Ešton: Na potezu EU, Dačić: Najbitnija bezuslovna odluka

Dan nakon saglasnosti šefova diplomatija EU da Evropska komisija sa Srbijom počne pristupne pregovore, ali i prepuštanja odluke o datumu Evropskom savetu, visoka predstavnica EU Ketrin Ešton kaže da će liderima EU preneti da ispune obećanja kao što je to i Srbija uradila. Istovremeno, premijer Ivica Dačić poručuje iz Brisela da je najbitnije da odluka o datumu bude bezuslovna. Međutim, u zaključcima šefova diplomatija, u koje je RSE imao uvid, navodi se i da će odluka o datumu još jednom biti preispitana, što bi mogla biti još jedna prepreka Srbiji za dobijanje datuma.

Pozdravljajući premijera Srbije Ivicu Dačića uz poruku da mu je "Brisel druga kuća" visoka predstavnica EU Ketrin Ešton nije skrivala zadovoljstvo da je srećna što su šefovi diplomatija svih 27 članica EU doneli odluku da Evropska komsija sa Srbijom počne pristupne pregovore iako su oni ključnu odluku o datumu prepustili Evropskom savetu koji će odlučivati u petak.

“Izuzetno sam zadovoljna zaključcima Saveta za opšte poslove. Oni su preporučili Evropskom savetu da sada otvori pristupne pregovore sa Srbijom. Predložili su konkretan datum – najkasnije januar. Ovo su dva elementa koja su bila potrebna i zadovoljstvo mi je da kažem da su ispunjeni. Dakle, kada se Evropski savet sastane u petak, doneće se odluka o ovim zaključcima i ja ću biti tamo i reći da je Srbija uradila što je neophodno i da EU treba da učini isto”, rekla je Ešton na zajedničkoj konferenciji za medije sa Dačićem u Briselu.

Za Beograd je pak, i dalje najbitinije da odluka o datumu bude bezuslovna. To je premijer Ivica Dačić ponovio u Briselu ne propustivši da uputi i kompliment Ketrin Ešton da je održala svoje obećanje, što je po njegovoj oceni, malo posrednika u dijalogu to činilo.

„Za nas je najbitnija stvar da Srbija dobije bezuslovnu odluku. To znači da nema novih uslova i da nema novih sednica raznih komiteta i saveta koji bi ponovo potvrđivali tu odluku“, kaže Dačić.

Međutim, upravo se nešto suprotno navodi u zaključcima sa zasedanja šefova diplomatija u Luksemburgu u koje je RSE imao uvid. Kaže se da će nastavak normalizacije odnosa Srbije i Kosova još jednom biti razmatran u sklopu priprema za početak pregovora. Pre prve Međuvladine konferencije, što formalno označava početak pregovora sa EU, ponovo će se izjašnjavati Savet ministara, ali i pre svega Evropski savet, navodi se u tački 4. zaključaka. No, premijer Dačić izgleda kao da nije zabrinut zbog toga.

“To šta treba da se uradi dalje sada je interna stvar EU i Evropske komisije. To je pitanje pregovaračkog okvira, skrininga, toga ko će doneti odluku o tom pregovaračkom okviru, da li će ga potvrditi Savet EU ili neće, to nisu pitanja u koja mi ulazimo. Ali nema novih uslova za Srbiju. To je najvažnija stvar”, tvrdi Dačić.

Nastaviti dinamiku u primeni sporazuma

Kako objašnjava dopisnik RSE iz Brisela Rikard Džozviak Nemačka je na ministarskom sastanku u Luksemburgu uspela da u zaključke uđe njen uslov, koji u dosadašnjoj praksi određivanja datuma pristupnih pregovora zemljama-kandidatima nije postojao. Ukoliko u petak Evropski savet usvoji ovu preporuku da pre početka pregovora sa Srbijom još jednom preispita pregovarački okvir, iza čega se, zapravo, krije ocena implementacije briselskog sporazuma od strane Srbije, nije isključeno da neka država negativno oceni implementaciju sporazuma i da Srbija ni u januaru ne otpočne pregovore, kaže Džozviak.

“Nemačka je ovim uvela još jedan korak, odnosno, potencijalnu prepreku. Ukoliko Evropski savet usvoji zaključke Saveta ministara u kojima stoji i taj nemački uslov, Srbija će, uprkos tome, verovatno dobiti početak pregovora u januaru. Međutim, bez tog nemačkog uslova, jer se može desiti da u petak ne bude usvojen, mnoge zemlje se nadaju da bi pregovori mogli početi pre januara iduće godine, recimo u novembru ili decembru ove godine.

Nigde i ne piše rezolutno da će se prva međuvladina konferencija sigurno održati u januaru, nego stoji da je namera da ona tada počne, ali sve zavisi od toga kako se oceni pregovarački okvir, tj. implementacija, pri čemu Nemačka, odnosno, svaka zemlja-članica, odluku može blokirati. U tom smislu, slavljeničko raspoloženje nije baš preporučljivo”, ocenjuje dopisnik RSE Rikard Džozviak.

U međuvremenu su vladajući demohrišćani kancelarke Angele Merkel najavili da će nemački Bundestag u četvrtak dati ''zeleno svetlo'' svojoj vladi da na Evropskom savetu glasa za početak pristupnih pregovora sa Srbijom, a da se, zatim, u januaru sledeće godine odredi datum, u zavisnosti od ispunjenja plana primene ''Briselskog sporazuma'' Beograda i Prištine.

Spoljnopolitički analitičar Vatroslav Vekarić kaže da se zaključcima šefova diplomatija EU traži ono što je logično.

"Sasvim je prirodno da se očekuje da se Briselski sporazum primeni. U svakom slučaju, potrebno je da se ova sadašnja dinamika u primeni sporazuma nastavi, to je ono što verovatno Nemačka traži i insistira na tome. To je samo jedan pomalo restriktivan stav koji možda pokazuje i nedostatak potpunog poverenja u to da će proces biti nastavljen. Na kraju krajeva, datum se približava kao takav i sve je u granicama onoga što se moglo očekivati."

Sve ove dileme biće razrešene već u petak kada se sastaju šefovi država i vlada EU koji će i doneti konačnu odluku.