Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pozvao je svet da poštuje rezultate parlamentarnih izbora u toj zemlji, na kojima je Partija pravde i razvoja (AKP) osvojila blizu 50 odsto glasova, te naglasio da je ovo poruka kurdskim gerilcima na jugoistoku zemlje da nasilje ne može da koegzistira sa demokratijom.
Time su se Turci, kako ocenjuju komentatori, vratili na jednopartijsku vladavinu što će ojačati vlast Erdogana, ali se strahuje da će to izazvati društvene podele i pojačati pritisak na medije i slobodu govora s obzirom da se AKP sada oseća osokoljenom.
Obraćajući se novinarima posle molitve u džamiji u Istanbulu, Erdogan je rekao da su Turci 1. novembra glasali za stabilnost,posle neuspeha pregovora o koaliciji, nakon izbora u junu.
"Narod se jasno izjasnio da više voli projetke i rad nego polemiku i kontroverze", rekao je Erdogan u prvoj reakciji na u nedelju održane izbore.
On je istakao da su birači izabrali "jedinstvo i integritet", iako analitičari kažu da se njegova ubedljiva pobeda može objasniti povećanom zabrinutošću građana zbog obnovljenih kurdskih i džihadističkih napada. To potvrđuje i visoka izlaznost od 85 odsto birača od 54 miliona registrovanih.
Ipak, Erdogan je u karakteristično ratobornoj formi napao svetske medije, zbog toga što su ga kritikovali.
"Da li je ovo vaše shvatanje demokratije. Sada kada je partija dostigla moć sa osvojenih oko 50 odsto glasova... To treba da poštuje ceo svet, a ja nisam video takvu zrelost", rekao je turski predsednik.
Erdoganova stranka će ponovo imati apsolutnu većinu sa 316 mandata u parlamentu koji ima 550 poslanika. Međutim, nedostaje mu 14 glasova da bi u parlamentu prošla odluka o referendumu o ustavnim promenama kojima bi se ojačale nadležnosti šefa države, što je Erdoganov cilj otkako je došao sa premijerske na predsedničku funkciju na prošlim izborima.
AKP je na prošlim izborima, održanim 7. juna, osvojila 40,6 odsto glasova i tako prvi put od dolaska na vlasti 2002. izgubila apsolutnu većinu.
Tenzije sa Kurdima
Glavna prokurdska stranka Demokratska stranka naroda (HDP) osvojila je 10,4 odsto glasova, odnosno 60 mandata, u odnosu na 13 odsto u junu kada je prvi put ušla u parlament.
Vođe ove pratije ocenjuju da se njihov slabiji rezultat objašnjava nefer izbornim uslovima.
Ona je bila je primorana da otkaže izborne skupove posle dva napada na prokurdska okupljanja od jula. Televizijske stanice davali su njihovim partijskim predstavnicima malo prostora, dok je vlada napadala tu partiju i nazivala je političkim krilom Radničke partije Kurdistana (PKK), koju Turska i njeni zapadni saveznici smatraju terorističkom organizacijom.
Tenzije su povećane nedavnim samoubilačkim bombaškim napadima na skupu na kojem su učesnici tražili okončanje sukoba s kurdskim separatistima, pripadnicima Radničke partije Kurdistana (PKK), kada je ubijeno 130 ljudi. Ključni izazov za vladu i dalje ostaje rastući sukob sa ovom najvećom manjinom u Turskoj.
Kemal Kilčadaroglu, lider najveće turske opozicione sekularne CHP partije, upozorio je partiju na vlasti da mora da poštuje princip vladavine prava.
"Poštujemo danas ono što smo uradili 7. juna. Niko ne bi trebalo da stavlja sebe iznad zakona i živote i imovinsku sigurnost svakog građanina treba zaštititi. Uvek smo bili na strani potlacenih i nastavićemo to da činimo", kazao je Kiličdaroglu.
On je rekao da bi rezultati bili drugačiji da nije bilo porasta nasilja koje je u poslednje vreme potreslo Tursku.
CHP je dobio 25,78 odsto glasova, odnosno 135 mesta u parlamentu.
EU će sarađivati s novom vladom u Ankari
Evropska unija saopštila je u ponedeljak da će sarađivati s novom turskom vladom.
"Izbori u Turskoj, na kojima je bio veliki odziv birača, potvrdili su snažnu posvećenost turskog naroda demokratskom procesu u zemlji", izjavili su u kratkom saopštenju šefica evropske diplomatije Federika Mogerini i evropski komesar za proširenje Johanes Han.
Prema njihovim rečima, EU će sarađivati s budućom vladom kako bi se "poboljšalo partnerstvo s Turskom i nastavio proces saradanje u svim oblastima za dobrobit svih građana".
Suočena s izbegličkom krizom EU želi da Turska primi više izbeglica i ojača kontrolu svojih granica. Turska će u zamenu dobiti novac za zbrinjavanje izbeglica i moći će da nastavi pregovore o članstvu u EU.
