Beloruski novinari suočeni su sa "katastrofalnom situacijom", izjavio je u Viljnusu generalni sekretar Reportera bez granica (RSF) Kristof Deloar (Christophe Deloire).
On je izjavio da je došao u Viljnus u znak podrške beloruskim novinarima.
U Viljnusu je razgovarao sa litvanskim tužiocima.
Litvansko tužilaštvo je otvorilo istragu pošto su beloruske vlasti preusmerile avion Rajanera, koji je leteo na relaciji Atina-Viljnus, ka aerodromu u Minsku nakon čega je uhapšen novinar i opozicioni aktivista Roman Protaševič.
Deloar je u Litvaniji u ime RSF, organizacije koja brani slobodu štampe širom sveta, podneo krivičnu prijavu protiv beloruskog autoritarnog lidera Aleksandra Lukašenka i bilo koje druge osobe koju istražitelji identifikuju kao odgovornu za otmicu aviona.
"Važno je da razmotrimo kako da u budućnosti pružimo veoma konkretnu podršku beloruskim novinarima koji su danas u katastrofalnoj situaciji", poručio je Deloar.
Let Ryanaira preusmeren je 23. maja nakon što je Lukašenko naredio MiG-29 borbenom avionu da isprati avion jer su beloruske vlasti dobile informaciju da je bomba u avionu.
Kada je avion sleteo policija je zadržala opozicionog aktivistu i novinara Romana Protaševiča i njegovu devojsku koja je putovala sa njim.
EU je zbog toga zatvorila svoj vazdušni prostor i aerodrome za beloruske avione i preporučila evropskim avio-kompanijama da izbegavaju vazdušni prostor Belorusije.
Generalni sekretar RSF Kristof Deloar rekao je da je potrebno da "oni koji su doprineli tome, jednog dana budu osuđeni, budu pred zakonom suočeni sa odgovornošću.
„Uključujući i beloruskog predsednika Lukašenka", poručio je Deloar.
Na listi RSF o slobodi štampe, Belorusija je na 158. mestu od 180 zemalja, Rusija je na 150. mestu, a Litvanija na 28. mestu.
Ministri spoljnih poslova Evropske unije započeli su u četvrtak, 27. maja, razgovore o mogućim ekonomskim sankcijama protiv Belorusije usred međunarodne osude zbog prisilnog sletanja putničkog aviona u Minsk nakon čega je uhapšen novinar i njegova devojka.
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko i njegovi saveznici već se nalaze pod nizom zapadnih sankcija zbog brutalnog suzbijanja masovnih protesta koji su usledili nakon njegovog osporavanog ponovnog izbora za šesti mandat u avgustu 2020. godine.
U prvim javnim komentarima o incidentu Lukašenko je optužio Zapad da je svojom reakcijom na incident “prešao crvenu liniju”.
Dvadesetšestogodišnji Protaševič suočava se sa optužbama da stoji iza građanskih nemira, što je krivično delo za koje je predviđena kazna do 15 godina zatvora.
On je bio ključni administrator Telegram kanala Nexta Live koji je pratio proteste koji su izbili prošle godine u Belorusiji.
