Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je 24. aprila sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Antonijom Guterešom (Antonio Guterres) o rezoluciji o genocidu u Srebrenici.
Rezolucija o Međunarodnom danu sećanja i obeležavanja genocida u Srebrenici trebalo bi da se nađe na glasanju pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija početkom maja, a zvanični Beograd je protiv rezolucije.
Vučić je rekao da je sa Guterešom razgovarao o rezoluciji, "posebno u svetlu važne uloge koju Ujedinjene nacije imaju kao jedan od stubova međunarodnog prava".
"Ponovio sam da je Srbija ozbiljna država koja beskompromisno osuđuje svaki zločin počinjen u ratnim sukobima, upravo u skladu sa načelima i regulama Ujedinjenih nacija, koje su i definisale razliku između zločina genocida, zločina protiv humanosti i ratnih zločina", rekao je Vučić.
Uprkos presudama međunarodnih sudova, zvanični Beograd i vlasti bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska negiraju da je u Srebrenici u julu 1995. godine počinjen genocid.
U dokumentu rezolucije koja bi trebalo da se nađe pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija, a u koju je Radio Slobodna Evropa (RSE) ranije imao uvid, traži se, između ostalog, da se bez rezerve osudi svako poricanje genocida u Srebrenici, kao i radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici.
Inicijatori rezolucije su Nemačka i Ruanda, a njome bi se 11. jul proglasio Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Vučić trenutno boravi u Njujorku, gde lobira protiv usvajanja tog dokumenta.
On je novinarima 24. marta izjavio da je do sada razgovarao sa zvaničnicima više od 80 država, te da je tokom dana održao sastanke sa zemljama azijsko-pacifičkog regiona i "objasnio sve razloge" zbog kojih je Srbija protiv usvajanja rezolucije.
"Nastavićemo borbu, ima rezultata ali je teško, mali smo za najmoćnije sile, ali istinu ne možete da pobedite silom i za nas to znači", rekao je Vučić.
Dodao je i da "nije optimističan" po pitanju toga da će uspeti da spreči izglasavanje Rezolucije o genocidu u Srebrenici.
Međunarodni sud pravde u Hagu (ICJ) je 2007. godine zločin u Srebrenici okarakterisao kao genocid, u kojem je u julu 1995. godine pobijeno više od 8.000 muškaraca i dečaka iz tadašnje enklave pod zaštitom Ujedinjenih nacija.
Za ove zločine, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.
ICJ je, odlučujući po tužbi BiH, presudio da Srbija nije odgovorna za genocid, niti da je bila saučesnik, ali je naveo da Srbija nije učinila ništa da ga spreči.
