Odmah nakon što je predsjednik RS Milorad Dodik objavio da je finaliziran ugovor o zaduženju od 300 miliona dolara kod jednog američkog investicionog fonda za pomoć entitetskom budžetu, iz opozicije su stigle optužbe da je novo zaduženje nezakonito i antiustavno.
Za ekonomiste radi se o potpuno nejasnom zaduženju kod sumnjivog fonda bez jasno obrazloženih uslova zaduženja.
Jednu od najvećih dilema trenutno izaziva kod koga se to zadužila Republika Srpska te kakve su garancije date da bi se dobilo 300 miliona dolara ili po sadašnjem odnosu konvertibilne marke i dolara, oko 511 miliona maraka.
U službenom glasniku Republike Srpske, kao kreditor je naveden američki investicioni fond Global Bancorp Commodities & Investment. O tom fondu istragu su u posljednja dva mjeseca proveli i novinari ekonomskog portala capital.ba.
Za početak, na internetu se može naći informacija fond registrovan u Sarasoti u Floridi. Direktor fonda je Rus Aleksandar Vasiliev. Špekuliše se i da je zadatak fonda bio osiguravanje ruskog kapitala u doba ukrajinske krize.
“Previše je stvari ovdje koje ne znamo. Ono što smo otkrili govori da je to vrlo tajnovit fond, osnovan u trgovačkom centru prije godinu dana. I sada odjednom on daje Vladi RS 300 miliona dolara. Takođe smo saznali da je taj fond pokušao kupiti Kreditnu banku Maribor. Kada su se javili u posljednji trenutak da kupe tu banku i ponudili iznos od 250 miliona evra, ovlašteni prodavac kapitala mariborske banke je tražio od tog fonda detaljne finansijske izvještaje i ostali su bez odgovora”, ispričao je saznanja o američkom fondu urednik capital.ba Siniša Vukelić.
Za Marka Đogu iz Udruženja ekonomista SWOT veći problem od kreditora predstavljaju sami uslovi kredita. Zvanično je saopšteno jedino da je kamatna stopa od tri odsto na godišnjem nivou te da je grejs period od 36 mjeseci, uz moguće produženje grejs perioda za još tri godine.
“Republika Srpska se nije mogla zadužiti bez saglasnosti Bosne i Hercegovine u nekoj normalnoj proceduri. Ovaj fond je iz nekog razloga pristao da se RS kod njega zadužuje bez upliva institucija BiH. Nisam vidio šta je dato za garanciju, a prosto sumnjam da bi neko dao 300 miliona dolara kredita, a da pri tome nije tražio neku vrstu kolaterala. Druga stvar koja je takođe problematična je što se zadužujemo u dolarima, a valuta u BiH je konvertibilna marka vezana za evro. Kretanje između dolara i evra je u zadnjih par godina bilo drastično. Pitanje kako su troškovi konverzije regulisani, a dugoročno, rastom dolara, znatno bi se povećali i troškovi ovog kredita. Čak mi nije jasno i zašto bi se trezorski zapisi mijenjali sa ovim kreditom jer koliko ja znam i kod trezorskih zapisa je kamata ispod 3 odsto”, iznio je svoje dileme Đogo.
Kršenje Ustava
U opoziciji u Republici Srpskoj najavljuju da će zatražiti provjeru ustavnosti i zakonitosti zaduživanja, jer je, kako tvrde, novim kreditom za 200 miliona evra prekršen limit zaduženja za 2015. godinu koji je odobrila entitetska Narodna skupština. Pri tome se o novom zaduženju nije ni raspravljalo u Parlamentu Republike Srpske.
“Nezakonito. Predstavlja kršenje Ustava i ja vjerujem da ovo može da potpada pod krivičnu odgovornost”, ovako je američki kredit okarakterisao lider NDP-a Dragan Čavić.
Predsjednik RS Milorad Dodik najavio je da će pare biti upotrebljene kao podrška entitetskom budžetu.
"Ovaj novac će sigurno biti dovoljan da održi stabilnost naših penzija i plata i da pojača likvidnost u javnom sektoru. Ono što ćemo učiniti, to je da ćemo dosadašnje obaveze, koje su kasnile ili nisu bile isplaćene, sigurno ovim novcem moći da isplatimo sve obaveze, ali primarno će biti da zamijenimo već skupe i postojeće kredite, čije su kamate pet ili šest odsto, trezorske zapise i obveznice, da zamijenimo ovim relaksiranijim uslovima. Ovaj kredit nije bauk. Naravno, očekujem da će neki skočiti i galamiti u opštoj atmosferi galame koja treba da pokrije suštine. U svakom slučaju, mislim da je ovo veoma dobra vijest za Republiku Srpsku”, rekao je Dodik.
Ukupan dug Republike Srpske je još krajem prošle godine prešao prag od oko dvije i po milijarde evra ili 57 odsto BDP-a. Većina kredita nije otišla u privredu već u javnu potrošnju.
Već nekoliko godina predlaže se formiranje fiskalnog savjeta za kontrolu zaduživanja. No pitanje je koliko je i to provodivo, kaže Marko Đogo:
“Fiskalni savjeti bi trebali da sačinjavaju stručnjaci iz te oblasti, da to bude jedno potpuno nezavisno tijelo. Ja ne znam koliko je kod nas moguće sastaviti fiskalni savjet koji bi se sastojao od stručnjaka a koji ne bi bili i pod uticajem politike”, komentariše Đogo.
Najbolji pokazatelj teškog finansijskog stanja u Republici Srpskoj i dokaz da se nešto mora promijeniti je slika vlasti koja se raduje što je uspjela da dobije kredit da bi zatvorila druge kredite.
“Republika Srpska je za vrlo kratak period prešla put od trenutka kada je bombastično najavljivala da će otkupiti spoljni dug Federacije BiH, do toga da ne znamo šta ćemo od prodaje novca od Telekoma RS, da nam nikakav MMF nije potreban, da je to potrebno samo propaloj FBiH. Sada jedini spas vidimo u novom kreditnom zaduženju i čak se to predstavlja kao izvanredan uspjeh izvršne vlasti. To je zaista zabrinjavajuće”, zaključuje Siniša Vukelić.
