"Izlivanje kanalizacije je zaraza. Samo što žabe i zmije ne počnu da izlaze."

Ovim rečima Ismet Ćakatoli, Rom iz Gračanice kod Prištine, komentariše višemesečno izlivanje kanalizacije pored njegove kuće.

Gračanica je jedna od šest opština sa srpskom većinom južno od Ibra, u kojoj Romi čine oko deset odsto stanovništva. Oni uglavnom žive u nekoliko ulica na izlazu iz Gračanice, poznatim kao "Romska mahala".

U ovom selu se, prema tvrdnjama meštana, u poslednjih šest meseci na tri mesta izlila kanalizacija, a lokalne vlasti kažu da nije u njihovoj moći da je očiste.

Dodatni problem nastaje tokom vrelih letnjih dana, kada na temperaturi od +35 stepeni smrad postaje nepodnošljiv.

"Katastrofa, ne možeš sedeti u avliji (dvorištu). Ne znamo više ni kome da se obratimo, obratili smo se svima", kaže Ćakatoli za Radio Slobodna Evropa.

Dodaje da odgaja sedmoro unučadi, koji su usled tragičnih događaja ostali bez roditelja.

Sada je, kako kaže, zabrinut za njihovo zdravlje, jer svakodnevno moraju da prolaze ulicama po kojima se izlivaju fekalije.

Njegov sused Šukrija Šerifović kaže da se kanalizacija sliva kraj njegovog dvorišta, jer živi na dnu ulice.

"Oseća se i veliki smrad, kako se sliva na dole, još ovo sada isparava tokom vrućine. Ne mogu da otvorim ni vrata, ni prozore", navodi on za RSE.

Ne vidi smisao da se žali lokalnim vlastima jer "ne veruje da će uraditi bilo šta".

"Ne pitaj, ne pitaj me ništa. Veliki problem. Ali oni (lokalne vlasti) su krivi, kako su ovo napravili", navodi Šerifović.

S druge strane, Ismet Ćakatoli veruje da lokalne vlasti "ne mare" za problem oko izlivanja kanalizacije jer dotiče Rome.

"Idite u neku drugu ulicu u Gračanicu i vidite da li negde ima problema kao kod nas. Nema nigde, odmah se sve sredi", kaže Ćakatoli.

Opština: Problem u nadležnosti vodovoda

Direktor za Javne službe u opštini Gračanica, Vladica Trajković, demantuje navode pojedinih meštana Romske mahale da lokalne vlasti iz "diskriminatornih" razloga ne rešavaju problem izlivanja kanalizacije.

"Mi probleme svakodnevno imamo u svih 17 naselja (koja čine opštinu Gračanica), jer se dešava da se bacaju razni predmeti (u kanalizaciju), kao što se desilo u Romskoj mahali da ukradu poklopce (od šahta) i da se bacaju kocke (betonske) u šaht, koje posle uđu u cevi", objašnjava Trajković.

On dodaje da su radnici javnih službi u nekoliko navrata "ručno probijali kanalizaciju koja se zapuši" ali da se problem ponovo javljao.

"Vodovod je dužan da pošalje cisterne i reši te probleme. Nekoliko puta smo prijavljivali i mi kao opština i meštani. Očekujemo da će kompanija Vodovod da reši problem", kaže Trajković.

Objašnjava da opština nema ovlašćenja da "kopa i menja cevi od šahta do šahta".

Ipak, prema uvidu u rad opštinskih vlasti, koji je dostupan na sajtu opštine Gračanica, može se videti da je u nekoliko navrata urađena sanacija kanalizacione mreže u okolnim selima.

RSE se obratio i javnom preduzeću "Vodovod" sa upitom da li ih je neko kontakirao oko problema izlivanja kanalizacije u Gračanici, u čijoj je nadležnosti taj problem i zbog čega nije rešen.

Do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.

Predstavnik Roma: Ne kradu se poklopci

Član Odbora za zajednice pri opštini Gračanica, Turkijan Tairi, poručuje da već neko vreme iznosi problem oko izlivanja kanalizacije u Romskoj mahali, ali da lokalne vlasti "nemaju sluha".

"Sramota je što opština ne reaguje. Koliko još vremena treba da prođe da deluju. Videli ste kakva je ono katastrofa, haos. Videćemo šta će biti, ali nemam nade", navodi predstavnik Roma u opštini Gračanica.

Demantuje i direktora javnih službi u opštini Gračanica Vladicu Trajkovića da njegovi sunarodnici kradu poklopce od šahtova, te podvlači da su nadležne institucije odgovorne za problem izlivanja kanalizacije.

"Pre 15 godina smo se suočavali sa tim problemima, ali sada ne. Gvožđe (otkup) košta 20 centi, a šaht ima možda 20 kilograma. Ko će da ukrade četiri eura? Nije logično", navodi on.

Položaj Roma na Kosovu

Na osnovu popisa stanovništva iz 2011. godine, Romi čine oko 0,5 odsto od ukupnog broja građana na Kosovu.

Vlada Kosova je septembra prošle godine predstavila Strategiju za unapređenje prava zajednica Roma i Aškalija za period od 2022. do 2026. godine, kao i Akcioni plan do 2024.

Strategija predviđa rešavanje problema nezaposlenosti i siromaštva među pripadnicima romske i aškalijske zajednice, povećanje broja obrazovanih, eliminisanje diskriminacije i etničke segregacije, te pristup zdravstvenoj zaštiti.

Ovakve strategije se izrađuju od 2008. a poslednja je nastavak politike Vlade Kosova da izgradi multietničko društvo i kreira jednake mogućnosti za sve građane.

Sve oblasti delovanja su obuhvatale i prethodne dve strategije, ali za realizaciju poslednje se izdvajaju i finansijska sredstva, odnosno Vlada Kosova je izdvojila oko 20 miliona eura, a na raspolaganju je i oko dva miliona od donatora.