Republikanci su osvojili većinu u Senatu na međuizborima u SAD, tako da sada kontrolišu oba doma Kongresa, po prvi put od 2006. godine. Njihova ubedljiva pobeda posledica je nezadovoljstva birača administracijom predsednika Baraka (Barack) Obame iz redova Demokratske stranke koga podržava svega 40 odsto Amerikanaca.
Republikanci su ojačali i svoju većinu u Predstavničkom domu, dovevši je na istorijski nivo iz vremena administracije takođe demokratskog predsednika Harija (harry) Trumana, krajem četrdesetih godina prošlog veka. Naime, oni su na putu da dostignu a možda i prestignu 246 mesta koliko su držali u Trumanovo doba.
"Osećamo se ponizno pred odgovornošću koju nam je američki narod
dodelio, ali ovo nije vreme za slavlje", saopštio je Džon Bener (John Boehner), lider republikanske većine u Predstavničkom domu.
"Vreme je da vlada počne da pokazuje rezultate i nalazi rešenja za
izazove s kojima se naša zemlja suočava, počev od još uvek
posrćuće ekonomije", dodao je Bener.
Republikanci su osvojili najmanje sedam novih mesta u Senatu koja su do sada držali Demokrate, koji nisu uspeli da preuzmu nijedno mesto Republikanaca, koji će imati najmanje 52 od 100 mesta u Senatu.
Republikanski kandidati dobili su utrku u najmanje sedam ključnih država - Montana, Kolorado, Zapadna Virdžinija, Južna Dakota, Arkansas, Severna Karolina i Ajova.
Očekuje se da će njihovi kandidati pobediti i na Aljasci i Luizijani, pa bi Republikanci mogli na kraju da imaju 54 senatora.
Republikanski kandidati zadržali su i senatorska mesta iz Kentakija, Džordžije i Kanzasa.
Lider Republikanaca u Senatu Mič Mekonel (Mitch McConnell) reizabran je u Kentakiju, i zameniće Demokratu Harija Rida (Harry Reid) na mestu lidera senatske većine.
Mekonel je u pobedničkom govoru rekao da je vreme da SAD "idu u novom pravcu", ali i dodao kako izabrani "imaju obavezu raditi zajedno na pitanjima o kojima se mogu složiti".
“Prijatelji, predugo je trajalo ovo iskustvo velike vlade. Vreme je da SAD krenu novim pravcem. Vreme je da se zemlja promeni i ja vas neću izneveriti”.
Odlazeći vođa senatske većine, demokrata Hari Rid je čestitao Mekonelu pobedu navodeći da je "poruka glasača je jasna: Žele da radimo zajedno".
Među novim zvezdama američke politike su najmlađi senator 37-godišnji Tom Koton (Cotton) iz Arkanzasa, i 44-godišnja Džoni (Joni) Ernst, prva žena senatorka iz Ajove. Istovremeno, Južna Karolina je izabrala prvog senatora iz redova Afroamerikanaca u periodu dužem od 130 godina. U Predstavničkom domu je prvi put više od 100 žena.
Zanimljivo je i da je Džon Kasić (John Kasich), guverner Ohaja hrvatskog porekla, osvojio čak dve trećine glasova u državi u kojoj su izbori inače među najenizvesnijima.
Republikanci su pobedili i u dve važne guvernerske trke, jednu na Floridi i drugu u Visokonsinu, gde su demokrate bile ubeđene da će ostvariti uspeh.
Takođe, republikanci su pobedili i u Obaminom Ilinoju i Klintonovom Arkanzasu.
Na ovim izborima birani su svih 435 članova Predstavničkog doma, 36 članova Senata i 36 guvernera saveznih država.
Apstinencija mladih i etničkih manjina
Poraze su doživeli i mnogi demokratski kandidati koje su direktno podržavali Klintonovi i Obama, iako su se distancirali od aktuelnog predsednika zbog njegovog niskog rejtinga. Naročito su u kampanji bili aktivni Bil (Bill) i Hilari Klinton (Hillary Clinton), koja se pominje kao kandidat Demokrata za predsednika na izborima 2016. Ovakav ishod bi mogao da je obeshrabri, procenjuju analitičari.
