Traganje za trajnim rešenjima za izbegla i interno raseljena lica okupilo je u Beogradu ministre inostranih poslova Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Kolege koje su do samo pre neki dan razmenjivale oštre reči slažu se da međusobne razlike ne smeju da utiču na rešavanje izbegličkog problema.
“Nadam se da će ova konferencija obeležiti početak nove ere saradnje”, reči su kojima je domaćin, srpski šef diplomatije Vuk Jeremić poželeo gostima dobrodošlicu.
“Okupili smo se da pokažemo kako zemlje regiona mogu uspešno da sarađuju. Moja zemlja uvrštena je među prvih pet u svetu sa problemom dugotrajnog izbeglištva. Dragi prijatelji, briga o ljudima je naša prva zajednička briga, ta briga mora da ima primat nad svim podelama. Mi smo na to spremni.”
Slogan UNHCR-a “Stvarni ljudi - stvarne potrebe” za šefove diplomatija regiona prikladan je kao opis poslednjih koraka koje na regionalnom nivou treba preduzeti kako bi se zatvorilo izbegličko poglavlje. Krajnje je vreme da se posle više od decenije od krvavog rata omogući svima da se vrate svojim domovima, rekao je ministar spoljnih poslova BiH Sven Alkalaj:
Ministri spoljnih poslova Srbije i BiH ,Vuk Jeremić i Sven Alkalaj, na skupu u Beogradu“U BiH je ostvaren određen, ali ograničen napredak na povratku. Postignut je napredak u odnosu na imovinska prava tako što je riješena većina zahtjeva za povratom imovine, većina ali ne svi. Nadalje, obnovljen je veliki broj stambenih jedinica ali taj broj ne zadovoljava potrebe. I sigurnost povratnika je znatno unaprijeđena.”
Na drugoj strani hrvatski ministar spoljnih poslova i evropskih integracija Gordan Jandroković tvrdi da je u Hrvatskoj proces povratka pri kraju, a da je ispunjavanje svih merila u rešavanju izbeglih i prognanih u samom vrhu prioriteta hrvatske vlade:
“Republika Hrvatska uložila je ogromne napore u procesu obnove i stambenog zbrinjavanja. Republika Hrvatska lokalno je integrirala 120 tisuća izbjeglica. Stvoreni su uvjeti za povratak domovima svih prognanika, kao i za 132 tisuće povratnika. Republika Hrvatska je uspješno riješila i pitanje povrata imovine Stvoren je sustav koji omogućava povratak svima koji to žele. U mnogim slučajevima povratnici dijele probleme s kojima se suočavaju i pripadnici većinskog stanovništva, to su primjerice problemi razvoja infrastrukture i zapošljavanja. Danas više nije aktualno niti pitanje sigurnosti. U Hrvatskoj, na primjer, broj registriranih incidenata zasnovanih na regionalnim razlikama uvelike premašuje one zasnovane na etničkoj osnovi.”
Ministri spoljnih poslova Crne Gore i Hrvatske, Milan Roćen i Gordan JandrokovićIzbeglički problem ne smeti biti zlouopotrebljen
Svi se slažu da se problem izbeglica ne sme politizovati. Crnogorski ministar spoljnih poslova Milan Roćen izjavio je da problemi izbeglih ne smeju da budu zloupotrebljeni da bi se susedima "zabijao klip u točkove na putu evropskih integracija":
“Ono što je nepovoljna okolnost za sve nas je ekonosmki i finansijski okvir. Novi zakon o azilu omogućuje pokretanje postupka preispitivanja njihovog statusa. Odgovornom i nediskriminatorskom politikom vlada je težila i nastoji da im omogući jednak položaj sa državljanima Crne Gore. To nije prazna priča.”
Šefovi diplomatija regona veruju da se preostali problemi mogu rešiti zajedničkom saradnjom država regiona uz međunarodnu finansijsku pomoć. Predstavnici UNHCR-a, Evropske unije, OEBS-a i Saveta Evrope izrazili spremnost da pomognu svim državama regiona jugoistočne Evrope u konačnom rešavanju problema izbeglica i raseljenih lica.
Andris Kesteris iz Generalnog direktorata za proširenje EU:
“Niko ne očekuje od vas da danas rešite sve probleme koji postoje u vezi sa izbeglicama, ali bi dobar korak bio da se za početak svi slože oko toga da problemi postoje.”
