Ukupni dug Republike Srpske enormno raste i već je dostigao 57 odsto BDP. Gotovo 2,6 milijardi evra iznosilo je ukupno zaduženje tog bh. entiteta na kraju 2014. godine, navodi se u Informaciji o zaduženju o kojoj se danas (u srijedu) raspravljalo u Narodnoj skupštini RS. Dok u opoziciji upozoravaju da će rate za dugove i kamate uskoro odnositi veći dio godišnjeg budžeta, vladajući tvrde da nema govora o prezaduženosti, i da se dugovanja uredno izmiruju.
Svake godine nivo zaduženja Republike Srpske poraste za desetine miliona maraka. Spoljni dug tog BiH entiteta na kraju prošle godine iznosio je nepunih milijardu i po evra, dok je unutrašnji dug premašio milijardu i 80 miliona evra. No prezaduženost se baca u drugi plan, a nova zaduženja se umjesto u otvaranje novih radnih mjesta, troše u javnoj potrošnji. Ovo su upozorenja koja odavno upućuje ekonomska struka, a sve je u tome glasnija i opozicija.
Kako izgleda rast duga iz godine u godinu opisao je poslanik SDS-a u Narodnoj skupštini RS Vukota Govedarica:
“Godine 2011. dug RS kada je u pitanju budžet bio je tri milijarde i 129 miliona KM a 2014. godine, tri milijarde i 338 miliona. Dug opština je 2011. godine iznosio 282 miliona a 2014.-e 393 miliona KM. Dug fondova socijalne sigurnosti, 2011. godine iznosio je 156 miliona, a prošle godine 309 miliona. Dug javnih preduzeća je u tome periodu porastao sa 680 miliona na 946 miliona maraka.”
Sa druge strane, ističe Govedarica, rast duga ostaje sve nepokriveniji.
“Ovdje je problem što Republika Srpska ne bilježi značajnije prihode koji bi pratio ovu vrstu i ogromnu količinu duga, koji svake godine dolazi na sve veću naplatu. A rekao sam za posljednje tri godine, taj nominalni zbir smo i više nego duplo uvećali.”
I lider NDP-a Dragan Čavić ističe da je gotovo polovina u strukturi duga otišla na javnu potrošnju, 46 odsto na infrastrukturu, dok je samo devet procenata dobijenih kredita otišlo na privredni razvoj. Uporedo se nedostajuća sredstva u budžetu Republike Srpske konstantno nadoknađuju emisijom obveznica i trezorskih zapisa.
“Kad se saberu 32 aukcije trezorskih zapisa i 10 aukcija obveznica od 12. maja 2011. do 21. septembra 2015. godine, ukupno zaduženje po osnovu ove dvije stavke iznosi nevjerovatnih milijardu i 180 miliona KM. Kamatni teret na to zaduženje iznosi 126 miliona maraka. To je otprilike četvorogodišnji nivo svih godišnjih boračkih dodataka na današnjem nivou. Ili da nemamo teret u vidu ovih kamata, mogli smo boračke dodatke da povećamo za duplo”, rekao je Čavić.
Ministar finansija Republike Srpske Zoran Tegeltija pak tvrdi da se dugovi redovno servisiraju te da nema prezaduženosti.
“Činjenica je da javni, ukupni dug RS u 2015. godini, u odnosu na BDP, niži nego 2005. godine. Ja mislim da treba biti niži i to je naš cilj. Naš cilj je da dug bude do 48 BDP-a.”
Vlast za sada ničim ne uvjerava da ima recept za smanjenje dugovanja, mišljenja je ekonomista Damir Miljević. Po njemu potreban je potpuno novi koncept u pristupu problemu.
“Uz ovakvu ekonomsku politiku u kojoj postoje samo dva elementa a jedno je povećavanje poreza i akciza a drugo stalno zaduživanje, očito je da do smanjenja duga ne može doći. Ono što se mora uraditi je kompletna promjena koncepta, znači, potpuno okretanje novom zapošljavanju i investicijama. Ovako dalje neće moći, odnosno može, sve dok su inostrani investitori spremni da zbog mira ovdje, daju kredite”, mišljenja je Miljević.
Proporcionalno gledano, u odnosu na bruto društveni proizvod, Republika Srpska je od, kako se prije par godina vlast hvalila, boljeg BH entiteta, spala na mnogo niže grane nego Federacija BiH.
Za takav obrt situacije mnogo je razloga, ističe ekonomistkinja Svetlana Cenić: “RS ima privrednu i industrijsku strukturu lošiju a ništa nije urađeno na unapređenju toga. Naprotiv, samo se srozavala i uništavala privreda kojekakvim maglama, zabludama, pogrešnim politikama, igranjem sa porezima, reketiranjem, ucjenjivanjem firmi, stvaranjem klijentelističkog odnosa i tu smo gdje smo. Naravno ova vlast zna samo da troši. Oni nikada nisu znali, niti će znati da zarade pare.”
Ministar Tegeltija smatra da ne treba biti poređenja sa Federacijom BiH, koja, kako tvrdi, drugačije knjiži i vodi svoj dug.
“Oni drugačije obračunavaju. Ljudi vode na gotovinskom toku svoje pokazatelje. Ono što plate, to proknjiže. Mi za razliku, sve što postoji kao obaveza, mi platimo”, navodi Tegeltija.
U ukupnim dugovanjima u vanjskom dugu Republika Srpska najviše, gotovo 500 miliona evra duguje Svjetskoj banci. U unutrašnjem dugu, više od 500 miliona evra iznose potraživanja koja se odnose na staru deviznu štednju, ratnu odštetu i opšte obaveze.
