Diplome sa Kosova se priznaju u skladu sa Uredbom Vlade Srbije, kaže rektor Univerziteta u Nišu Dragan Antić povodom pisanja pojedinih medija koji su ga, pozivajući se na pismo grupe profesora, optužili da je nostrifikacijom diploma priznao Kosovo. Antić navodi da je od 2012. godine Univerzitet u Nišu nostrifikovao 30 diploma sa Kosova. Broj prijava je, međutim, značajno smanjen od kada Univerzitet diplome priznaje samo za nastavak školovanja, ali ne i za zapošljavanje. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), Antić govori i o odlasku obrazovanijih ljudi iz Srbije, navodeći da je ovaj problem najizraženiji u jugoistočnoj Srbiji.
RSE: Pojedini mediji označili su vas kao „rektora koji je priznao Kosovo“. Kako ste to priznali Kosovo?
Antić: Ne mogu ja da priznam Kosovo. Kosovo priznaje ili ne priznaje država. Srbija je država koja nije priznala Kosovo i neće ga priznati. U medijima se piše ono što neko naruči. Naručilac teksta izražava želju šta u tekstu treba da piše.
- Paralelno školstvo na Kosovu: Kako do integracije?
- Priština počela da priznaje diplome sa Univerziteta u Severnoj Mitrovici
RSE: U tim tekstovima koji su se pojavili u pojedinim medijima, grupa profesora optužuje vas da ste od 2012. do 2016. godine blanko nostrifikovali blizu 200 diploma, stečenih i na fakultetima koji imaju sumnjive reference u Albaniji, Makedoniji i na Kosovu. Koliko je diploma sa Kosova do sada priznato na Univerzitetu u Nišu?
Antić: Prvo, moramo da razjasnimo da rektor ne priznaje diplome, odnosno strane visokoškolske isprave. Priznavanje stranih visokoškolskih isprava vrši se po posebnoj proceduri. To radi Senat Univerziteta. Priznavanje se vrši po dva osnova, jedno za zaposlenje, drugo za nastavak školovanja. Od 2014. pa do danas, Univerzitet u Nišu ne vrši priznavanje stranih visokoškolskih isprava, kada je u pitanju zaposlenje, već samo za nastavak školovanja.
RSE: Vratićemo se na to pitanje, ali najpre, koliko je diploma do sada sa Kosova priznao Univerzitet u Nišu?
Antić: Od 2012. do 2014. godine priznato je 30 diploma. To radimo po propisima koje uređuje Republika Srbija. Pet kandidata je odbijeno jer njihove visokoškolske isprave nisu bile u redu, a pet kandidata je povuklo prijavu.
RSE: Zbog čega?
Antić: Iz ličnih razloga, verovatno su osetili da neće biti priznati ti dokumenti. To priznanje vršeno je po posebnoj proceduri. Procedura je definisana Uredbom Vlade Republike Srbije, iz koje su proizašla odgovarajuća akta Univerziteta u Nišu, koja regulišu nostrifikaciju.
RSE: Šta tačno propisuje Uredba Vlade Srbije?
Antić: Uredba Vlade Republike Srbije daje algoritam po kome mi to treba da radimo. Mi smo tako i radili. Na osnovu toga smo napravili svoj pravilnik, po kojem će se priznavati visokoškolske isprave. Sve te visokoškolske isprave morale su da budu overene od strane Evropske asocijacije univerziteta, to je bilo definisano Uredbom.
RSE: Na osnovu Briselskog sporazuma između Srbije i Kosova.
Antić: Jeste. Ono što je bilo overeno, moglo je da uđe u proceduru priznavanja. Dokumenti koji nisu imali tu overu nisu mogli da se razmatraju od strane organa Univerziteta.
RSE: Kakva je dalja procedura?
Antić: Ako su univerziteti sa Kosova i Metohije bili članice Evropske asocijacije univerziteta, onda su oni imali pravo da overe dokumenta, saglasno odgovarajućim aktima koje je donela Vlada Republike Srbije.
Na početku procedure, Senat imenuje Komisiju koja treba da proveri da li ta diploma treba da se priznaje. Komisija daje svoje mišljenje Senatu. Senat na sednici razmatra mišljenje Komisije i donosi odgovarajuću odluku. Odluka može biti pozitivna ili negativna ili može biti uslovna, što znači da se moraju polagati dodatni ispiti, ako je to potrebno.
RSE: Da li se to dešavalo? Po tekstovima u medijima, grupa profesora navodi da u mnogim slučajevima nisu uvaženi zahtevi članova komisija o polaganju dodatnih ispita.
Antić: To sada ne mogu da vam kažem, treba da pogledamo svu dokumentaciju. Ali, voleo bih da vidim šta ta grupa profesora piše. To je neki famozni dokument koji nikada nisam video. A ne možemo da govorimo o dokumentu koji nisam video.
