Zar je potrebnije da se jedno dete, bez obzira koje, igra ili ono drugo da se okupa ili ne smrzne, mislim da je to čista diskriminacija - uveren je Rade Marković, predsednik Udruženja Roma, a povodom rasprave koja se rasplamsala u Čačku oko izgradnje naselja za Rome izbegle sa Kosova.
Meštani čačanskog naselja Košutnjak protive se gradnji, navodeći da za njih problem nije to što bi u komšiluk uskoro mogle stići romske porodice, već što ne žele da se odreknu dečjeg igrališta koje su napravili na mestu gde bi trebalo da nikne novi objekat za socijalno stanovanje.
Čelnici Čačka, grada u centralnoj Srbiji, ponavljaju da će gradnje biti i podsećaju da je novac za tu namenu već na gradskom računu.
Reč je o sredstvima fondova Evropske unije (EU), koja je u svrhu izgradnje socijalnih stanova, na račun Čačka, uplatila 82,5 miliona dinara (više od 680 hiljada evra). Projekat "Skloniše od vetra", namenjen stambeno nezbrinutim čačanskim Romima, dobio je visoku ocenu ponajviše zbog lokacije, koja se nalazi na idealnoj udaljenosti od škola, zdravstvenog centra, socijalnih ustanova.
"To bi za mene bila lutrija. Ne bismo kisnuli, ne bi vetar sve odneo", kaže za Radio Slobodna Evropa Aziz Ljika, koji je izbegao je sa Kosova nakon ratnih sukoba 1999. godine.
Od tada živi u neuslovnoj baraci u Trnavskoj ulici. Bavi se prikupljanjem sekundarnih sirovina i na taj način izdržava četvoro ukućana. Njegova porodica jedna je od 22 koje bi trebalo da dobiju krov nad glavom u zgradi za raseljene u naselju Košutnjak.
"Sve bih plaćao što moram, a stan bih održavao onako kako treba", kaže Ljika.
"U baraci u kojoj živim uopšte nemam uslova. Izlaze mi pacovi i zmije po kući. Skupljam kartone, od toga živim. Nikakve uslove za život nemamo", takođe navodi naš sagovornik.
Međutim, meštani naselja Košutnjak ne gledaju blagonaklono na okolnost da će se pored njihovih domova graditi još jedna zgrada. Svi oni napominju da nemaju ništa protiv romske populacije.
"Uopšte ne vodimo brigu oko toga ko će da bude u tim zgradama. Moramo da budemo načisto da smo mi ovo igralište hteli pre bilo kakvih zgrada. Ne interesuje nas ko će se tu doseliti. Mi nećemo zgradu, nećemo beton. Hoćemo prostor za nas, ne treba nam prenaseljavanje", kaže meštanin Vladimir Grujović.
"Nigde na svetu ni u EU ne postoji da se populacija od dvadeset i nekoliko porodica koji su naučili na sasvim drugi način života smesti u jednu zgradu. Oni moraju da se socijalizuju. Tako ih nikada nećemo socijalizovati. Mi u stvari ovde pravimo geto", uverava nas jedan od stanara Aleksandar Petrović.
Gradonačelnik Čačka Milun Todorović naglašava da će potpuno novo i savremeno opremljeno igralište za meštane Košutnjaka biti izgrađeno na nekoliko desetina metara od sporne lokacije, što ga navodi na zaključak da je priča o odbrani igrališta neiskrena.
"Svi znamo da se ovde, nažalost, radi o činjenici da će u komšiluku stanovati romske porodice. To me veoma zabrinjava. Čačak nikada nije bio takav grad. Kada je donet planski akt niko nije imao primedbu. U ovom delu Košutnjaka izgrađeno je 13 zgrada. Tu su smeštena interno raseljena lica sa Kosova, iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Krajine. Nikome nije smetalo tih trinaest zgrada, a sada smeta četrnaesta. Hajde da budemo ozbiljni", izjavio je Todorović.
Danilo Ćurčić iz inicijative za ekonomska i socijalna prava A11 smatra da je sistem socijalnog stanovanja koji se predviđa u Košutnjaku prevaziđen koncept, jer se smeštanjem većeg broja ljudi jedne populacije na istu lokaciju smanjuje mogućnost njihove socijalne inkluzije.
"Najčešće se dešava da posle ovakvih programa ti ljudi ostanu manje socijalno aktivni i suštinski manje zainteresovani za pitanje sopstvene integracije, i na kraju javne službe slabije dostavljaju usluge ovakvim lokacijama", navodi Ćurčić.
Kako ističe, pogrešno je misliti da je pružanjem stambenog smeštaja ugroženoj populaciji završeno pitanje njihove integracije i pristupa ekonomskim i socijalnim pravima. I pored ovakvih manjkavosti, on kaže da se zgrada mora graditi i da se ne sme podleći pritisku onih koji se tome protive, jer je takvo postupanje nezadovoljnih građana je u suprotnosti sa Zakonom o zabrani diskriminacije.
"Ono što jeste problem to je da se često dešava da nadležni organi retko ili mlako reaguju na ovakve proteste i ne uspevaju, s jedne strane da sankcionišu one koji su odgovorni za takvu vrstu postupanja, jer je to apsolutno zabranjeno, a s druge strane, da objasne onoj zajednici koja se protivi da tu ne dolaze nikakvi vanzemaljci nego njihovi sugrađani", zaključuje Ćurčić.
Međutim, meštani Košutnjaka do sada su organizovali nekoliko akcija u kojima su nadležnima skrenuli pažnju da, kako navode, neće dozvoliti da im bilo ko nasilno sruši igralište. U tu svrhu, podeljeno je i uputstvo o postupanju u slučaju krizne situacije.
"Da ne bismo doživeli sudbinu Savamale (naselje gde se gradi novo - 'Beograd na vodi', a koje su maskirane osobe srušile u toku noći 2016. godine, za šta je odgovornost do sada priznao jedan policajac, prim.aut.) i sličnih naselja, odredili smo dežurstva. Svaku noć i dan će neko dežurati i imaćemo sistem zvučnog oglašavanja koji će buditi građane da ustanu i izađu da brane igralište u slučaju bilo kakvog ulaska mašina na igralište", ispričao je Vladimir Grujović.
Prema poslednjem popisu, u Čačku živi nešto više od 600 Roma, što je oko 0,5 odsto ukupne populacije grada. Predsednik Udruženja Roma Rade Marković naglašava da njegovi sunarodnici koji bi trebalo da se usele u novu zgradu strahuju za svoju bezbednost:
"Naši Romi su miroljubivi i zato se oni plaše. Oni ne znaju da se odupru. Plaše se fizičkog nasilja, a mi ih ubeđujemo da nasilja neće biti jer ih štiti zakon", kaže Marković.
Priče meštana Košutnjaka o potrebi igrališta za decu koordinator za romska pitanja u gradu Čačku Miroslav Mitrović naziva svojevrsnim cinizmom.
Facebook Forum