Protivljenje rudarenju "Rio Tinta" ujedinilo je meštane Gornjih Nedeljica na zapadu Srbije i američke starosedeoce iz Minesote.

"Ovde smo da pomažemo jedni drugima. Kada govorimo o prirodi, o životu, tiče se svih nas", kaže Ricky DeFoe, predstavnik zajednice Fond du Lac sa severa Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

DeFoe je sa grupom međunarodnih ekoloških aktivista 18. februara posetio selo u dolini reke Jadar, gde su otkrivene rezerve litijuma.

Iako su početkom 2022. nakon masovnih protesta širom Srbije, vlasti poručile da je plan "Rio Tinta" da na ovom mestu otvori rudnik stopiran, početkom 2024. stigle su poruke da kompanija ipak nije otišla iz Srbije.

"Ovde se suočavamo sa problemima sa kojima se aktivisti u drugim krajevima sveta bore već decenijama. Kada razmenjujemo iskustva vidimo da se ništa ne menja. Zato našu borbu nismo ni prestajali", navodi meštanka Gornjih Nedeljica Marijana Petković.

U pripravnosti su i ekološki aktivisti i starosedeoci na severu SAD, gde australijsko – britanska kompanija planira da iskopava nikl.

"Trenutno nemaju dozvole, nisu otvorili rudnik, ali istražuju područje i dobijaju stotine miliona dolara od američke Vlade pod obrazloženjem da su ovo kritični minerali od velikog značaja za energetsku tranziciju", kaže aktiviskinja iz severne Minesote Shanai Matteson.

Nikl i litijum deo su metala potrebnih za proizvodnju električnih baterija za automobile koje treba da zamene sadašnje motore koji doprinose klimatskom zagrevanju.

Dok vlade i kompanije širom sveta iskopavanja pravdaju unapređenjem obnovljivih izvora energije, ekološke organizacije upozoravaju na opasnost od štete po životnu sredinu.

Aktivisti iz SAD i Srbije poručuju da "Rio Tinto" destruktivno utiče na sredinu u svim zemljama u kojima posluje. Kompanija odbacuje ove tvrdnje.

'Drugačiji primeri, iste taktike'

U dolini Jadra litijum, u blizini severnog američkog grada Tamarak u Minesoti nikl.

To su planovi rudarenja "Rio Tinta", kojem se protivi deo zajednica i aktivista u Srbiji i SAD.

Okupili su se 16. februara u Beogradu na poziv nevladine organizacije za političku ekologiju Polekol, kako bi razmenili iskustva.

"I ono što smo shvatili je da svi vodimo istu borbu, da se 'Rio Tinto' gde god bio ponaša isto prema lokalnim zajednicama, da ima iste taktike, da na isti način zagađuje životnu sredinu", kaže izvršna direktorka Polekola Žaklina Živanović.

Aktivisti su iz Beograda otputovali na zapad Srbije, gde su 18. februara posetili mesto gde na projekat "Rio Tinta", uprkos protestima i porukama vlasti, nije stavljena tačka.

"Svaki primer je drugačiji, ali taktike su iste. Kao i svuda u svetu 'Rio Tinto' kupuje zemlju od lokalnog stanovništva i ulaže velika sredstva u lobiranje kod političara", kaže Shanai Matteson iz organizacije "Tamarack Water Alliance".

Matteson dolazi iz male, ruralne zajednice u Minesoti gde kanadska firma "Talon Metals" sa "Rio Tintom" planira da otvori podzemni rudnik nikla kako bi ovim metalom snabdevala kompaniju "Tesla" za proizvodnju baterija za električne automobile.

"Daju mnoge iste argumente koje daju i ovde oko litijuma i drugih metala. A mi smo zabrinuti za ekološke posledice takvih iskopavanja, za čistu vodu i zdravlje zajednice", navodi Matteson.

Dok "Rio Tinto" i pridružene kompanije u obe države tvrde da će poštovati sve ekološke standarde, aktivisti poručuju da rudarenje litijuma i nikla ostavlja nesagledive posledice na tlo, vodu i vazduh.

Rudik na severu Amerike čeka dozvole

Polovinom 2023, "Talon Metals" je podneo dokumentaciju procene uticaja na životnu sredinu.
Odeljenje za prirodne resurse Minesote koristiće je kao polazište za izradu opsežne studije uticaja na životnu sredinu, pre izdavanja dozvola, prenela je 21. juna te godine agencija AP.

Iako ovaj proces traje najmanje nekoliko godina, kompanija tvrdi da njihov plan sadrži dovoljno mehanizama zaštite sredine i da bi proizvodnja za "Teslu" mogla da počne 2027. godine.