I demokrate su imale nekoliko svetlih tačaka, ali njihove nade da će gubici biti minimalni potpuno su usahle pred silovitim naletom republikanaca, navodi Asošijeted Press (AP).
Demokrate su doživele poraze čak i u svojim tradicionalnim uporištima, a na ruku im nije išla ni sve rasprostranjenija apatija među glasačima. Izlaznost je bila svega 38 odsto, što je inače karakteristično za međuizbore.
Međutim, problem za Demokrate je bio natprosečna apstinencija mladih i etničkih manjina na čije glasove računaju. Obama je računao na ovu grupaciju kao i glasove žene prilikom izbora za predsednika. Međutim, demografija nije ovoga puta išla na ruku Demokratama.
Tokom celokupne kampanje, republikanci su pažnju usmerili na nezadovoljstvo građana radom Obame i opisivali su glasanje kao "referendum za predsednika".
Njegovu politiku trenutno odobrava oko 40 odsto Amerikanaca. Tu je i nelagoda glasača u vezi s pretnjom terorističke organizacije Islamska država, opasnošću od epidemije ebole i stagnirajuća ekonomija.
Obećavajući privredni pokazatelji poput pada stope nezaposlenosti i
jeftinijeg benzina nisu pomogli predsednikovim demokratama koji kao po
pravilu gube mesta u Kongresu u međuizborima.
Sužen Obamin manevarski prostor
Posle ovog poraza demokrata, Obama će poslednje dve godine svog drugog mandata provesti vladajući s Kongresom, koji u potpunosti kontrolišu njegovi oponenti, odlučni da blokiraju njegovu politiku.
Republikanska kontrola nad Senatom izvesno će rezultirati snažnim napadom te stranke na budžetske deficite i novim pritiskom na demokrate da pristanu na značajne promene zakona o zdravstvenoj zaštiti - jednim od glavnih Obaminih dostignuća.
Međutim, Republikanci koji su masovno kritikovani zbog blokade rade administracije ne pristajući na dogovor oko budžeta pre godinu dana, biće pod pritiskom da pokažu konkretne rezultate do predsedničkih izbora 2016. godine kada će pokušati da pobede nakon osmogodišnjeg mandata Baraka Obame.
Uprkos otežanim okolnostima zbog premoći Republikanaca u Kongresu, Obama ima pravo da uloži veto na zakone. Takođe, demokratski senatori mogu da koriste proceduralnu opstrukciju (filibustering) u cilju blokade zakonodavnih inicijativa Republikanaca, kao što su, uostalom, i oni to godinama činili dok su Demokrate bile u većini.
Pritisak na Obaminu spolju politiku
Pobeda Republikanaca smanjiće Obamin manevarski prostor i u spoljnoj politici.
“To će mu otežati napredak u pregovorima o iranskom nuklearnom program kao i mirovnim pregovorima Izraela i Palestinaca. Oba ova pitanja godinama su korišćena za partijska razračunavanja i ‘fudbal’ na Kapitol Hilu”, kazao je za Glas Amerike Gaj (Guy) Ziv, profesor američkog Univerziteta u Vašingtonu.
Mnogi republikanski senatori su podorzivi prema sporazumu koji bi omogućio Teheranu nastavak bilo kakvog obogaćivanja uranijuma. Međutim, Obama je već iskoristio ustavnu mogućnost da ublaži američke sankcije Iranu bez odobrenja Kongresa.
Analitičar instituta Kato (Cato) Džastin (Justin) Logan ističe da se nakon ovih izobra može očekivati odlučnija politika SAD prema Teheranu.
Istovremeno, veteran među republikanskim senatorima Džon Mekejn (John McCain) je među najžešćim kritičarima usporene podrške SAD umerenim pobunjenicima u Siriji i sada bi mogao da zatraži aktivniju vojnu ulogu Vašingtona, smatra Robert Maning (Manning), analitičar Atlantskog saveta (Atlantic Council).
“Kada je reč o bezbednosnim pitanjima, verovatno je da će senator Mekejn sada preuzeti predsedavanje senatskim komitetom za oružane snage i moguća su trvenja oko troškova odbrane i naših vojnih aktivnosti na Bliskom istoku i drugde u svetu”.