Komisija daje mišljenje Senatu, a Senat donosi odluku. U najvećem broju slučajeva, kada je Komisija tražila da se nešto dodatno polaže, Senat je uvek doneo pozitivnu odluku, istu kao što misli Komisija.
RSE: Grupa profesora je, prema navodima medija, uputila Ministarstvu prosvete pismo, u kome traže da država pojedinačno preispita sve verifikovane diplome i utvrdi da li je bilo zloupotrebe, „zarad nečije lične koristi“. Kako na ovo odgovarate i šta to tačno znači?
Antić: Ne znam šta to znači, verovatno neki napad na neku osobu. Ali, da pojednostavimo, priznavanje visokoškolskih stranih isprava ne vrši pojedinac. Priznavanje vrše stručni organi Univerziteta, na predlog odgovarajućih komisija.
- Albanci sa juga Srbije: Između Tačija i Vučića
- Priznavanje diploma sa severa Kosova korak ka integraciji
RSE: Da li vas je Ministarstvo kontaktiralo?
Antić: Da, iz Ministarstva me je kontaktirao pomoćnik ministra za visoko obrazovanje i tražio je od nas da mu objasnimo i damo odgovarajuće informacije u vezi priznavanja tih visokoškolskih stranih isprava.
RSE: Da li to znači da su primili pismo grupe profesora?
Antić: To ja ne znam, pismo nisam video.
RSE: Da li ste dostavili to što je traženo?
Antić: Normalno. Mi smo dužni da na zahtev Ministarstva odgovorimo u primerenom roku, na način kako to dolikuje visokoškolskoj ustanovi. Univerzitet u Nišu je ozbiljna institucija. Pored toga, mi smo na našem sajtu objavili odgovarajuće saopštenje u kojem ukazujemo na procedure koje se primenjuju kada je u pitanju priznavanje stranih visokoškolskih isprava. Tu je i link prema odgovarajućim Uredbama Vlade Republike Srbije.
RSE: Zbog čega vas optužuju za ovo?
Antić: Ne znam, to morate njih da pitate. Ali, to je bilo neposredno pred izbore za rektora, dan pre sednice Senata, kada je glasano za rektora.
RSE: Kada ste vi izabrani?
Antić: Da. Na Senatu sam dobio potreban broj glasova. Izabran sam za rektora za naredni mandatni period.
RSE: Kada govorimo o prijavama za nostrifikaciju iz Albanije, Makedonije i sa Kosova, odakle stiže najveći broj?
Antić: Ne mogu tačno da vam kažem, ali bilo je dosta onih koji su završili fakultete u Bugarskoj, Makedoniji i Albaniji. Oko 40-ak njih se obratilo sa Kosova i Metohije. Imate ljude sa raznih strana koji su negde stekli visokoškolsku ispravu i oni žele da ta isprava njima u Srbiji garantuje mogućnost da nađu odgovarajući posao ili da nastave školovanje. Oni imaju pravo da se obrate odgovarajućoj instituciji i da se izvrši priznavanje visokoškolske isprave, da bi kasnije ostvarili svoja prava, kao i svi ostali građani ove zemlje.
RSE: Vraćam se sada na prava koja im omogućava nostrifikacija diploma na Univerzitetu u Nišu. Koje mogućnosti im ona pruža?
Antić: Do 2014., Univerzitet u Nišu je vršio priznavanje stranih visokoškolskih isprava i za zaposlenje i za nastavak školovanja. Ako je u pitanju zaposlenje, kada neko dobije papir, može da se zaposli bilo gde u Srbiji sa tim dokumentom. Danas, Univerzitet u Nišu radi priznavanje stranih visokoškolskih isprava samo za nastavak školovanja.
RSE: Zašto ne i za zapošljavanje?
Antić: Zato što je 2014. godine donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, gde je nadležnost priznavanja stranih visokoškolskih isprava, kada je u pitanju zaposlenje, data takozvanom ENIK/NARIK centru pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Time se bavi taj centar, mi to ne radimo.
RSE: Zbog čega? Mislite li da je takva odluka pogrešna?
Antić: Nemam uvid u to kako se to danas radi pri Ministarstvu jer mi ne radimo taj posao. Kada smo mi to radili, radili smo na način kako je to bilo definisano Zakonom o visokom obrazovanju i aktima Univerziteta.
RSE: Da li se od tada smanjio broj zahteva za nostrifikaciju diplome?
Antić: Značajno. Imamo danas pojedinačne slučajeve kada vršimo priznavanje strane visokoškolske isprave jer je u pitanju nastavak školovanja. To su pojedinačni slučajevi kojih je manje od 10 godišnje. Najčešće je to pre početka školske godine jer neko treba da nastavi školovanje na nekom od naših fakulteta.
RSE: Mnogi ljudi sa juga Srbije završili su studije na Prištinskom univerzitetu. Ukoliko im se prizna diploma, osnovno je da mogu da nađu posao, zar ne? U suprotnom, zašto bi ostajali ovde?