Ministarstvo energetike je projektu već dalo grant od 114 miliona dolara za izgradnju fabrike za preradu rude u Severnoj Dakoti, što je deo napora američke administracije da poveća domaću proizvodnju nikla, litijuma i drugih metala potrebnih za električna vozila i borbu protiv klimatskih promena, piše AP.

Iako rudnik možda ima podršku administracije, već se suočava sa zabrinutošću ekoloških grupa i protivljenjem starosedelačke zajednice u tom području, bogatom vodama, prenela je agencija.

"Moramo da imamo pristup čistim resursima, nekontaminiranim područjima da lovimo, pecamo, uzgajamo i ubiramo plodove prirode. To nije moguće kad je područje zagađeno", navodi Ricky DeFoe.

DeFoe i Shanai Matteson sa drugim aktivistima prate aktivnosti "Rio Tinta" u svetu i reakcije lokalnih zajednica.

"Tada smo saznali šta se dešava u Srbiji. Masovna mobilizacija ljudi je bila inspirišuća. Veoma je važno da podelimo priče i borbe zato što smo tako snažniji i zato što je ovo duga i teška borba", kaže Shanai.

Bez tačke na rudnik u Srbiji

Shanai podseća na masovne proteste i blokade puteva u Srbiji krajem 2021. i početkom 2022. godine.
Ekološki aktivisti poručivali su da bi vađenje litijuma zagadilo rečni sliv, zemljište i ostavilo nesagledive negativne posledice po životnu sredinu.

"Rio Tinto" je odgovorio da poštuje ekološke propise, ali je Vlada pod pritiskom javnosti odlučila da stavi van snage sve odluke u vezi projektom.

Polovinom januara 2024, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je "odustajanje od eksploatacije litijuma njegova najveća greška", da bi 22. januara poručio da što se njega tiče "može ujutru da se kopa" jer je ta ruda "naše blago".

Istog dana, premijerka Ana Brnabić izjavila je da nikada nije zaustavila projekat "Rio Tinta" zato što je mislila da je "loš", već da ga je "stavila na pauzu" zbog protesta.

Kompanija je saopštila da je spremna da javno objavi nacrt Studije procene uticaja na životnu sredinu u trenutno postojećem obliku.

"Rio Tinto" je naveo i da "projekat utiče na 52 stalno nastanjena domaćinstva, od kojih je 51 dobrovoljno prodato i već preseljeno "uz sveobuhvatnu podršku kompanije".

"Projekat bi bio razvijen na bezbedan i odgovoran način, i uz punu spremnost da se podrži učešće lokalne zajednice u transparentnom praćenju svih uticaja na životnu sredinu", naveo je "Rio Tinto" 22. januara.

Pitanje rudarenja litijuma moglo bi da bude jedno od prvih koje će sačekati novu Vladu Srbije čije je formiranje najavljeno za mart.

"Mi smo razgovore završili. Nije bitno da li je to 'Rio Tinto' ili bilo ko drugi, to nećemo dozvoliti", kaže meštanka Marijana Petković iz udruženja "Ne damo Jadar".

Isto povodom planova za rudarenje litijuma u svojoj zemlji poručuje aktivista iz Portugala Francisco Venes.

Ostavka premijera Portugala zbog litijuma

Njegovo neprofitno udruženje "UDCB" se sa meštanima od 2018. godine suprotstavlja litijumskom rudarskom projektu britanske kompanije "Savannah Resources" u severoistočnoj opštini Botikas.

"Rudnika trenutno nema jer smo ga zaustavili", kaže Venes.

Portugalski tužioci zatražili su 8. februara poništavanje dozvole za rudarenje kompaniji "Savannah Resources", ukazujući na različite povrede zakona, prenela je agencija Reuters.

Tužilaštvo je podržalo tužbu opštine koja pokušava da spreči britansku kompaniju u razvoju onoga što bi mogao da postane najveći rudnik litijuma u zapadnoj Evropi.

Prethodno je portugalski premijer Antonio Kosta novembra 2023. podneo ostavku nakon što su istražitelji pretresli njegovu rezidenciju u istrazi o navodnoj korupciji u vezi sa koncesijama dodeljenim za rudnike litijuma.

Kosta je izjavio da nije imenovan kao osumnjičeni, ali da zbog istrage ne može da ostane na funkciji.

Portugal je najveći evropski proizvođač litijuma, ali snabdeva isključivo keramičku industriju i zemlja se tek sada priprema za proizvodnju litijuma višeg kvaliteta koji se koristi za električne automobile i napajanje elektronskih uređaja, piše Reuters.

