Rekonstrukcija Akademskog parka, popularnog Studenjaka na Studentskom trgu u Beogradu, izazvala je negodovanje kako Beograđana koji decenijama žive nadomak tog zdanja, tako i mladih koji tokom dana tamo prekraćuju vreme između predavanja, a uveče se okupljaju uz pesmu i gitare.
Seča testerom sudbina je koju je dočekalo stablo gorskog javora, jedne od desetina posečenih sadnica ovog parka koje će biti zamenjene platanima i drugim vrstama drveća. Nadležni su se odlučili na rekonstrukciju, iako su pre nešto više od dve godine već izveli jednu, kada su zaobišli tamošnju vegetaciju.
“Pet i po decenija živim ovde u zgradi pored Studentskog parka. Živeli smo u miru, udisali ozon kad otvorimo prozore. Osećali su se jorgovani, jasmin, jele i borovi. Sada toga više nema”, komentariše radove jedna od naših sugrađanki koja je kao i svakog dana poslednjih petnaestak godina došla da prošeta svog kućnog ljubimca.
Osim nje, to ovde svakodnevno čine desetine njenih komšija, kojima nije promakla simbolika ne tako davne rekonstrukcije ulice Bulevara kralja Aleksandra u Beogradu i seče tamošnjih platana.
Tada ih je uklonjeno nekoliko stotina, a važili su za ukrase najveće beogradske ulice. Taj postupak nadležni su pravdali bolešću stabala i strahovanjem za bezbednost građana.
Nadležni tvrde da i u Studentskom parku seku isključivo trula i bolesna stabla koja su izgubila biološku i dekorativnu vrednost. Planirano je uklanjanje 23 i sadnja 52 stabla, javnosti je saopštenjem u sredu poručio Slobodan Stanojević, direktor Zelenila Beograd, čiji su radnici angažovani na ovom poslu.
To međutim Svetlani Đurić, koja se u popularnom Studenjaku igrala od malih nogu, nije dovoljno dobro objašnjenje.
“Šokirani smo jer vidimo da seku zdravo i pravo drveće. Svako do jednog koje je sečeno poslednjih pet godina je bilo potpuno zdravo. Nijedno trulo nismo primetili. Nas iz ovog kraja je vrlo zabolela i ona rekonstrukcija pre nekoliko godina koja mu je potpuno izmenila opis I pretvorila ga u nešto što nikad nije bio.”, kaže Svetlana Đurić.
Rekonstrukcija Studentskog parka
Ogorčeni građani pominju i scenario po kome se jedan od najčuvenijih parkova u Beogradu skoro pa i uništava zbog gradnje podzemnog parkinga, što su nadležni iz “Zelenila” negirali. Po završetku radova što je planirano krajem aprila, novitet je i da će se park - godinama alternativno stecište mladih koji su večeri provodili uz gitare i pesmu, zaključavati noću.
“Ovde ljudi sede, tu su gitare. Peva se i igra. Retko postoje mesta na kojima može takva muzika da se sluša i da se ljudi okupljaju. Mislim da bi trebalo uveče da dođu da vide kako izgleda ovde. Ti koji žele da menjaju park. Da vide da li će moći to uopšte da urade.”, razočarano konstatuje Sara Agatanović, koja osim odmora između časova pošto ide u obližnju školu, ne propušta prolećna i letnja okupljanja svog društva.
Kaže da vole, i ne pada im na pamet da uništavaju park koji smatraju svojim. Stefan pak strahuje da bi eventualno noćno zabravljivanje građane lišilo javnog prostora koji svima mora biti dostupan.
“Ovo je javni prostor koji bi trebalo da bude u službi građana 24 sata dnevno. Svi ovi zakoni su mi izuzetno sumnjivi. Ovde može da se uzme pivo za 80 dinara ili sok od 70 dinara (oko 60 evro centi) da se sedi I da bude prijatna atmosfera. A oni sve nas hoće da sateraju u kafiće gde sve to mnogo više košta.”, kaže nam Stefan student sociologije.
Povremenih noćnih incidenata ipak ima, a reč je mahom o opijanju mladih i oštećenjima na inventaru – klupama i ljuljaškama. Međutim, Dušan Ilić jedan od sugrađana koji često šeta ovuda, kaže da bi noćno zaključavanje bilo isuviše radikalno rešenje.
“To se reši parom komunalnih policajaca koji će malo voditi računa i stvar će se na tome završiti. Mislim da je to mnogo bolje i jednostavnije rešenje nego da se opet ograđujemo iza nekih zidova i zabrana. Mislim da park gubi kulturni značaj, kao mesto na koje su ljudi navikli. A grad je izgubio svoj identitet odavno.”, zaključuje Ilić.
Svi planirani radovi izvode uz uslove i saglasnosti Zavoda za zaštitu prirode Srbije i gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a investitor je Sekretarijat za zaštitu životne sredine.
