Stotine migranata iz Sirije i Iraka ovih dana boravi u Beogradu na proputovanju u zemlje Zapadne Evrope. Bežeći od rata i nemaštine privremeno utočište našli su u beogradskim parkovima, u koje svakog dana pristiže na desetine novih azilanata. Kao su rekli za RSE, ovo je samo usputna stanica do boljeg života.
„Nemamo ništa, nemamo novca, nemamo gde da spavamo, nemamo šta da jedemo, gladni smo... Nas nekoliko zajedno smo krenuli iz moje zemlje. Tamo besni rat, stalno je neko ubijanje, proganjaju nas, i morali smo da pobegnemo. Pošao sam sa prijateljima, putovali smo skoro mesec i po, idemo u Nemačku, Francusku ili Dansku, u bilo koju normalnu zemlju jer tamo je život. Ovde nas niko ne dira, policiju nismo kontaktirali da ne bi imali probleme, a i onako smo tu samo kratko, stigli smo pre dva dana. Ostaćemo dok nam rodbina iz Evrope ne pomogne da nastavimo put, idem čim mi ujak iz Nemačke pošalje pare,“ rekao je za RSE Ali (28), student iz Mosula u Iraku, koji sa grupom sunarodnika boravi pod otvorenim nebom u blizini glavne autobuske stanice.
Ovi ljudi prešli su hiljade kilometara, uglavnom peške ili automobilima krijumčara koji ih prevoze, u Srbiju su ušli preko Bugarske. U Beogradu su zastali da odmore. Tu su i čitave porodice sa decom. Na njihovu sreću, vreme je lepo pa su se smestili u jednom od gradskih parkova, noće ispod drveća, a torbe sa malo garderobe i osnovnim potrepštinama za ovo putovanje sada im služe umesto jastuka.
Ali kaže da ga neizvesnost ubija.
„Ne znam šta mi je sa familijom. Svaki dan plačem za njima, za sestrom i bratom... Nismo se čuli od kada sam krenuo, telefonom ne mogu da ih pozovem. Za par dana ćemo put pod noge, krenućemo, pa idemo peške, autobusom, kolima, taksijem. Ne znam više kako. Nemamo nikakve papire, dokumenta, pasoše, ići ćemo peške, pa kako bude. Daće bog da živi stignemo gde smo krenuli...“
Beograd usputna stanica mnoštva migranata
Dok jedni mole za malo para da kupe nešto u obližnjoj pekari, oni koji su na dugom putu do Beograda sačuvali malo novca raspituju se ko može da ih odveze i ilegalno prebaci preko granice sa Mađarskom. Obavešteni su i znaju da je cena i do 1.500 evra.
Ayman (45), vozač iz Sirije, i njegov prijatelj sa suprugom i dvoje male dece nisu imali sreće.
„U Makedoniji su nas presrela tri policajca, uzeli su nam sav novac i mobilne telefone. Meni su oteli petsto evra, a njemu dve hiljade. Maltretirali su nas, mene su udarili pištoljem u glavu, još imam ranu na licu, i vratili nas za Grčku. Policija u Srbiji je dobra, vrlo dobra, dali su nam da jedemo, ljudi su dobri prema nama, jedini problem je smeštaj, nemamo gde da spavamo. Mi smo iz grada Dara, strahota je tamo, puca se i ubija na sve strane. Familija mi je ostala, petoro dece. Zvaću ih da dođu čim se sredim. Kuća, kola, posao... Evo, imam sirijski pasoš ali mi ništa ne vredi, moraću da se snalazim. Hvala narodu u Srbiji što nas je lepo primio. Za par dana idemo, mađarska pa nemačka granica. U Nemačkoj je život.“
Neki od ovih Sirijaca, kako bi javnost bolje shvatila zašto su prinuđeni na bekstvo preko Iraka, Turske i Bugarske do Evropske unije, skrenuli su nam pažnju na posledice rata. Jedan mladić pokazao nam je rane na licu od šrapnela iz bombardovanja, kao i rane od metaka na stomaku i ramenu.
Među ovim zabrinutim licima je i Hajat (25), iz Sirije, koja se uprkos migrantskim mukama izdvaja po osmehu i dobrom raspoloženju.
„Idemo u Nemačku ili Norvešku. Ja sam frizerka, valjda ću negde naći posao. Mnogo je problema u Siriji. Rat je. Dečko i ja putujemo već dva meseca. U Srbiji je dobro, jedino da imamo neki hotel da prespavamo bilo bi super. Idemo dalje, sigurna sam da ćemo stići gde smo pošli, samo je pitanje kada ćemo krenuti. Jer, sada su problem pare za put.“
Do nekog sledećeg viđenja u boljem svetu ovi migranti, sagovornici RSE, u Beogradu su se pozdravili uz puno nade, sa rukom na srcu i osmehom.
