Deluje da se predsednici Kosova i Srbije slažu oko jedne stvari, a to je promena granice između Kosova i Srbije. Analitičari na Kosovu navode da proces dijaloga, ukoliko se nastavi sa ovakvim tvrdnjama i najavama, ne ide prema normalizaciji, već prema novim sukobima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da se bori da izvuče najviše što može, a izgubi najmanje što mora.
S druge strane, njegov kosovski kolega Hašim Tači je u četvrtak već najavio da će demarkacija granice Kosova i Srbije, ali i njena korekcija, biti tema predstojećih razgovora u Briselu. Korekcija bi predviđala priključenje Preševske doline Kosovu, dodao je Tači i naglasio da podele Kosova neće biti.
"Korekcija granice je realnost. Imamo negde oko 400 kilometara granice između Kosova i Srbije koja treba da se utvrdi jer moramo da okončamo konsolidaciju naše države. Taj proces još uvek nije okončan sa Srbijom. Iz tog razloga, diskutovaće se o demarkaciji i korekciji granica. U sklopu korekcije granica naglašavam još jednom da ni pod kojim okolnostima, ni po koju cenu, i niko neće moći da realizuje srpske težnje o podeli Kosova. U tom pogledu, mislim da je za nas prihvatljiv institucionaliziran zahtev lidera Preševske doline o priključenju Kosovu ukoliko postoji saglasnost obe strane. Niko neće moći da bude protiv sporazuma između Kosova i Srbije ukoliko postoji volja. Ni EU, ni NATO ni SAD. Neće biti podele, a korekcija granice može da se desi, uključivanjem Preševske doline", kazao je Tači.
Šef parlamentarne grupe najveće opozicione stranke Demokratskog saveza Kosova Avdulah Hoti, kazao je da su igre rečima kao što su "razmena teritorija” i "korekcija granice” uzaludne i štete poziciji Kosova na međunarodnoj sceni, te Kosovo koštaju i prekidom u novim priznanjima nezavisnosti.
Kako je napisao na Fejsbuku, više od 110 država priznalo je Kosovo unutar svojih granica iz 1989., te i mišljenje Međunarodnog suda pravde uzima u obzir te granice.
"Niko nema pravo da pregovara o teritoriji Kosova, jer bi to bilo u suprotnosti sa voljom naroda Kosova o nezavisnoj državi, proglašenoj Deklaracijom o nezavisnosti 17. februara 2008., i Ustavom Kosova.”
Agron Bajrami, kosovski analitičar i glavni i odgovorni urednik dnevnika ’Koha Ditore’, kaže da ovakve izjave ili najave pregovora sa obe strane govore da dve zemlje ne idu prema normalizaciji odnosa već prema novim sukobima.
Pitanje statusa Kosova je završeno 2008. godine, dok je ono što se sada dešava, kaže, "više igranje s vatrom nego pokušaji da se nešto reši".
Novi termin kao što je ’korekcija granica’je samo eufemizam kako bi se pokrili razgovori oko modaliteta daljih pregovora, što bi značilo da i Kosovo i Srbija treba da menjaju Ustav na kraju ovog procesa.
"Koriste drugi jezik zato što se očigledno plaše javnosti koja negativno gleda na ovakav način pregovora, koji je s jedne strane veoma tajan, a s druge strane, u osnovi se radi o otvaranju pitanja statusa Kosova, što za građane Kosova, i ne samo Albance, nije prihvatljivo", ističe on.
- Vejvoda: Podela moguća samo uz dogovor Beograda i Prištine
- Skupština umesto Tačija u briselskom dijalogu?
Bajrami dodaje da bi odustajanje od severa Kosova u zamenu za Preševsku dolinu pre svega loše uticalo i na samo postojanje srpske zajednicu na Kosovu, jer bi sve ono što je južno od Ibra pripalo "albanskom Kosovu", a što je u suprotnosti i sa Ahtisarijevim planom na osnovu kojeg je proglašena kosovska nezavisnost. Isti taj Ahtisarijev plan zabranjuje da se delovi teritorija drugih zemalja pripajaju Kosovu.
"Takav razvoj događaja vodi predsednika direktno u suprotnost sa ustavnim odredbama i mislim da je to igra s vatrom jer ne verujem da bi Srbija lako prihvatila da se Preševska dolina pripoji Kosovu, kao što je teško da se sever odvoji od Kosova, ne zbog teritorije, već je taj deo ekonomski veoma važan deo države, zbog Gazivoda itd."
Bajrami zaključuje da se u celoj ovoj priči vidi da su pregovarači, Vučić i Tači spremni da pričaju o svemu i svačemu samo da bi ostali glavni akteri u procesu dijaloga.
"S jedne strane imate Vučića koji bi bio spreman da preda sve ono što su Srbi decenijama govorili da je srpski Jerusalem, a sve je to južno od Ibra, a s druge strane imate Tačija koji je preko noći promenio ploču, koji je poručivao kako nikada neće govoriti o statusu ili granicama u tim pregovorima, a sada je odjednom počeo da priča kako je to nešto što može da se desi. Mislim da se ovako približavamo momentu kada će narod i javnog na Kosovu i u Srbiji videti da ceo ovaj dijalog ne vodi prema rešenju ili normalizaciji, već prema nekim novim sukobima."
Građani Kosova albanske i srpske nacionalnosti sa kojima smo razgovarali različito razmišljaju o ishodu dijaloga u Briselu.
Ekrem Miftari iz Prištine smatra da će na kraju procesa dijaloga doći do podele Kosova.
"Biće podele, vidi se da se nešto dešava, o tome se govori. Plašim se da ćemo izgubiti i sever, a da Preševska dolina neće da se priključi Kosovu. To je loše, svaka podela je velika šteta za Kosovo", kazao je on.
Ibrahim Gaši, penzioner, pak smatra da o razmeni teritorije ili podeli ne treba da se razgovara.
"Samo mogu da kažem daj bože da nisu poludeli pa da o podeli, razmeni teritorija, razgovaraju. Treba da vratimo ono što su nam do sada uzeli, a ne da dajemo više", kazao je on.
Nikola Milenković iz Severne Mitrovice i Dragić Radović iz Zvečana, sumnjaju da će doći do pomeranja granica.
"Najverovatnije će doći do nekog neformalnog priznavanja ovakvog stanja kakvo jeste, da se da neka stolica Kosova u UN zarad puta Srbije ka EU. Šta god da smo se i koliko god smo se busali, uvek smo izgubili, u bilo čemu, tako da sam ubeđen da ćemo i ovo izgubiti", kaže Milenković.
"Ne očekujem uopšte da će se promeniti granica. I dalje će ostati ovako, a dokle će, to ne znam. Ne mogu da budem pametan, ali mislim da će to teško da se reši. Više sile mogu da odluče sve", kaže Radović.
Facebook Forum