleksandar Deletić, Slaviša Stevanović, Siniša Medić, Ivan Stukalo, Dejan Marković, Milan Joksimović, Branislav Jovanović, Milan Janković, Tomislav Mitrović i Slobodan Jontić.
******
Pročitajte i ovo:
Porodice poginulih radnika RTS-a iznose nove dokaze
Deset godina od bombardovanja RTS-a
Dve greške te godine...
Obeležavanje i poruke uz godišnjicu nasilja
