Kragujevac: Romi iz Kartonskog naselja žive u nepodnošljivim uslovima

Branko Vučković

U Kartonskom naselju u Kragujevcu već 12 godina, u veoma lošim uslovima, živi osam romskih porodica sa mnogo dece, koje su 1999. godine, tu došle iz Obilića na Kosovu.

Oni traže bolje životne uslove, ali odbijaju da se vrate na Kosovo ili pređu u seoske kuće kupljene sredstvima donatora.

Život u improvizovanim skloništima od lima i kartona, bez vode i struje, je nepodnošljiv. Žene donose vodu sa udaljene javne česme, a bosa deca se igraju u prašini i gomili smeća. Pored naselja je divlja deponija, a među decom haraju zarazne bolesti.

„Svaki drugi dan ja nosim decu kod lekara. Sva deca su mi bolesna. Vidi kako živimo, bez vode i bez struje. Kako da peremo? Gde da se kupaju deca?" priča Romkinja koja ima četvoro male dece.

Njene navode potvrđuje i doktorka Jasmina Đinđić iz dečjeg dispanzera u Kragujevcu koja brine o zdravlju dece iz ovog naselja.

„Epidemiološka situacija nije zadovoljavajuća, a higijenski uslovi su veoma loši“, kaže doktorka Đinđić.

Lekari nam dosta pomažu

Pojedina deca, kao i njihovi roditelji, nemaju zdravstvene knjižice što predstavlja dodatni problem sa kojim se suočavaju lekari prilikom medicinskog zbrinjavanja ove dece.

Ragip Beriša kaže, da uprkos tome, lekari svakodnevno leče njihovu obolelu decu.

„Ponekad, neka deca nemaju zdravstvene knjižice, ali lekari to ne gledaju mnogo jer znaju u kakvoj smo situaciji i dosta nam pomažu“, kaže Beriša.

Slavica Saveljić, članica Gradskog veća za socijalnu politiku kaže da, se lokalna samouprava suočava sa ozbiljnim socijalnim i zdravstvenim problemom koji ne može sama da reši.

“Ono što posebno zabrinjava je veliki broj dece kojima ni roditelji ni socijalne službe ne mogu da pruže adekvatnu zaštitu, upravo zbog toga što roditelji prosto ne razumeju da ono što se ponudi kao mogućnost jeste jedino rešenje”, kaže Saveljić.

Ona kaže da pitanje njihovog smeštaja ima prioritet, ali da romske porodice iz Kartonskog naselja odbijaju mogućnost povratka na Kosovo, ili smeštaj u izbegličkim kampovima, a ne odgovara im ni preseljenje u seoske kuće koje su otkupljene sredstvima donatora.

“Mislim da je najveći problem to što te porodice ipak žele da budu blizu grada jer se uglavnom bave prosjačenjem i sakupljanjem sekundarnih sirovina. Blizina grada njih motiviše da ostanu u tom naselju, u veoma lošim uslovima”, kaže Saveljić.

U gradskoj upravi u Kragujevcu kažu da romske porodice izbegle sa Kosova mogu da konkurišu i za stanove koji se upravo grade u bloku Avala.

Pred njima je i mogućnost da se uključe u program povratka u srpske enklave na Kosovu ili se nastane u seoskim kućama.