Ministarstvo Srbije za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog regovalo je 22. februara na najavu Zaštitnika građana da će pokrenuti postupak ocene ustavnosti odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koje se odnose na upotrebu rodno osetljivog jezika.
Iz Ministarstva, koje je predložilo zakon, navode da je Zaštitnik građana Zoran Pašalić učestvovao u donošenju tog zakona 2021. godine i da tada nije imao primedbe.
Polemika u javnosti o rodno senzitivnom jeziku, odnosno upotrebi ženskih oblika za profesije i titule žena, traje godinama unazad. Primena odredbi Zakona o rodnoj ravnopravnosti, usvojenog 2021, treba da počne u junu ove godine.
Zakon, između ostalog, propisuje da državni organi koriste rodno senzitivni jezik "u nazivima radnih mesta, položaja, zvanja i zanimanja", a na korišćenje ženskih oblika za profesije i zvanja obavezuje i medije.
Zaštitnik građana je 21. februara, bez dodatnih pojašnjenja, najavio da će pokrenuti ocenu ustavnosti ovih zakonskih odredbi.
Dan kasnije, Ministarstvo odgovara da je Zaštitnik imao dva predstavnika u radnoj grupi koja je sastavljala nacrt zakona, i da se "ni na jednom sastanku nisu usprotivili niti preneli negativan stav" Pašalića o tom propisu.
Navode i da je u mišljenju Zaštitnika građana na nacrt zakona, koje je 2021. potpisao Zoran Pašalić, "posebno istaknut kvalitet" zakonskih rešenja.
Ministarstvo dodaje da prilikom usvajanja Zakona o rodnoj ravnopravnosti u Skupštini Srbije, Zaštitnik građana nije iskoristio mogućnost da dostavi amandmane, niti se oglašavao posle usvajanja zakona.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava ocenjuje i da Zaštitnik građana nije reagovao ni 2023. kada su se "zahuktale diskusije u javnosti o primeni rodno osetljivog jezika, iako je inicijativa za uvođenje nediskriminativnog govora potekla iz te institucije".
Iz Ministarstva podsećaju da Pašalić obavlja funkciju Zaštitnika građana u drugom mandatu i da je, po njihovoj oceni, "bilo dovoljno vremena da se upozna s delokrugom svog rada i dokumentima koja izlaze iz njegove institucije, te da, kao rukovodilac nezavisnog instituta, doprinese unapređenju oblasti zaštite prava žena, a ne da im to pravo osporava".
Reagovale organizacije civilnog društva
Na najavu Pašalića reagovalo je 22. februara više organizacija civilnog društva.
"Pitanje je sa koliko žena i ženskih organizacija se institucija Zaštitnika građana konsultovala pre najave ove inicijative, za koju znamo da je štetna za žene i da negativno utiče na već lošiji položaj žena u društvu, navodi se u reagovanju koje potpisuju organizacije civilnog društva.
Upitali su da li institucija Zaštitnika građana "ako zastupa interese pojedinih društvenih aktera koji iz pozicije moći otvoreno istupaju protiv ravnopravnosti žena, aktivno učestvuje u održavanju patrijarhalnog sistema vrednosti koji ima negativne posledice na društvo u celini".
U javnim polemikama na stranu protivnika rodno senzitivnog jezika svrstao se deo akademika Srpske akademije nauka i umetnosti, stranke desnice i desničarske organizacije, kao i Srpska pravoslavna crkva.
Organizacije civilnog društva u svom reagovanju pozivaju Zaštitnika građana da sa njima "radi na promociji, zaštiti i ostvarivanju prava svih građana i građanki, bez izuzetka", kao i da se "bori za punu i doslednu primenu odredaba Zakona o rodnoj ravnopravnosti, u skladu sa svojim nadležnostima".
Koje su odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti?
Zakon o rodnoj ravnopravnosti , koji je usvojen pre tri godine, u širem smislu propisuje mere za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti u Srbiji i ne bavi se isključivo jezikom.
Upotreba rodno senzitivnog jezika propisuje se u nekoliko članova, a upravo su oni privukli najveću pažnju u javnosti.
Za državne organe predviđa se novčana kazna od 5.000 do 150.000 dinara (od 43 do 1.276 evra), za više prekršaja koje se tiču pitanja rodne ravnopravnosti i diskriminacije - a jedan od prekršaja tiče se i upotrebe rodno senzitivnog jezika.
Uvodi se obaveza korišćenja rodno senzitivnog jezika "u udžbenicima i nastavnom materijalu, kao i u svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada".
Zakonom se predviđa i da su mediji u Srbiji dužni da prilikom izveštavanja "koriste rodno osetljiv jezik i da razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa".
Za kršenje ove obaveze u zakonu, za medije nisu propisane kaznene odredbe.
