Mađarska će izgraditi četiri metra visoku ogradu uz svoju granicu sa Srbijom kako bi sprečila talas iligelnih imigranata koji iz Srbije pokušavaju da uđu u Mađarsku, izjavio je šef diplomatije Peter Sijarto.
"Imigracija je jedan od najozbiljnijih problema sa kojim se danas suočava EU“, rekao je ministar na konferenciji za novinare. "Zemlje EU traže rešenja za ovaj problem, ali Mađarske ne može dopustiti da i dalje čeka”, rekao je on.
"Radi se o granici dugoj 175 kilometar, a ministar unutranjih poslova dobio je naređenje da to odradi", dodao je mađarski šef diplomatije.
Odluku zvanične Budimpešte iščekivali su i migranti koji preko Srbije, pokušavaju da se dokopaju Evropske unije.
U ulici, u užem centru Beograda, grupa mladića sa ruksacima na leđima i sa kesama u rukama, izlazi iz zgrade manjeg gradskog hotela. Kažu mi da su iz Sirije i da upravo kreću ka Mađarskoj. Pitaju gde da zaustave taksi da ih odveze do autobuske stanice. Odgovaram da je stanica blizu i da nema potrebe da plaćaju prevoz. Zamolili su me da ih odvedem do tamo. Dok hodamo kroz Beograd, dvadesetogodišnji mladić koji se predstavio kao Sarmin, pričao mi je svoju priču.
„Napustio sam Siriju pre oko tri godine“
RSE: Tada si bio veoma mlad
Sarmin: Da, imao sam samo 17 godina.
RSE: Koliko si dugo u Srbiji?
Sarmin: Oko mesec dana. Išao sam preko Libana do Turske, od Turske do Grčke, zatim do Makedonije i onda do Srbije. Sada planiramo da odemo u Mađarsku, a odatle preko Austrije do Nemačke. Trebaće nam oko dva dana, pošto ćemo deo puta ići peške. U Liban smo iz Sirije stigli kolima. To je još bilo i lako. Čamcem na naduvavanje smo prešli u Tusku i potom otišli u grad Izmir. Iz Izmira smo opet čamcem na naduvavanje prešli do Grčke. Do Srbije smo odatle išli sedam dana.
RSE: Peške?
Sarmin: Da, peške. Preko Makedonije, do Srbije, a sada idemo u Mađarsku.
Pitam ga da li su on i njegovi prijatelji čuli da Mađarska razmatra zatvaranje granice ka Srbiji. Kroz osmeh mi odgovara da je onda bolje da požure.
„Potrudićemo se da stignemo danas“, dodaje.
Dok razgovaramo, primećujem da se grupa rasula i da nas je manje. Pitam ga gde su otišli ostali. Odgovara da su se uplašili jer misle da sam policajac i da ih ne vodim ka autobuskoj stanici. Njihovo nepoverenje je razumljivo. Sarmin, kao i ostali koji su napustili svoje domove zbog rata ili bede, putovali su na razne načine, sretali različite ljude i imali različita iskustva. Nepoverljiv je i Kavan, Sirijac koga sam upoznao u parku kod autobuske stanice. Za razliku od njegovih sunarodnika koji su noćili u jeftinom hotelu, on već tri noći spava pod vedrim nebom.
„U kom god hotelu da sam tražio sobu, tražili su mi papire. Kada im kažem da nemam, odgovore mi – onda idi. Nemam papire, policija mi ih nije dala. Tražio sam papire čim sam stigao u Srbiju, bilo kakve papire, samo da mogu da prespavam u hotelu. Nisu mi dali, samo su mi rekli: 'Idi, idi iz Beograda'.“
RSE: Gde sada spavaš?
Kavan: Sada spavam ovde, u parku. Ja sam čovek, dajte mi malo ljudskosti. Dajte mi neka prava.
Izbeglice koje rizikuju svoje živote kako bi se domogli mira i stabilnosti, na svom putu nailaze na mnoge prepreke – od pojedinaca koji u njima vide laku zaradu, preko masovnog stradanja na mediteranu, do država koje ih ne žele na svojoj teritoriji, tako da svaka najava novih, restriktivnih mera, u njima stvara uznemirenost i strah. Ipak, kako ukazuje Vladimir Petronijević, izvršni direktor nevladine organizacije “Grupa 484” koja se bavi migracijama, bez obzira na najave pojedinih zemalja o pooštravanjima mera i sprečavanju prelazaka granice, napor migranata da se domognu spasa i sigurnosti Zapadne Evrope, ostaće konstanan i uvek prisutan.
„Niko nikada nije uspeo da zaustavi migracioni tok, pa to svakako ne mogu ni u budućnosti biti nekavke restriktvine mere i fizičke prepreke. Dakle, to su ljudi koji imaju motiv i taj motiv ništa ne može da pobedi. A njihov je motiv zaista ljudski i human i oni zaista odlaze pre svega iz razloga da zaštite svoje i živote svoje porodice“, kaže Petronijević
U međuvremenu, na autobuskoj stanici u Beogradu, nekoliko mladića iz Sirije kupuje karte za autobus ka Subotici, gradu na krajnjem severu Vojvodine odakle nameravaju da pokušavaju da se domognu Mađarske. Jedan od njih čuo je da bi Mađari mogli uskoro da pooštre uslove i to je saopštio ostalima. „To je naša jedina kapija ka Evropi“, zabrinuto mu je odgovorio mladić iz grupe.
