Međunarodni dan Roma, obeležen je u Srbiji nizom skupova. Vlasti tvrde da Romi žive bolje nego prethodnih godina, ali ne slažu se s vi Romi sa tim tvrdnjama. Neki, zahvaljujući, obrazovanju uspevaju da se izvuku iz „začaranog kruga siromaštva“, dok oni drugi i dalje ostaju na marginama bez bilo kakve finansijske ili zdravstvene sigurnosti.
Predstavnici vlasti, koristeći pomalo neočekivanu terminologiju do sada ,tvrde da su Romi doživeli – preporod. Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić rekao je RSE da je odnos države prema Romima bolji nego prethodnih godina i da država čini daleko više u polju njihove integracije, nego što je to činila pre“. On je istako da je budžet namenjen Romima za ovu godinu oko 800 miliona dinara:
„Položaj Roma ne može da bude promenjen i unapređen za neko kratko vreme i svako ko to kaže pre svega ne zna kakva je situacija i nije ozbiljan čovek. Romska zajednica je promenjena, ona je evoluirala, unapredila se i postigla jednu zrelost unutra sebe. Tako da mi, nakon pet godina dekade Roma, država Srbija asistira u dekadi, a da sami Romi unapređuju svoju poziciju.“
Međunarodni dan Roma obilježen je nizom skupova Foto:Vesna Anđić
Ipak, mnogi predstavnici Roma ističu da pomaci jesu napravljeni, ali da je to tek mali korak u odnosu na ono što treba uraditi da bi se integracija Roma sprovela do kraja.
Dragoljub Acković, potpredsednik Svetskog palrmanta Roma, rekao je RSE da su problemi sa kojima se Romi suočavaju u Srbiji slični ili gotovo identični kao i u različitim delovima sveta, a da je osnovni problem, zapravo, obrazovanje:
“U poslednje vreme se osećaju izvesni pomaci, naročito u regionu Beograda, ali tvrdim da to još uvek nije dovoljno. Što se obrazovanja tiče, napominjem da samo oko 9 procenata romske polpulacije ima stalni radni odnos, da svega 30 procenata ima završenu osnovnu školu, oko 9 procenata ide u srednju školu, a samo 0,01 procenat romske populacije završilo je fakultet.”
Dejan Marinković, saobraćajni inženjer iz Valjeva, kaže za RSE da zahvaljujući svom obrazovanju on sa svojom četvoročlanom porodicom živi veoma pristojno i da mu je upravo obrazovanje pomoglo da prekine, kako sam kaže, začarani krug siromaštva:
„Ja sam zadovoljan, radim u gradskoj upravi u Valjevu i zahvaljujući svom obrazovanju ja danas živim lepo i svoju decu isto učim. Želim da završe školu i da mogu da dobiju pristojan posao, jer začarani krug siromaštva negde mora da se prekine, a to se najbolje postiže obrazovanjem.“
Sa druge strane, podaci pokazuju da su Romska deca, van školskog sistema, njihovi roditelji nezaposleni da većina porodica živi u nehigijenskim uslovima na periferijama gradova i naselja i da su svuda su suočeni sa siromaštvom, nasiljem na rasnoj osnovi i diskriminacijom. Procenjuje se da na teritoriji Srbije postoji više od 100 nehigijenskih romskih naselja.
Računari za najuspešnije romske učenike
Prema popisu iz 2002. godine, u Srbiji ima oko 110.000 Roma, ali procene stručnjaka govore da ih je između 400.000 i 700.000. Za razliku od onih koji imaju neko obrazovanje, većina njih nema završenu čak ni osnovnu školu. Sa nekima od njih, koji žive od svega nekoliko hiljada socijalne pomoći, razgovarali smo u Kuršumliji, jednom od najsiromašnijih gradova u Srbiji:
Poklonjeno je 40 kompjutera najboljim učenicima romske nacionalnosti Foto:Vesna Anđić
„Vrlo teško živimo,a situacija je takva da nemam para ni za hranu. Niti imamo posao, niti možemo da školujemo decu.“
„Ja živim sa devetočlanom porodicom. Primam 7.000 dinara pomoći od države i prosimo da bi smo imali samo hleba svaki dan da kupimo.“
„Otac sam četvoro dece i živim od socijalne pomoći koja iznosi oko 6.000 dinara.“
Upravo zbog toga je Ministarstvo za ljudska i manjinaska prava na Međunarodni dan Roma podelilo 40 laptop računara najuspešnijim učenicima romske nacionalnosti.