Osim što su složili da problemi postoje, kolege veruju i da će nastaviti da problem izbeglica rešavaju u duhu demonstriranom u Beogradu, a zajednički ton koji je ovom pitanju dat, je za crnogorskog ministra Milana Roćena nešto ohrabrujuće:
“Gotovo da je mogao jedan od nas u ime svih danas istupiti ovdje pred vama. I to je zaista ohrabrujuće. Ali i do sada smo veoma lijepo govorili o ovome. Moramo se dogovoriti kako vući konkretne poteze.”
Nema ni jedne države regije koja nije bila suočena sa velikim brojem izbeglih i raseljenih. Ilustrativan je podatak da su u jednom trenutku izbeglice činile četvrtinu populacije Crne Gore.
“Nadam se da će ova konferencija obeležiti početak nove ere saradnje”, reči su kojima je domaćin, srpski šef diplomatije Vuk Jeremić poželeo gostima dobrodošlicu.
“Okupili smo se da pokažemo kako zemlje regiona mogu uspešno da sarađuju. Moja zemlja uvrštena je među prvih pet u svetu sa problemom dugotrajnog izbeglištva. Dragi prijatelji, briga o ljudima je naša prva zajednička briga, ta briga mora da ima primat nad svim podelama. Mi smo na to spremni.”
Slogan UNHCR-a “Stvarni ljudi - stvarne potrebe” za šefove diplomatija regiona prikladan je kao opis poslednjih koraka koje na regionalnom nivou treba preduzeti kako bi se zatvorilo izbegličko poglavlje. Krajnje je vreme da se posle više od decenije od krvavog rata omogući svima da se vrate svojim domovima, rekao je ministar spoljnih poslova BiH Sven Alkalaj:
Na drugoj strani hrvatski ministar spoljnih poslova i evropskih integracija Gordan Jandroković tvrdi da je u Hrvatskoj proces povratka pri kraju, a da je ispunjavanje svih merila u rešavanju izbeglih i prognanih u samom vrhu prioriteta hrvatske vlade:
“Republika Hrvatska uložila je ogromne napore u procesu obnove i stambenog zbrinjavanja. Republika Hrvatska lokalno je integrirala 120 tisuća izbjeglica. Stvoreni su uvjeti za povratak domovima svih prognanika, kao i za 132 tisuće povratnika. Republika Hrvatska je uspješno riješila i pitanje povrata imovine Stvoren je sustav koji omogućava povratak svima koji to žele. U mnogim slučajevima povratnici dijele probleme s kojima se suočavaju i pripadnici većinskog stanovništva, to su primjerice problemi razvoja infrastrukture i zapošljavanja. Danas više nije aktualno niti pitanje sigurnosti. U Hrvatskoj, na primjer, broj registriranih incidenata zasnovanih na regionalnim razlikama uvelike premašuje one zasnovane na etničkoj osnovi.”
Svi se slažu da se problem izbeglica ne sme politizovati. Crnogorski ministar spoljnih poslova Milan Roćen izjavio je da problemi izbeglih ne smeju da budu zloupotrebljeni da bi se susedima "zabijao klip u točkove na putu evropskih integracija":
“Ono što je nepovoljna okolnost za sve nas je ekonosmki i finansijski okvir. Novi zakon o azilu omogućuje pokretanje postupka preispitivanja njihovog statusa. Odgovornom i nediskriminatorskom politikom vlada je težila i nastoji da im omogući jednak položaj sa državljanima Crne Gore. To nije prazna priča.”
Šefovi diplomatija regona veruju da se preostali problemi mogu rešiti zajedničkom saradnjom država regiona uz međunarodnu finansijsku pomoć. Predstavnici UNHCR-a, Evropske unije, OEBS-a i Saveta Evrope izrazili spremnost da pomognu svim državama regiona jugoistočne Evrope u konačnom rešavanju problema izbeglica i raseljenih lica.
Andris Kesteris iz Generalnog direktorata za proširenje EU:
“Niko ne očekuje od vas da danas rešite sve probleme koji postoje u vezi sa izbeglicama, ali bi dobar korak bio da se za početak svi slože oko toga da problemi postoje.”
Osim što su složili da problemi postoje, kolege veruju i da će nastaviti da problem izbeglica rešavaju u duhu demonstriranom u Beogradu, a zajednički ton koji je ovom pitanju dat, je za crnogorskog ministra Milana Roćena nešto ohrabrujuće:
“Gotovo da je mogao jedan od nas u ime svih danas istupiti ovdje pred vama. I to je zaista ohrabrujuće. Ali i do sada smo veoma lijepo govorili o ovome. Moramo se dogovoriti kako vući konkretne poteze.”
Nema ni jedne države regije koja nije bila suočena sa velikim brojem izbeglih i raseljenih. Ilustrativan je podatak da su u jednom trenutku izbeglice činile četvrtinu populacije Crne Gore.