"Znamo da kompanije poput 'Savannaha' uglavnom na kraju prodaju koncesiona prava većim kompanijama, tako da ćemo možda i mi upoznati 'Rio Tinto' u budućnosti. Ovde sam da vidim da li možemo da radimo zajedno da zaustavimo ove projekte u obe zemlje", kaže Venes.

Zašto je državama važan litijum?

Litijum, koji se naziva i belim zlatom, koristi se za punjive baterije mobilnih telefona, laptopova i električnih automobila, kao i za keramiku i staklo otporno na toplotu.

Da bi postala ugljen dioksid neutralan deo sveta do 2050. godine, Evropska unija namerava da svede emisiju gasova iz novih automobila na nulu do 2035.

Evropa nastoji da poveća svoje kapacitete za proizvodnju baterija, a razvoj domaćih zaliha litijuma trebalo bi smanji zavisnost od Kine, koja trenutno kontroliše više od 40 odsto svetske proizvodnje.

"Rio Tinto" i druge rudarske kompanije tvrde da je industrija rudarenja litijuma i njegova ekstrakcija mnogo čistija, i da uz poštovanje strogih zakona EU neće ugrožavati životnu sredinu.

Ekološki aktivisti pak odgovaraju da ne postoji zeleno rudarenje i da je gotovo nemoguće naći balans između povećanih rudarskih aktivnosti i očuvanja životne sredine.

Pred vladama svih zemalja je, kako poručuju, da procene da li je dobit koja se ostvaruje otvaranjem rudnika, veća od štete po sredinu i lokalne zajednice.

Apači u Arizoni protiv rudnika 'Rio Tinta'

"Pred nama je dug put. Realnost zahteva napore generacija da naprave promene i hoćemo da otvorimo tu mogućnosti za njih", kaže Ricky DeFoe.

Njegova zajednica samo je jedna od onih koje se protive rudarenju "Rio Tinta" u SAD.

Grupa američkih starosedelaca se oktobra 2023. žalila federalnom sudu u pokušaju da blokira izgradnju rudnika bakra na svetoj zemlji Apača u Arizoni.

Generacijama, zemlja u nacionalnoj šumi Tonto jugozapadnoj američkoj državi bila je mesto gde su Apači održavali verske ceremonije i skupljali lekovito bilje, prenosi Glas Amerike.

"Rio Tinto" je saopštio da će rudnik dovesti do otvaranja "kvalitetnih radnih mesta i značajnog ekonomskog rasta u Arizoni".

Administracija američkog predsednika odložila je razvoj projekta dok ne bude objavljen izveštaj o uticaju na životnu sredinu.

Kakva je reputacija Rio Tinta u svetu?

Kompanija "Rio Tinto" se na svetskom tržištu tokom svoje duge istorije suočila sa više optužbi da uništava životnu sredinu ili krši ljudska prava.

Jedan od najpoznatijih primera je slučaj na Papui Novoj Gvineji, kada je stanovništvo počelo pobunu zbog pritisaka vlade da se nastavi rad u rudniku zlata i bakra. Pobuna je prerasla u građanski rat za nezavisnost ostrva Bugenvil koji se vodio od 1988. do 1997. godine.

Maja 2020. godine, svetske agencije prenele su i vest da je kompanija "Rio Tinto" uništila dva aboridžinska svetilišta u Zapadnoj Australiji, u regionu Pilbara. Incident se dogodio tokom istraživanja gvozdene rude u klisuri Jukan, a uništeno je arheološko nalazište staro 46 hiljada godina.

U prvoj reakciji "Rio Tinta" saopšteno je da je pokrenuta unutrašnja istraga, a nakon pritiska australijske i svetske javnosti otpuštena su tri menadžera koja su povezana sa incidentom.

"Rio Tinto" je naglasio i da će sarađivati sa vladom Australije u istrazi slučaja i da će pronaći načine da unapredi svoje unutrašnje procedure, kako se takvi incidenti više ne bi dešavali.

U februaru 2024, Reuters je preneo da se kompanija suočava sa pritiscima investitora zbog uticaja na životnu sredinu, ovog puta u vezi sa praksama vode u dva svoja rudnika u Mongoliji i na Madagaskaru.

Grupa koja predstavlja britanske penzijske fondove LAPFF, sa kapitalom od 410 milijardi evra, izrazila je zabrinutost u vezi sa upravljanjem vodama kompanije u njenom rudniku bakra Oiu Tolgoi u Mongoliji i rudniku ilmenita na Madagaskaru.

Pitanja u vezi sa ekološkim akreditivima "Rio Tinta" mogla bi, piše Reuters, da zakomplikuju napore kompanije da obezbedi odobrenja za rudnik litijuma u Srbiji i bakra u Arizoni.