Milan Rakić (18), učenik iz Kruševca, kaže za naš program da mu ovakvi potezi predstavnika vlasti vraćaju nadu da će njemu i Romima uopšte u budućnosti biti još bolje:
“Ovo mi puno znači, pošto dokazuje da nešto vredim, podiže mi samopouzdanje i daje mi veru u bolje sutra.”
Dekada Roma
Podsetimo, 8. aprila 1971. godine u Londonu je održan Prvi svetski kongres Roma na kojem je verifikovan naziv “Romi”. Od tada se 8. april, odlukom UN-a, obeležava kao Međunarodni dan Roma. Procenjuje se da samo u Evropi živi 12 miliona Roma.
U Srbiji Romima je, takođe, 2002. godine godine zakonom priznat status nacionalne manjine i sada je njihov položaj institucionalno znatno bolji, ali se u stvarnosti zbog etničke distance i nedovoljne pomoći države, njihov status nije previše poboljšao.
Kompjuteri za najbolje učenike Foto:Vesna Anđić
Pre pet godina utemeljena je “prva dekada” Roma (2005. - 2015.) koju je iniciralo 8 država jugoistočne Evrope. Dekada predstavlja političku obavezu zemalja učesnica da na nacionalnom nivou sprovode programe i reforme, u cilju unapređenja položaja Roma. Prioritetne oblasti su obrazovanje, zdravlje, zapošljavanje i stanovanje.
Osman Balić, koordinator Lige za dekadu Roma, kaže za RSE da se stanje u vezi sa položajem Roma može gledati kao “polupuna” ili kao “poluprazna čaša”. Na pitanje našeg radija, da li je i ovoliki pomak učinjen zahvaljujući međunarodnim pritiscima ili u Srbiji zaista postoji politička spremnost da se Romima pomogne, on kaže:
„Verujem da je to kombinacija međunarodnog pritiska i polovične političke spremnosti da se problem Roma reši. Zato što se naša politička elita i partije na vlasti nalaze 24 sata dnevno, 365 dana u godini u nekoj vrsti kamapanje, bojeći se kakav će rezultat imati na sledećim izborima. Zapravo, radi se o nedostatku političke ideje, a mnogo više se radi o karijerama pojedinaca, tajkuna, krupnog kapitala i to je, otprilike, sve na toj relaciji.“
*****
Pročitajte i ovo:
“Gazela” čeka rešenje problema raseljenih Roma
U Beogradu raseljen “Karton siti”
Predstavnici vlasti, koristeći pomalo neočekivanu terminologiju do sada ,tvrde da su Romi doživeli – preporod. Ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić rekao je RSE da je odnos države prema Romima bolji nego prethodnih godina i da država čini daleko više u polju njihove integracije, nego što je to činila pre“. On je istako da je budžet namenjen Romima za ovu godinu oko 800 miliona dinara:
„Položaj Roma ne može da bude promenjen i unapređen za neko kratko vreme i svako ko to kaže pre svega ne zna kakva je situacija i nije ozbiljan čovek. Romska zajednica je promenjena, ona je evoluirala, unapredila se i postigla jednu zrelost unutra sebe. Tako da mi, nakon pet godina dekade Roma, država Srbija asistira u dekadi, a da sami Romi unapređuju svoju poziciju.“
Ipak, mnogi predstavnici Roma ističu da pomaci jesu napravljeni, ali da je to tek mali korak u odnosu na ono što treba uraditi da bi se integracija Roma sprovela do kraja.
Samo oko 9 procenata romske polpulacije ima stalni radni odnos, da svega 30 procenata ima završenu osnovnu školu, oko 9 procenata ide u srednju školu, a samo 0,01 procenat romske populacije završilo je fakultet.
Dragoljub Acković, potpredsednik Svetskog palrmanta Roma, rekao je RSE da su problemi sa kojima se Romi suočavaju u Srbiji slični ili gotovo identični kao i u različitim delovima sveta, a da je osnovni problem, zapravo, obrazovanje:
“U poslednje vreme se osećaju izvesni pomaci, naročito u regionu Beograda, ali tvrdim da to još uvek nije dovoljno. Što se obrazovanja tiče, napominjem da samo oko 9 procenata romske polpulacije ima stalni radni odnos, da svega 30 procenata ima završenu osnovnu školu, oko 9 procenata ide u srednju školu, a samo 0,01 procenat romske populacije završilo je fakultet.”
