Obnova “žile kucavice” Beograda, mosta Gazela, pod znakom je pitanja. Rekonstrukcija mosta izgrađenog pre 40 godina, a do dana današnjeg nikada obnovljanog, mogla bi i sada izostati zato što Evropska banka za obnovu i razvoj traži od vlasti u Srbiji da reši pitanje Roma raseljenih u avgustu iz divljeg naselja izniklog ispod Gazele.
Evrpska banka još 2007. godine odobrila je kredit od 33 miliona evra za obnovu mosta. Ovakav zaplet izazvao je konfuziju u vladajućim krugovima, koji sada, građanima mogu garantovati samo – da se most neće srušiti.
Dok usporeno, ali ipak prelaze preko Gazele, jedina garancija za vozače mogu biti ove reči ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića.
Pukotine širine i po nekoliko desetina santimetara biće sanirane taman toliko da se izbegne tragedija, a most zakrpljen sa svih strana čekaće sledeću sedmicu kada će predstavnici Javnog preduzeća “Putevi Srbije” i Vlade u Londonu pokušati da ubede sagovornike iz Evropske banke za obnovu i razvoj da su raseljeni Romi smešteni shodno tekstu ugovoru koji je potpisan još 2007. godine.
Da li je tako Zoran Glavonjić proveravao je u barakama u naselju Barajevo, gde su izmešteni žitelji divljeg naselja:
USLOVI (NE)PRIHVATLJIVI
Po onome što je do sada poznato u Evropskoj banci za obnovu i razvoj nisu se opirali povećanju kredita, pošto je cena čelika neophodnog za radove na Gazeli od početka višegodišnjih pregovora duplo porasla. Ali, nisu spremni da popuste u odnosu na zahteve vezane za Rome.
S tim u vezi iz centrale u Londonu dobili smo odgovor da menadžment Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, a, ukoliko bude potrebno, i Bord direktora, razmotriće sledeće nedelje do koje mere su ispunjeni uslovi koji se tiču nedobrovoljnog preseljavanja Roma.
Ti uslovi, koji se mogu naći na sa sajtovima ovih banaka, primenjuju se od strane svih zainteresovanih učesnica, uključujući i Srbiju, saopštila je za Radio Slobodna Evropu Bojana Todorovska, portparolka Evropske banke za obnovu i razvoj.
Međutim, u Srbiji nisu najsigurniji da li to stoji u ugovoru koji je potpisan 2007. godine. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas direktno kaže kako su uslovi neprihvatljivi:
“Zato što ispade da je tad neko potpisao da će ljudima što žive ispod Gazele dati stanove u Beogradu. Sporno je to što stanovi za sto i nešto porodica koštaju pet miliona evra. Sporno je to što ne može neko na osnovu toga što živi nelegalno negde na nekoj livadi da dobije stan, ako mnogi drugi koji rade čitav život nemaju stan nego su podstanari i žive kod roditelja.”
Konfuzija koja je usledila narasla je do mere da nema onih koji razumeju kakve uslove za raseljene je zapravo tražila Evropska banka. Pravu pometnju izazvao je bivši ministar Velimir Ilić više puta ponovljenom tvrdnjom da je iz Londona traženo da se Romima podignu kuće od čvrstog materijala:
“Grad Beograd je prihvatio obavezu da izgradi naselje za Rome od čvrstog materijala, jer Svetsko udruženje Roma se suprotstavljalo tome da se oni isele na neki neadekvatan način. I to se potpisalo.”
Analizirajući ugovor u Liberalno-demokratskoj partiji tvrde da se reči kao što su “čvst” i “materijal” nigde ne spominju.
“Nigde nema nikakvog čvrstog materijala,” kaže Zoran Ostojić.
BLOKADA GAZELE ZNAČILA BI BLOKADU BEOGRADA
Romi u novom naselju
Na koji način vlast mora da izađe u susret Romima, po stavu Evrpske banke, nije bio spreman da objasni ni ministar Milutin Mrkonjić:
“Evo ga Dejan, sve što se tiče Gazele, sve on zna.”
Ali ni njegov pomoćnik Dejan Kovačević:
“Ja pravo da vam kažem to ne znam. Drobnjaka pitajte.”
I pitali smo Zorana Drobnjaka direktora preduzeća “Putevi Srbije”, pre svega, da li Srbija treba ili ne, shodno ugovoru, da izgradi kuće za Rome, a ne da ih razmešta u barake:
Blokada Gazela, značila bi i blokadu Beograda. Ovaj problem tako postaje test od kog se ježe kako u vlasti tako i u opoziciji. Na sednici Odobra za saobraćaj i veze u Skupštini Srbije u dvosatnoj burnoj raspravi to se jasno videlo.
