U srpskom društvu retko se imenuje pravi ekstremizam koji predstavlja pretnju za zajednicu, a kada se izgredi dese tek se onda bavimo ovim problemom, rečeno je na okruglom stolu „Ideološke matrice ekstremizma u Vojvodini“. Učesnici skupa su istakli da današnje društvo živi u kulturi straha.
Napadi na one koji drugačije misle, govore ili se izjašnjavaju deo su ektremističke kulture u kojoj se danas srpsko društvo nalazi. Ovu kulturu u velikoj meri podržavaju revizionisitčke inicijative. Ovakvi potezi stvaraju temelj fašizaciji društva, naglašava istoričar Milivoj Bešlin.
„Ne treba imati iluziju, ne rehabilituje nacionalizam četnike zbog istorijske pravde i isitine kako tvrde, čak ne zbog samih četnika i njihovog komandanta koji je rehabilitovan, već zbog toga da bi njihova ideologija nastavila da živi. Poslednji postupak rehabilitacije Milana Nedića i njegova odbrana od strane pojedinih uticajnih istoričara nije ništa drugo već pokušaj rehabilitacije i normalizacije fašizma“, smatra on.
Iako su u Vojvodini i Srbiji pristuni različiti ekstremizmi, oni se mogu svesti pod zajendički imentelj „čuvari nacije“, smatra kulturološkinja Aleksandra Đurić Bosnić.
„Dakle čuvari nacije bez obzira sa koje pozicije dolaze imaju zadatak da pored što čuvaju naciju da čuvaju i teritoriju, u tom slučaju nekako to ide jedni sa drugim. Krajnje pojednostavljeno to bi značilo da nacija ima biti jedinstvena, a teritorija nedeljiva jer je jednom bila sveta pa kao takva je i ostala. Zajedno, čuvanje nacije i čuvanje teritorije je moguće jedino čuvanjem tradicionalnih oblika i kulture i društvenosti što se radi kroz jezik i konfesiju“, ističe Đurić Bosnić.
Uz ove čuvare neophodni su i „neprijatelji“. Bez njih ekstremizam ne može da deluje smatra politikolog Pavel Domonji koji je podsetio prisutne na negativne stavove prema izbeglicama.
„Slika neprijatelja unosi smisao u zbrkanu stvarnost kada su naše receptivne mašine potpuno atrofirale.Videli ste to na primeru ekstremizacije migranta: oni su ljudi koji otimaju naše poslove, koji razaraju i pustoše socijalne fondove, napadaju naše žene, ugrožavaju hriščansku kulturu i predstavljaju pretnju za nacionalnu bezbednost. Možda su oni ranije bili humanitarni problem ali oni su sada bezbednosni problem“, ističe sarkastično Domonji.
Učesnici tribine su naglasili da je bitno da se mladi edukuju o ekstremizmu da bi u jednom momentu mogli prekinuti kulturu straha koja je vladajuća forma ponašanja u našem društvu.
Okrugli sto “Ideološke matrice ekstremizma u Vojvodini ” organizovao je Centar za interkulturnu komunikaciju iz Novog Sada.