Dejan Marinković, saobraćajni inženjer iz Valjeva, kaže za RSE da zahvaljujući svom obrazovanju on sa svojom četvoročlanom porodicom živi veoma pristojno i da mu je upravo obrazovanje pomoglo da prekine, kako sam kaže, začarani krug siromaštva:
„Ja sam zadovoljan, radim u gradskoj upravi u Valjevu i zahvaljujući svom obrazovanju ja danas živim lepo i svoju decu isto učim. Želim da završe školu i da mogu da dobiju pristojan posao, jer začarani krug siromaštva negde mora da se prekine, a to se najbolje postiže obrazovanjem.“
Sa druge strane, podaci pokazuju da su Romska deca, van školskog sistema, njihovi roditelji nezaposleni da većina porodica živi u nehigijenskim uslovima na periferijama gradova i naselja i da su svuda su suočeni sa siromaštvom, nasiljem na rasnoj osnovi i diskriminacijom. Procenjuje se da na teritoriji Srbije postoji više od 100 nehigijenskih romskih naselja.
Računari za najuspešnije romske učenike
Prema popisu iz 2002. godine, u Srbiji ima oko 110.000 Roma, ali procene stručnjaka govore da ih je između 400.000 i 700.000. Za razliku od onih koji imaju neko obrazovanje, većina njih nema završenu čak ni osnovnu školu. Sa nekima od njih, koji žive od svega nekoliko hiljada socijalne pomoći, razgovarali smo u Kuršumliji, jednom od najsiromašnijih gradova u Srbiji:
„Vrlo teško živimo,a situacija je takva da nemam para ni za hranu. Niti imamo posao, niti možemo da školujemo decu.“
„Ja živim sa devetočlanom porodicom. Primam 7.000 dinara pomoći od države i prosimo da bi smo imali samo hleba svaki dan da kupimo.“
„Otac sam četvoro dece i živim od socijalne pomoći koja iznosi oko 6.000 dinara.“
Upravo zbog toga je Ministarstvo za ljudska i manjinaska prava na Međunarodni dan Roma podelilo 40 laptop računara najuspešnijim učenicima romske nacionalnosti.
“Ovo mi puno znači, pošto dokazuje da nešto vredim, podiže mi samopouzdanje i daje mi veru u bolje sutra.”
Dekada Roma
Podsetimo, 8. aprila 1971. godine u Londonu je održan Prvi svetski kongres Roma na kojem je verifikovan naziv “Romi”. Od tada se 8. april, odlukom UN-a, obeležava kao Međunarodni dan Roma. Procenjuje se da samo u Evropi živi 12 miliona Roma.
U Srbiji Romima je, takođe, 2002. godine godine zakonom priznat status nacionalne manjine i sada je njihov položaj institucionalno znatno bolji, ali se u stvarnosti zbog etničke distance i nedovoljne pomoći države, njihov status nije previše poboljšao.
Pre pet godina utemeljena je “prva dekada” Roma (2005. - 2015.) koju je iniciralo 8 država jugoistočne Evrope. Dekada predstavlja političku obavezu zemalja učesnica da na nacionalnom nivou sprovode programe i reforme, u cilju unapređenja položaja Roma. Prioritetne oblasti su obrazovanje, zdravlje, zapošljavanje i stanovanje.
Osman Balić, koordinator Lige za dekadu Roma, kaže za RSE da se stanje u vezi sa položajem Roma može gledati kao “polupuna” ili kao “poluprazna čaša”. Na pitanje našeg radija, da li je i ovoliki pomak učinjen zahvaljujući međunarodnim pritiscima ili u Srbiji zaista postoji politička spremnost da se Romima pomogne, on kaže:
„Verujem da je to kombinacija međunarodnog pritiska i polovične političke spremnosti da se problem Roma reši. Zato što se naša politička elita i partije na vlasti nalaze 24 sata dnevno, 365 dana u godini u nekoj vrsti kamapanje, bojeći se kakav će rezultat imati na sledećim izborima. Zapravo, radi se o nedostatku političke ideje, a mnogo više se radi o karijerama pojedinaca, tajkuna, krupnog kapitala i to je, otprilike, sve na toj relaciji.“
*****
Pročitajte i ovo:
“Gazela” čeka rešenje problema raseljenih Roma
U Beogradu raseljen “Karton siti”