Odbor je usvojio zaključak u kom se traži da ga “Putevi Srbije” najkasnije do 15. februara obaveste o svim informacijama važnim za radove na Gazeli, kao i da obavesti Grad Beograd o tačnom obračunu uvećanja troškova.
Gazela je delimično zatvorena a nakon sitnih radova, saopšteno je, narednih dana trebalo bi da ponovo bude kompletno otvorena za saobraćaj.
Evrpska banka još 2007. godine odobrila je kredit od 33 miliona evra za obnovu mosta. Ovakav zaplet izazvao je konfuziju u vladajućim krugovima, koji sada, građanima mogu garantovati samo – da se most neće srušiti.
Dok usporeno, ali ipak prelaze preko Gazele, jedina garancija za vozače mogu biti ove reči ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića.
Pukotine širine i po nekoliko desetina santimetara biće sanirane taman toliko da se izbegne tragedija, a most zakrpljen sa svih strana čekaće sledeću sedmicu kada će predstavnici Javnog preduzeća “Putevi Srbije” i Vlade u Londonu pokušati da ubede sagovornike iz Evropske banke za obnovu i razvoj da su raseljeni Romi smešteni shodno tekstu ugovoru koji je potpisan još 2007. godine.
Da li je tako Zoran Glavonjić proveravao je u barakama u naselju Barajevo, gde su izmešteni žitelji divljeg naselja:
USLOVI (NE)PRIHVATLJIVI
Po onome što je do sada poznato u Evropskoj banci za obnovu i razvoj nisu se opirali povećanju kredita, pošto je cena čelika neophodnog za radove na Gazeli od početka višegodišnjih pregovora duplo porasla. Ali, nisu spremni da popuste u odnosu na zahteve vezane za Rome.
S tim u vezi iz centrale u Londonu dobili smo odgovor da menadžment Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, a, ukoliko bude potrebno, i Bord direktora, razmotriće sledeće nedelje do koje mere su ispunjeni uslovi koji se tiču nedobrovoljnog preseljavanja Roma.
Ti uslovi, koji se mogu naći na sa sajtovima ovih banaka, primenjuju se od strane svih zainteresovanih učesnica, uključujući i Srbiju, saopštila je za Radio Slobodna Evropu Bojana Todorovska, portparolka Evropske banke za obnovu i razvoj.
Međutim, u Srbiji nisu najsigurniji da li to stoji u ugovoru koji je potpisan 2007. godine. Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas direktno kaže kako su uslovi neprihvatljivi:
“Zato što ispade da je tad neko potpisao da će ljudima što žive ispod Gazele dati stanove u Beogradu. Sporno je to što stanovi za sto i nešto porodica koštaju pet miliona evra. Sporno je to što ne može neko na osnovu toga što živi nelegalno negde na nekoj livadi da dobije stan, ako mnogi drugi koji rade čitav život nemaju stan nego su podstanari i žive kod roditelja.”
Konfuzija koja je usledila narasla je do mere da nema onih koji razumeju kakve uslove za raseljene je zapravo tražila Evropska banka. Pravu pometnju izazvao je bivši ministar Velimir Ilić više puta ponovljenom tvrdnjom da je iz Londona traženo da se Romima podignu kuće od čvrstog materijala:
“Grad Beograd je prihvatio obavezu da izgradi naselje za Rome od čvrstog materijala, jer Svetsko udruženje Roma se suprotstavljalo tome da se oni isele na neki neadekvatan način. I to se potpisalo.”
Analizirajući ugovor u Liberalno-demokratskoj partiji tvrde da se reči kao što su “čvst” i “materijal” nigde ne spominju.
“Nigde nema nikakvog čvrstog materijala,” kaže Zoran Ostojić.
BLOKADA GAZELE ZNAČILA BI BLOKADU BEOGRADA
“Evo ga Dejan, sve što se tiče Gazele, sve on zna.”
Ali ni njegov pomoćnik Dejan Kovačević:
“Ja pravo da vam kažem to ne znam. Drobnjaka pitajte.”
I pitali smo Zorana Drobnjaka direktora preduzeća “Putevi Srbije”, pre svega, da li Srbija treba ili ne, shodno ugovoru, da izgradi kuće za Rome, a ne da ih razmešta u barake:
Blokada Gazela, značila bi i blokadu Beograda. Ovaj problem tako postaje test od kog se ježe kako u vlasti tako i u opoziciji. Na sednici Odobra za saobraćaj i veze u Skupštini Srbije u dvosatnoj burnoj raspravi to se jasno videlo.
Odbor je usvojio zaključak u kom se traži da ga “Putevi Srbije” najkasnije do 15. februara obaveste o svim informacijama važnim za radove na Gazeli, kao i da obavesti Grad Beograd o tačnom obračunu uvećanja troškova.
Gazela je delimično zatvorena a nakon sitnih radova, saopšteno je, narednih dana trebalo bi da ponovo bude kompletno otvorena za saobraćaj.
