Dok zvaničnici u Srbiji prebrojavaju koliko se puta u britanskoj rezoluciji o Srebrenici pominje reč genocid, šef Odbora za inostrane poslove Ruske dume Aleksej Puškov, tokom posete Beogradu, daje izjave koje bi se mogle tumačiti i kao signal kako će se Rusija ponašati u Savetu bezbednosti kada se o ovom dokumentu bude raspravljalo. Za razliku od Milorada Dodika, koji otvoreno najavljuje da će se Rusiji obratiti sa zahtevom da uloži veto, pozicija vlasti u Srbiji nije jasna, baš kao što zbunjuje i njen odnos prema dokumentu u kom je ponovoljeno ono što je Međunarodni sud pravde utvrdio.
Hoće li Rusija uložiti veto u SB na rezoluciju Velike Britanije o Srebrenici u ovom trenutku se ne zna. Zijad Bećirović iz Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije u Ljubljani ne veruje da će doći do ruskog veta.
“Sud za ratne zločine osnovan je uz saglasnost Rusije. Teško je zamisliti da država koja je osnovala jedan sud ne priznaje odluke tog suda, a odluke tog suda u pojedinim presudama govore da je u Bosni i Hercegovini bio genocid, a prije svega se to odnosi na Srebrenicu, tako da to nije politička odluka nego je to odluka kvalificiranog međunarodnog suda, koji je kroz sudsku proceduru donio presudu da je u Srebrenici počinjen genocid. I tu apsolutno ne vidim nikakvog spora o uključivanju Rusije, kao stalne članice Savjeta bezbjednosti, da se donese ta rezolucija i ne očekujem ni u kom slučaju da bi Rusija mogla potegnuti veto”, kaže Bećirović.
Iščekujući zvaničan stav Beograda o rezoluciji o Srebrenici, koju Velika Britanija predlaže Savetu bezbednosti UN, iz Moskve preko šefa Odbora za inostrane poslove Državne Dume Saveta Ruske Federacije Alekseja Puškova stižu nagoveštaji kakav bi mogao biti stav Moskve, od koje predsednik bh entiteta Republike Srpske Milorad Dodik, kako je najavio, traži da uloži veto na ovaj dokument.
Puškov, koji ovih dana boravi u Beogradu, je ovaj potez Zapada okarakterisao kao kaznu Srbiji što se nije pridružila sankcijama Rusiji.
“Zato što se Srbija nije pridružila zapadnim sankcijama Rusiji, Zapad nastoji da pokaže da raspolaže mehanizmima kojima može da naškodi medjunarodnom imidžu i poziciji Srbije. Zapad tako reaguje zbog hrabrog i opravdanog stava Srbije (prema Rusiji)”, rekao je Puškov.
Ovakve izjave Igor Novaković iz Isak fonda tumači iz perspektive interesa Rusije, a ukoliko bi uložila veto na rezoluciju o Srebrenici smatra da će to biti zbog njenih interesa a ne interesa Srbije.
“Ruski predsednik Putin je pre mesec, mesec i po dana, u dijalogu sa građanima, koji je bio prenošen na javnoj televiziji, eksplicitno rekao da se u svojoj spoljnoj poziciji Rusija rukovodi isključivo interesima a ne emocijama. Znači, Rusija vidi region Zapadnog Balkana kao veoma pogodan za pravljenje, u prenesenom naravno značenju, nereda u dvorištu zapadnih sila i u tom smislu s vremena na vreme dobijamo izjave ruskih zvaničnika koje služe za to da stvore određene tenzije u javnosti država na Zapadnom Balkanu”, ocenjuje Novaković.
No, Puškov na predavanju o aktuelnim spoljnopolitičkim pitanjima u Beogradu nije propustio da kaže ni da u Srebrenici nije bio genocid pitajući zašto se onda ostali slučajevi sličnih zločina na teritoriji Evrope ne razmatraju na taj način. Pa je kao primer naveo stradanje stanovnika u Ukrajini rekavši da je život tamo izgubilo 6.500 ljudi.
"Ako prihvatimo da je u Srebrenici bio genocid, onda to znači da je Zapad ispravno postupio 1999. godine i to je ono što treba da legitimiše sadašnju politiku - otcepljenje Kosova bilo bi opravdano i Kosovo može da postane član Evropske unije i Ujedinjenih nacija".
Nepoverenje prema britanskoj rezoluciji u Srebrenici najviši zvaničnici u Beogradi uzrazili su i pre nego što im je taj dokument dostavljen. Nakon čitanja naveli su da će pažljivo razmotriti tekst rezolucije i rukovoditi se nacionalnim interesima, ne dovodeći u sumnju opredeljenje za kažnjavanje i sankcionisanje ratnih zločina.
Zijad Bećirović iz Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije smatra da Srbija u ovom trenutku nema potrebe da se uključuje u priču o rezoluciji o Srebrenici jer je reč o rezoluciji koja se odnosi na drugu državu i dešavanja za koja se neposredno ne tereti Srbija.
“Srbija se na takav način sama uključuje u priču i može iz te priče izvući negativne konsekvence upravo zbog takve politike. Mi moramo biti svjesni da se događaji koji su se desili i u Bosni i Hercegovini i u cijelom regionu ne mogu izbrisati. To je dio istorije. Za neke države, pojedince i institucije to je teška hipoteka, kao što je Prvi i Drugi svjetski rat velika hipoteka za Saveznu republiku Njemačku, ali je jako bitno da se tom rezolucijom upozore svi akteri koji su bili u regionu tokom proteklih ratova da svako treba na neki način da doživi jednu katarzu i o tome treba da se govori u društvu. Da genocidi, ratni zločini moraju biti sankcionirani, društva moraju doživiti katarzu. Potrebno je utvrditi istinu, postići pravdu i to neminovno vodi ka pomirenju”, zaključuje Bećirović.
Situacija se u međuvremenu u regionu komplikuje na relaciji Beograd – Sarajevo. Zbog hapšenja Nasera Orića odložena je poseta predsednika Srbije Tomislava Nikolića Sarajevu. U međuvremenu očekuje se odluka premijera Aleksandra Vučića da li će 11. jula otići u Srebrenicu.