Antić: Oni imaju mogućnost da svoju diplomu, ako hoće da se zaposle u Srbiji, nostrifikuju u ENIK/NARIK centru pri Ministarstvu. To oni sada rade.
RSE: Imate li uvid koliko je nostrifikovano?
Antić: Stvarno ne znam kako oni rade jer ja to ne radim. A ono što ne radim, nemam nameru da se mešam nekom drugom u posao.
RSE: Da li vas zabrinjava odlazak obrazovanih ljudi iz Srbije?
Antić: Mislim da je stanje zabrinjavajuće za celu Srbiju. Najpametniji ljudi odlaze negde u inostranstvo, u koje je uloženo mnogo para i oni rade za nekog drugog. Razlozi za odlazak su različiti, ali verovatno su finansijske prirode. Verujem da očekuju odgovarajuću materijalnu nadoknadu za svoj rad. Mi dobro znamo kakva je situacija u Srbiji i kakve su plate. Veliki broj naših mladih kolega i koleginica odlaze u inostranstvo da rade, ne samo na univerzitetima, nego i u odgovarajućim multinacionalnim kompanijama, raznim firmama i tako dalje. Kada će to biti promenjeno, to ne znam.
RSE: Da li ste zadovoljni onim što država čini kako bi zaustavila odlazak?
Antić: Kada su u pitanju mladi naučnici, svedoci smo da, ne samo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, nego i Ministarstvo omladine i sporta, pokušavaju da te mlade, talentovane i najbolje studente zadrže kroz odgovarajuće stipendije i angažovanje na naučnim projektima. Upravo sada, Ministarstvo omladine i sporta donosi odluku o finansiranju naših najboljih studenata na srpskim državnim univerzitetima. To je oko 900 studenata osnovnih studija i 400 studenata master studija. Postoje posebne stipendije za studente doktorskih studija. Za najbolje studente, država obezbeđuje relativno visoke stipendije.
Takođe je aktuelan konkurs za angažovanje najboljih studenata doktorskih studija na naučnim projektima. Oni će imati platu i biće zaposleni na projektima. Shodno svojim mogućnostima, država ulaže u te kadrove. Ali, očekujem da to bude mnogo bolje i da ulaže što više sredstava za nauku, kako to čine druge države, da povećaju procenat izdvajanja za nauka i obrazovanje.
Nadam se da će biti malo bolje kada stignu nove investicije. Pitanje je samo da li će biti ljudi.
RSE: Govorite o finansiranju studija i radu na projektima. Ali, šta kada se studije i projekti završe?
Antić: To ne znam, biće valjda posla. Svake godine ima nešto novo, neka nova fabrika, neki novi projekt. Dobro bi bilo da te fabrike budu tamo gde ljudi žive.
RSE: Da li taj stepen odlaska obrazovanih ljudi govori da 18 godina tranzicije nije doneo dovoljno boljitka najobrazovanijima?
Antić: Vi dobro znate u kakvom okruženju živimo. Srbija i ostale balkanske zemlje mislim da imaju slične standarde i sličan način života i rada. Istorijski gledano, tu su uvek bili neki problemi, neki ratovi, uvek je nešto građeno i rušeno. Treba mnogo vremena da se to vrati u neko normalno stanje. Mi smo mala država i ne možemo mnogo da izdvojimo za potrebe odgovarajućih kategorija građana. Nadam se da će u narednom periodu to biti mnogo bolje.
Ako mi školujemo decu, koja dobiju diplomu i odu, onda smo mi investirali u njih, a drugi to koriste. Najbolje bi bilo kada bi oni ostali da rade u Srbiji, da primaju platu, da plaćaju porez u Srbiji, da se kasnije deca školuju, da imaju stipendije, da imaju druge uslove koje očekuju građani od svake evropske zemlje. Nažalost, veliki broj odlazi u inostranstvo i radi za strane kompanije.
RSE: Kakva je situacija u Nišu? Koliko studenata kada završi fakultet ostaje da živi i radi u gradu?
Antić: Mislim da je u Nišu i u jugoistočnoj Srbiji taj problem izraženiji. Veliki broj ljudi odlazi, ne samo u inostranstvo, nego i u Beograd i Novi Sad. Kaže se da se u poslednjih dvadesetak godina, trideset posto populacije iz jugoistočne Srbije odselilo u Beograd i Novi Sad. Ako pođete od Pirota do Niša, sve je prazno. Slična je situacija verovatno i odozdo, od Preševa, Bujanovca, Vranja, pa do Niša. To su mala mesta, mali gradovi koji se smanjuju svake godine jer veliki broj ljudi odlazi u Beograd ili u inostranstvo.
U ovom delu Srbije, privreda je veoma slaba. Normalno je da svaki čovek želi svojoj porodici da obezbedi neka sredstva za život. Oni traže neko mesto gde mogu da zarade. Nadam se da će biti malo bolje kada stignu nove investicije. Pitanje je samo da li će biti ljudi.
Facebook Forum