Tranziciona agonija Radio-televizije Kragujevac (RTK), započeta 2015. godine prodajom te medijske kuće biznismenu Radoici Milosavljeviću iz Kruševca, se nastavlja jer je, nakon poništavanja privatizacije, vraćena u vlasništvo Grada Kragujevca, koji je ponovo pokrenuo inicijativu za njenu privatizaciju.
Ova medijska kuća izrasla je u jedan od simbola posledica medijske privatizacije u Srbiji, kako zbog svoje svetle istorije, tako i zbog jedinstva građana koji su pokušali da je spasu.
U dramatičnom tranzicionom periodu RTK se našla na rubu propasti. Zaposleni mesecima nisu primali plate, zbog čega su stupili u štrajk i prekinuli program, dugovi su se gomilali, a sudski izvršitelji su plenili i prodavali imovinu, da bi, na kraju, ostala i bez dozvole za emitovanje programa.
Privatizacija je poništena početkom 2017. godine zbog toga što vlasnik nije ispunjavao obaveze predviđene kupoprodajnim ugovorom, a nakon Peticije za opstanak RTK, koju je potpisalo više od 10.000 Kragujevčana, privremeno je vraćena u vlasništvo Grada, uz obrazloženje da se u periodu od šest meseci konsoliduje i pripremi za novu privatizaciju.
Grad se tada obavezao da zaposlenima isplati zaostale plate, država je obezbedila socijalni program za one koji su želeli da napuste radna mеsta, pa je RTK ostala i bez novinara, ali je krajem avgusta prošle godine, posle višemesečne pauze, ponovo počela da emituje program.
Bojana Vlajović Savić iz kragujevačkog Udruženja građana Res publica ističe da je "iako zakon izričito zabranjuje vlasništvo države nad medijima", u slučaju RTK napravljen izuzetak, od čega su korist imali samo zaposleni koji su na taj način uspeli da naplate zaostale zarade, čak i za period kada televizija nije radila, niti poizvodila bilo kakav program.
Naša sagovornica kaže da je pre privatizacije te medijske kuće bila uverena da će ona dobiti ozbiljnog kupca, spremnog da obezbedi uslove za profesionalan i objektivan rad novinara, ali da sada nema takve iluzije.
"Naravno, ne bih ponovo bila tako naivna. Videli smo šta se u međuvremenu sve izdešavalo i više nema nikakvih sumnji da, ne samo RTK, nego i svaki drugi medij u Srbiji, može opstati samo ako je u službi vlasti", komentariše Bojana Vlajović Savić.
Predsednik kragujevačkog Samostalnog sindikata Jugoslav Ristić smatra da RTV Kragujevac "sada kada je ostala bez dobrog dela kadrovskih, tehničkih i programskih potencijala, praktično nema šta da ponudi eventualnom kupcu".
"Sa dugovima, bez ikakve imovine, bez sredstava za rad, mislim da će, ako preživi, RTK biti samo servis neke političke partije, koja će da stoji iza eventualne kupovine", kaže Ristić i dodaje da su, sa sindikalnog aspekta, najvišu cenu neuspešne privatizacije platili zaposleni koji su ostali bez posla i skoro bez ikakvih izgleda da se ponovo zaposle u struci, a da gledano kroz prizmu informisanosti ništa bolje nisu prošli ni građani Kragujevca.
"Posledice po zaposlene su tragične. Ja srećem te novinare koji bi bili srećni da sa fakultetskim diplomama nađu posao sa platom od 20.000 dinara. Mislim da je glavni cilj svih tih operacija koje su izvođene sa RTK i drugim medijima da građani ostanu neinformisani, odnosno da budu dirigovano informisani jer se tako lakše i dugotrajnije vlada", kaže Ristić za RSE.
I Bojana Vlajović Savić smatra da su uništavanjem te medijske kuće najviše izgublili građani centralne Srbije, kojima je tako praktično uskraćeno pravo na objektivno i pravovremeno informisanje o događajima u lokalnoj zajednici.
"Građani Kragujevca su izgubili svoju gradsku televiziju koja je nekada zaista bila profesionalan i objektivan medij, a samim tim izgubili su i pravo na objektivno i pravovremeno informisanje. U to smo mogli da se uverimo i kada je nedavno zapaljena najstarija gimnazija na ovim prostorima (zgrada Gimnazije u Kragujevcu teško je postradala u nedavnom podmetnutnom požaru, prim.aut). Tada smo videli kada je i na koji način sadašnja RTK izvestila. I ne samo tada, jer svakodnevno ima dosta tema od interesa javnosti koje prolaze nezapaženo", napominje Bojana Vlaović Savić.
Radio televizija Kragujevac privatizovana je 2015. godine, kada ju je kupio biznismen Radoica Milosavljević za 85.500 evra. Privatizacija je poništena početkom 2017. godine zbog toga što vlasnik nije ispunjavao obaveze predviđene kupoprodajnim ugovorom.
Nekadašnji predsednik Upravnog odbora RTK Dejan Milošević očekuje da će i novi kupac, kao i u slučaju prethodne privatizacije, biti iz krugova bliskih vlastima.
"Pitanje je ko sada traži novog vlasnika? Da to traže zaposleni onda bi bilo logično da potraže partnera u nekom stabilnijem privredniku. Međutim, pošto je tu reč o osnivaču, odnosno lokalnoj samoupravi, njen vidokrug je ispunjen stranačkim okruženjem i bilo bi dobro da se ovoga puta ne ponovi ono što se prošli put dogodilo, ali ja se pribojavam da se ponovo traži poslušnost", kaže Milošević.
Pokušali smo da od predstavnika Skupštine Grada Kragujevca saznamo njihovo mišljenje o pokretanju inicijative za ponovnu privatizaciju gradske televizije i izgledima za njenu uspešniju prodaju, ali se funkcioneri sa kojima smo želeli da razgovaramo nisu javljali na telefonske pozive.
Facebook Forum